SEPARAT: AFROAMERIČKI PESNICI 2
IZBOR I PREVOD DANIJELA JOVANOVIĆ

 
Nikki Giovani

Rođena je u Tenesiju, 7. juna 1943.g. Završila je studije istorije. Od 1987.g. radi kao profesor na univerzitetu u Virdžiniji.


Majke

Poslednji put kada sam bila kući
da vidim majku, poljubile smo se,
razmenile lepe i ne tako lepe reči,
a zatim se okružile prijatnom tišinom
svaka čitajući svoju knjigu

Sećam se prvog puta kada sam je videla
onakvom kakva zaista jeste
živeli smo tada u trosobnom
stanu na Barns aveniji

Mama je uvek sedela u mraku
ne znam kako sam to znala, ali znala sam
te noći, ušla sam u kuhinju,
možda zato što sam već tada bila
više naklonjena noći, ili zato što sam
se upiškila u krevet
ona je sedela na stolici
soba se kupala u mesečini koja je
polako kapljala kroz prozorska stakla,
možda je pušila, a možda i nije
kosa joj je bila tri četvrtine njene visine
zbog čega sam ja tada bila čvrsto uverena
u istinitost mita o Samsonu

Sigurna sam da sam samo stajala pored vrata
i sećam se da sam pomislila:
kako je lepa ova žena

Ona je čekala,
možda da se moj otac vrati s posla
a možda i na san
koji je obećao da će svrattiti
"dođi" rekla je "naučiću te jednu pesmu:
vidim mesec
mesec vidi mene
nek je blagosloven mesec
i nek sam blagoslovena ja"

Sina sam naučila tu pesmicu
i on ju je izrectivao njoj,
želim samo da kažem
da su lepi trenuci ponekad jednako teški da se podnesu
isto kao i bol.


Pesma za Kerol
(neka uvek nosi crvenu vrpcu)


Kada sam bila veoma mala
mada je tako i danas
nije bilo trotoara na Linkoln Hajtsu
a naša kuća u Džekson ulici
je bila odmah pored autobuske stanice i kanalizacionog otvora
što nismo ni primećivali
sve dok jednog dana iz kanalizacije nije izmilelo mače
bez jednog oka
nikad ono nije ušlo u naše dvorište
već je stajalo odmah pored i samo nas gledalo
i moja sestra koja je bila mekog srca ali
i veoma efikasna počela je da mu donosi mleko
jer je moj otac rekao
ne dovodi ga u kuću
i svakog dana posle škole
trčala bih kući kako bih se
uverila da je mače i dalje tu
i da je nahranjeno
ali nijednom se nisam usudila
da mu priđem blizu
bilo je tako lepo
i krhko i puno rana i znala sam
da mu ništa što bih mu ja mogla dati
ne može nadoknaditi izgubljeno oko

Da sam mu dala ime, što nikad nisam uradila,
nazvala bih ga Kerol.


Leptir

to
što si smejući se nazvao
rukama
u stvari su dva braon leptira
koja sad lepršaju
iznad mog tela
nakon što su mu pružila toliko zadovoljstva.


Mir

Bilo je lepo danas
kad nisi bio tu

nije da te ne volim
ili da mi ne trebaš
ili da ne volim što te volim ili što mi trebaš

ali neki mir je nastupio
kada si izašao
znala sam da odlaziš
kako bi radio nešto što samo ti želiš
i ja sam onda mogla da napunim
kadu
i da se ne javljam na telefon
i da se potapam u vodi punoj sapunice
ne brinući o tome da li ti nešto treba ili
da li želiš nešto da spremim za večeru
i mogla sam da se mažem uljima
dugo, dugo
ne razmišljajući o tome da li ti
treba kupatilo

i onda, uveče, posle ponoći
kada si stigao
osetila sam uzbuđenje
popili smo kafu
i ja sam bila tako srećna jer sam imala
ceo dan za sebe
isto kao što si ga imao i ti.


(Bez naslova)

Postoji određena vrsta gladi
koja je često povezana sa bolom
koju osetiš
kada vidiš osobu
koji si nekad volela
i u tom voljenju uživala
i koju želiš ponovo da voliš
mada znaš da je to nemoguće.
I to te grize
uporno, kao komarac
koji za vreme mičigenskog leta
navaljuje na staklo tvog prozora

Jer stvarnost se sastoji od

dečje odeće koju treba oprati
hrane koju treba spremiti
uspavanki koje treba pevati
osmeha koji treba da zasijaju
kose koju treba uplesti
vrpci koje treba uvezati
kafe koju treba popiti
knjiga koje treba pročitati
suza koje treba isplakati
samoće koju treba izdržati

Zato kažeš sebi - jaka si ti žena
a ionako on nikad nije ni pomislio da bi ti mogao nedostajati.


Ispričala mi jedna žena

kao što su radile moja majka i
njena majka pre nje
i ja sada hodam po kući
u papučama sa mekim đonom
i tamjanom isterujem duhove iz ćoškova sobe
prava su napast ti moji duhovi
lome mi keramičke figurice i zbog
njih često zaboravljam da isključim šporet

deca mi kažu - moraš da dođeš da živiš sa nama
ceo život sam - na to ja uzvratim - živela sa vama
sada želim da živim sama sa sobom

unučići kažu da je sramota
što živim sama u mračnoj kući sa
navučenim zavesama i što mi je
brada umazana burmutom
zar bi više voleli da pušim cigarete

nekad sam bila izuzetna,
sitna i okružena udvaračima
neki bi rekli prava lepotica pogotovu
kad mi je kosa bila upletena
i bila sam brza i živa
moja deca su prvo htela moj život
a sada žele moju smrt

ali ja ću i dalje da idem po kući
u svojim papučama sa mekim đonom
srećna sam sada
znam da ne izgledam uredno a ni lepo
ali to je moj život.


Život koji sam vodila

znam da će mi mišice postati opuštene
tako je kod svih žena u mojoj porodici

znam da će se jednog dana purpurne vene
kao mrtve ribe u Seni
pružati svuda po mojim nogama
i da će mi koža ruku početi da bledi a
kosa postati sivo-bela

znam da će mi se jednog dana
zubi pomerati svaki put kada se nasmejem
i da će mi se ispod nosa
pojaviti drhtave dlake
nadam se da mi koža
neće dobiti one ružne pege.

želim da moje menstruacije ne budu bolne
mnogo bih volela kad bih ostala čvrsta i tanka
kada bih starila lepo kao vino
u starom, drvenom buretu

radovaću se unucima
i svom cveću i svim
onim sitnim keramičkim drangulijama
koje će uvek biti na svom mestu
i tišini
tišini jer neće biti bombi koje padaju na Kambodžu i pritiskaju mi grudi

nadam se da će mi na ramenima biti mirna glava
i da će mi noge uvek pronaći
stoličicu posle dugog kupanja
u vodi sa epsemskom soli

nadam se da ću umreti
ugrejana životom
koji sam pokušavala da živim.


Odraslo doba

U svakom od nas,
dok prolazimo kroz gladni period odrastanja,
javi se dete koje želi da ga nečija čvrsta ruka vodi.

Kad je ona bila dete
leto je trajalo večno
i svake godine joj se činilo
da Božić nikada neće stići.
Sada, račune od Uskrsa
najčešće plaća do 4. jula
kako bi za praznik mogla
da kupi rebra, kukuruz i jednu više
kesu krompira za salatu.

Plastični bazen je ispražnjen,
Dan rada se približio
Znači da je vreme da se sad prekrije najlonom.

Za Dan zahvalnosti - ćurka,
a izlizani đon dečjih cipela
već najavljuje Božić.

Pisma iz februara:
"Zaboravili ste na nas prošlog meseca."

Sopstveni život joj ponekad izgleda
kao da pripada nekoj mašini,
i nekad joj se čini da je jedina dobra stvar u njemu
onda kad skupi sva pisma
u kojima od nje traže da plati
račune, na gomilu, i onda ih lepo zgužva
i iskida na sitne deliće.

Ponekad sedne za svoj mali sto
i seti se da je njena majka
radila isto što i ona sad.
Kad nam se daje
očekuje se da uzvratimo davanjem.
I onda se nasmeši.


Zavođenje

Jednog dana
doćićeš u moju kući
ja ću na sebi imati dugu afričku
tuniku
a ti ćeš sesti i reći: "Crnci..."
ja ću onda ispružiti ruku ka tebi
a ti - ne primećujući to što radim - rećićeš:
"A šta je sa ovim bratom..."
Onda ću uzeti tvoju ruku
a ti ćeš i dalje grmeti: "Revolucija..."
i sa rukom položenom na mom stomaku
nastavićeš da pričaš - kao što uvek radiš -
"Ne mogu da podnesem..."
dok budem pomerala tvoju ruku gore-dole
i svlačila ti šareni džemper
rećićeš: "Ono što nam zaista treba..."
počeću da ti ližem rame
a ti ćeš: " Ja to vidim na sledeći način..."
otkopčaću ti pantalone
"A šta je sa ovom situacijom..."
i skinuću ih
i tek tada ćeš primetiti
da sam te svukla
i pošto te znam, znam da ćeš reći:
"Niki,
zar ovo nije kontrarevolucionarno...?"


Sahrana Martin Luter Kinga

Na njegovom grobu piše
Najzad slobodan
Ali smrt je sloboda samo za roba
Mi želimo slobodu slobodnih ljudi
I svet u kojem bi
Martin Luter King živeo
I propovedao nenasilje.


Za Tomija

Tomiju koji:
jede čokoladne kolačiće i jagnjeća rebra
penje se uz stepenice i plače kad mu
menjam pelene
i pušta me da ga držim onda kada on to želi.
Tomiju, zbog kojeg sam postala svesna sopstvene životne snage
i koji mi je dao novo ime (mama)
ime bolje od svih ostalih
Tomiju, koji ima potpunu kontrolu
nad mojim životom
što me čini srećnom.


Pesma / Zato što se pojavila iznenada

Homoseksualnost
(izum Saula
usvršen do perfecije od strane pape)
je kada dvoje ljudi
istog pola
RADE ONO
i to je sve.



Angelina Weld Grimke
(1880.-1958.)

Rođena je u Bostonu u mešovitom braku. Članovi njene porodice su pripadali i robovima i robovlasnicima. Radila je kao nastavnik književnosti u Vašingtonu. Kasnije se preselila u Njujork.

Tvoje ruke

Volim tvoje ruke:
Velike, čvrste, nežne;
Sa dlačicama malo ispod zgloba...
I noktima polomljenim i crnim
od teškog rada.
A opet, kada me dodirneš,
Prosto se smanjim... postanem tiha...
... i srećna...
Kada bih samo mogla da postanem toliko mala
Pa da se sklupčam u dolini tvog dlana,
Tvog levog dlana,
Da se sklupčam i sakrijem,
Da zauvek ostanem tu, u dolini tvog dlana...
... čak i onda kada zaboraviš na mene.



Langston Hughes
(1902.-1967.)

Rođen je u Džoplinu u državi Mizuri. Dobitnik je niza nagrada za poeziju, između ostalih i nagrade Gugenhajm, kao i nagrade koju dodeljuje Američka akademija umetnosti.

Polutan

Moj stari otac je bio beo
Moja stara majka je bila crna
Ako sam ikad proklinjao svog belog oca
Povlačim sve kletve nazad.

Ako sam ikad proklinjao svoju crnu majku
I poželeo da je u paklu,
Žalim sad zbog te zle kletve
I želim joj dobro.

Moj otac je umro u velikoj kući
Moja majka je umrla u šupi
Pitam se gde ću umreti ja
Ovakav, ni beo ni crn?


Pesma za crnu devojku

Dole na jugu, u Diksiju,
(Srce mi se slama)
Obesili su moju mladu, crnu ljubavnicu
Na raskršću.

Dole na jugu, u Diksiju,
(Izlomljeno i modro telo visi visoko u vazduhu)
Pitao sam belog Isusa
Koja je korist od molitivi.

Dole na jugu, u Diksiju,
(Srce mi se slama)
Ljubav je senka
Koja visi sa grane iskrivljenog i golog drveta.



Margaret Walker
(1915.-1998.)

Rođena je u Alabami. Radila je kao profesor književnosti na univerzitetu zapadne Virdžinije.

Devojka bez prava na kauciju

"U nepravednom svetu jedino mesto za pravednog čoveka je zatvor."

Dobro mi je ovde.
I ne, ne želim kauciju.
Moja sestra je ovde,
I moja majka,
Kao i sve moje prijateljice.
Ja samo želim svoja prava.
I borim se za njih.
Želim da budem tretirana
Kao bilo ko drugi.
Želim da me tretiraju
Kao i sve ostale.

Dobro mi je u zatvoru.
I ne, ne želim kauciju.



Ray Durem
(1914.-1963.)

Rođen je u Sijetlu, državi Vašington. Sa četrnaest godina odlazi u mornaricu. Učestvuje u Španskom građanskom ratu. Ostatak života provodi u Meksiku. Pesme su mu zastupljene u antologijama, kako u Americi, tako i u Evropi.

Znam da nisam dovoljno uglađen

Znam da nisam dovoljno uglađen
da bih udovoljio kritičarima - a i ne okolišam dovoljno.
Lepi opisi mi ne idu od ruke.
Ne mogu da nađem dovoljno blage i dražesne reči
da u njih zaogrnem pokolj.
Krv je krv a ubistvo je ubistvo.
Koja je to lepa reč za linč?
Recite mi, vi bledi pesnici, uglađeni i rafinirani:
ova crna žena koja radi
u kuhinji belog čoveka od jutra do mraka
za malo para i ni malo slave,
recite mi, kako da ispričam njenu priču?
Ili priču crnog dečaka, još crnjeg u smrti,
sa licem uronjenim u blato Koreje.
Hajde, vi sa vašim penušavim i prozračnim rečima,
objasnite mu zašto je mrtav.
Uobličite naše nezadovoljstvo
u reči melodične,
malo cmizdrenja i malo cviljenja,
ali ne previše, a pobune - o ne, to nikako!
Pobuna je nekako postala otrcana.
Znam, vi se bavite finim stvarima,
suptilnim - jesenji list
visi sa drveta - a ja vidim obešeno telo!



Gwendolyn B. Bennett
(1902.-1981.)

Rođena je u Teksasu ali je odrasla u Njujorku. Predavala je umetnost na univerzitetu u Vašingtonu (Howard University). Pesme su joj zastupljene u velikom broju antologija afroameričke poezije.


Crnoj devojci

Draga mi je tvoja tama
I okruglo crnilo tvojih grudi.
Draga mi je ta tiha tuga u tvom glasu
I tamne senke nad kojima tvoji nemirni kapci počivaju.

Nešto od drevnih kraljica
Izbija iz tvog gipkog i nehajnog hoda
I nešto od okovane robinje
Odzvanja u ritmu tvog govora.

O mala, crna devojko,
Koja si rođena da budeš praćena tugom,
Zadrži u sebi sve od kraljica,
A zaboravi da si jednom bila robinja,
I neka se onda tvoje sočne usne razvuku i glasno se nasmej sudbini!



Frank Horne
(1899.-1974.)

Rođen je u Njujorku. Stidirao je na univerzitetima Ilinois i Kolumbija, a doktorirao je na univerzitetu Južne Kalifornije.

Karolini

Tvoj klavir
Je bolji instument...
Juče
Tvoji su prsti
Tako precizno
Dodirivali njegove hladne dirke-
I žice su
Rodile
Lepu melodiju...
Večeras
Tvoje ruke
Hitro i nespretno
Dodiruju moju rastegnutu kožu
I divlji kovitlac
Kakofonije je nastao,
Nekakva divljačka pesma...
Tvoj klavir
Je bolji instrument.


Tebi

Celog života
Su mi govorili
Da mi jedino Ti možeš spasti dušu
Da jedino klečanjem u Tvojoj kući
Jedenjem Tvog tela
I pijenjem Tvoje krvi
Mogu biti ponovo rođen...
A opet,
Jedne noći
Zaklonjen visokom senkom
Četinara
Prineo sam
Svoje telo kao žrtvu
Na oltar
Njenih grudi...
Ti
Koji si začet
Bez ekstaze
I agonije bola
Možeš li razumeti
Zašto sam prošle noći klečao
U Tvojoj kući
I jeo Tvoje telo
I pio Tvoju krv
... I mislio jedino na nju?


O dva crna dečaka u katoličkoj crkvi

Dobro je što ste ovde,
Mali crni dečaci,
Sa očima Hristovim nalik,
I kosom u kovrdžama.

Pogledajte raspeće
Gde on visi proboden
Sa glavom spuštenom nisko
I očima slepim od krvi koja kaplje
Zbog krune od trnja...
Dobro ga pogledajte, jer treba da zapamtite.

Judin poljubac će oprljiti i vaše obraze
I odrećiće vas se
Vaš Petar-

I Getsimaniju ...
Dobro ćete je upoznati.
Vrtove Getsimanije...

I vi ćete patiti pod Pontijem Pilatom
I pod izranavljenim ramenima
Osetiti grubo izdeljani krst
Poljuvaće vas po licu
I smejati se...
Razapeće vas i staviti među lopove
I kockaće se da vide ko će dobiti vaše ukrase.

Prevazićićete Boga u patnji
Jer ćete na zemlji
Upoznati pakao-

O, mali crni dečaci,
Sa očima Hristovim nalik,
I kosom u kovrdžama,
Dobro je što ste ovde.

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2007
Izbor i prevod Danijela Jovanović.

Nazad