2007.

QVINTUS HORATIVS FLACCVS

Horacije – Quintus Horatius Flaccus (65. – 8. pre n.e.), pored Vergilija najznačajniji pesnik Augustovog doba. Rođen kao sin oslobođenika u Venusiji, na granici Apulije i Lukanije, studirao je u Rimu i Atini, učestvovao u bici kod Filipa (42. pre n.e.) u Brutovoj vojsci, pobegao, izgubio očevinu u proskripcijama, i vratio se u Rim. Bio je zaposlen kao pisar u kvesturi, zatim predstavljen Mecenatu, koji mu je poklonio (najverovatnije 33. g. pre n.e.) jedno seosko imanje u Sabinskim brdima. Njegovo, ne suviše obimno delo, sastoji se od pesama u lirskim stihovima. (Ode sa Carmen saeculare, Epode) i od pesama u daktilskom heksametru (Satirae, Epistulae). Epode – iz kojih Balkanski književni glasnik objavljuje osmu, u prevodu Danijele Kambaskovic Sawers – su generalno pogrdne pesme na račun savremenika koji pesniku nisu bili po volji, ali su mnogo blaže od Arhilohovih, a delimično se čak približavaju i lirici, kako po temi, tako i po raspoloženju.

Izvori: Fr. Klinngner (Teubner, 1959), F. Burger – W. Schoene (Tusculum, 1960), E. A. Schroeder (1935), H. Rudiger (1961).

 
Epoda VIII


Ne mogu da verujem da me sve vreme pitaš
šta mi to umanjuje snagu, ti smrdljiva babetino!
A zub ti je crn, starost ti je nabrala čelo borama,
a sramna rupetina kao kod krave s prolivom
japi ti među mršavim guzovima.
Ali, ipak me uzbude te opuštene grudi, te dojke viseće kao
vime u kobile, taj sunđerasti stomak
i mršave butine što čuče povrh otečenih listova.
E baš ti hvala, i neka te na pogrebu nosi
što veći broj muškaraca što su kao i ja trijumfovali.
I dabogda ne bilo supruge koju krase
deblje biserne kapljice bisera no tebe.
Često, među svilenim jastučićima
kriju stoički se spisi. Pa šta?
Žile se od entuzijazma ništa više ne krute, zar ne?
Moj mališa nije ništa opušteniji, zar ne?
Samo, da bi se pomerio sa ponosnog kuka,
tvoja usta treba da se dobro pomuče.

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2007.
Prevela Danijela Kambasković-Sawers

Nazad