2007.

KRISTINA ĐUKOVIĆ

Rođena 15.9.1981., u Beogradu.
Apsolvent (FDU, dramaturgija).
Pisala scenario za TV film «Zajedničko putovanje» (2002., RTS) i pozorišni komad za decu, «Izgubljeni dugmići» (2003., Multiart klub).
Radi kao spoljni saradnik dečije redakcije RTS-a (neke od epizoda TV serije «Klackalica» i više dramskih emisija za decu) i kao spoljni saradnik dramskog programa Radio Beograda (više adaptacija i jedna originalna dramska minijatura, «Najbolji prijatelj»). Pisala priloge za TV emisiju «Vavilon» (redakcije za kulturu RTS-a).
Piše filmske kritike (Popboks, fanzin Emitor) i, povremeno, tekstove za Politikin Zabavnik i književne i pozorišne recenzije za Književni list.
Dobitnik je nagrade za najbolji scenario, na festivalu TV drame, u Baru (2003.) i nagrade za najuspešnijeg mladog radiofonijskog stvaraoca, «Vitomir Bogić» u 2006-oj godini.
 

 

 

JEFTINO, IMA DUŠU, ŽIVI POD VODOM I POČINJE NA SLOVO…




GLASOVI:
SLAVKA (20)
BUBA (20)

ACA (20)

MILJAN (30)

CAKA (50)

VRANIĆ (60)

GAVRILO (9)

MAMA

BABA

TATA

KONDUKTER

BOJANA (20)

1. SCENA

TIPKANJE PO TASTATURI
SLAVKA: (eho, preko tipkanja)
“Njene ruke sa crno nalakiranim noktima komadaju meso. Pred nju istrči brat, nizak, zadrigao u salo, osam godina i zacmizdri. Brat, ne, ne, našu mamu, seko, ne. Ona podiže pogled...”
TIPKANJE prestaje. CEPANJE PAPIRA.
SLAVKA:
Gavrilo!
KORACI U TRKU. KIKOT.
SLAVKA: (kroz zube)
Ubiću te, svinjo!
Jači GAVRILOV KIKOT. BRZI KORACI, POMERANJE STOLICA. PLJESAK DVA ŠAMARA. GAVRILOV PLAČ.
GAVRILO: (plačući)
Mama!
KORACI, LUPANJE VRATIMA tako da plač ostaje prigušen. TIPKANJE PO TASTATURI.
SLAVKA: (eho, preko tipkanja)
“Ona podiže pogled, fiksira stomak svog malog brata i hvata velike krojačke makaze svoje mame.”
OTVARANJE VRATA. JAČI GAVRILOV PLAČ. TIPKANJE PO TASTATURI prestaje.
MAMA:
Slavka, opet tučeš brata!
SLAVKA: (van sebe)
Samo što sam otštampala.
MAMA:
Sram te bilo, šta on zna: ima samo devet godina i jedva pedeset tri kila, (MAMIN PLAČ), a ti ga stalno tučeš.
MAMIN I GAVRILOV PLAČ se stope. KORACI.TRESAK VRATIMA. PLAČ osaje prigušen.
MAMA: (iza vrata)
Sve ću reći ocu kad dodje s posla, sve!
MAMIN PLAČ se nastavlja, iza vrata. TIPKANJE PO TASTATURI.
SLAVKA: (eho, preko tipkanja)
“Prilazi svom malom bratu. Brat, dve tačke, seko, ne, ne, uzvičnik. A, onda uzima dži...”
ZVONO TELEFONA. PODIZANJE SLUŠALICE.
SLAVKA: (besno)
Halo.
CAKA: (sa druge strane žice, vrlo ljubazno)
Dobar dan, ovde Grozdana Opačić, urednica školskog programa na RTS-u, mogu li dobiti Slavku?
SLAVKA: (zbunjeno)
Ja sam.
CAKA:
Drago mi je. Meni su vas preporučili na Fakultetu dramskih umetnosti: kažu da ste jedan od retkih mladih pisaca koji su zainteresovani da pišu, da izvinete, za decu.
SLAVKA:
Za decu?!
CAKA:
Ne budite skromni. Vaši dečiji likovi...
SLAVKA: (zbunjeno)
Moji dečiji likovi?!
CAKA:
Prijatno ste me iznenadili. Pisci obično zapostavljaju decu kao ciljnu grupu...
ŠKRIPA VRATA.
GAVRILO: (ruga se)
Nja-nja-nja-nja-nja!
CAKA:
...a deca su ozbiljna publika, vrlo zahtevna...
GAVRILO:
Propašćeš, propašćeš, propašćeš, propašćeš!
SLAVKA:
Izvinite, samo na čas.
CAKA:
Svakako.
SPUŠTANJE SLUŠALICE. KORACI.
GAVRILO: (pevka)
Dođi, dođi, dođi ako smeeš, mama je na mojoj straanii!
TRI JAKA, TUPA UDARCA. GAVRILOV PLAČ, ostaje prigušen iza vrata koja se zatvore. BRZI KORACI. PODIZANJE SLUŠALICE.
SLAVKA:
Halo, izvinite.
CAKA:
Dakle, ja bih volela da nas dve sarađujemo, pošto ja nameravam da radim jednu dečiju emisiju. U pitanju je trideset...
OTVARANJE VRATA. CAKIN GLAS ostaje prigušen.
MAMA: (histerično)
Slavka, ide mu krv na nos!
SLAVKA: (šapatom)
Ne sad, mama.
MAMA:
Prekini vezu i smesta zovi oca da zakažemo za porodičnu terapiju! (zaplače) Ti ćeš nas sve ubitiii! Stalno si besna!
LUPANJE VRATIMA. PLAČ se nastavlja jače, iza vrata.
CAKA: (iz prigušenog prelazi u jasno)
...eto to nam je cilj.
SLAVKA:
Izvinite, na trenutak su bile smetnje na vezi, nisam vas dobro čula.
CAKA:
Najbitnije je da vi znate šta deca vole. Sigurna sam da me nećete razočarati.
SLAVKA:
Ali, mislim da je...
CAKA:
Onda sutra u jedan, samo recite na portirnici kod Cake.
ZVUK PREKINUTE VEZE.
SLAVKA:
...u pitanju greška.
OTVARANJE VRATA. KORACI. TRESAK PAPIRA O STO.
MAMA:
I ovo ćemo poneti. Da vidi doktor sta ti pišeš: (sriče) “A, onda uzima...”
GUŽVANJE PAPIRA pri otimanju.
SLAVKA:
Ostavi!
MAMA: (zabezeknuto)
“...džigericu svog malog brata...” (vrisne, pa kroz plač) Ti si u sekti!
SLAVKA:
Mama, lepo te molim, izađi iz moje sobe, svaka sličnost sa stvarnim događajima je slučajna!
BRZI KORACI.
MAMA:
Gavrilo, sine, pakuj se, idemo kod bake!
KORACI se udaljavaju u trku. OTVARANJE ŠIFONJERA. ŠKRIPA STOLICA. KORACI. ZATVARANJE VRATA tako da zvuci ostaju prigušeni. OKRETANJE BROJČANIKA. ZVONO TELEFONA. PODIZANJE SLUŠALICE.
BUBIA (sa druge strane žice):
Da.
SLAVKA:
Buba, Slavka je.
BUBA:
Slavka, brzo, šta ti bolje zvuči: “Aleks, ako sad odeš, ne vraćaj se više!” ili “Aleks, dobro razmisli, ako sad odeš, pa tri tačke!”?
SLAVKA:
Pusti sad to, da li ti je poznato da neko od naših krije strast prema pisanju za decu?
BUBA:
Za decu?! Koja perverzija. Šta će ti to?
SLAVKA:
Ideja za novi horor: mladog pisca dečjih komada unajmljuju u pozorištancetu Puž i on shvata da je Branko kockica vampir, ali ostali u ansamblu neće da se suoče sa istinom i zatvaraju mladog pisca u podrum i tako on otkrije zašto je Branko kockica jedini pisac za decu kod nas: ostali su zatvoreni u podrumu pozorištanceta Puž.
VRISAK.
MAMA: (šapatom, na liniji)
Jesam ti rekla da je u sekti?
BUBA:
Kakvi su to specijalni efekti?
SLAVKA:
Moji prisluškuju. Mislim da nije stvar u meni: ja stvarno s vremena na vreme imam potrebu da batalim koljačinu i napišem zdrav dečiji komad, ali šta ja mogu kad me mama konstantno žanrovski ograničava i zato me nikad neće angažovati na RTS-u.
BUBA:
Dečiji komad?! RTS?! Šta komplikuješ sebi život?
SLAVKA:
Eto, tako mi došlo, neke angažuju.
KORACI iza vrata.
MAMA: (šapatom, iza vrata)
U sobi je, ne ulazi. Gavrilo i ja te čekamo u kolima.
BRZI KORACI se udaljavaju iza vrata.
SLAVKA:
Da li ti se nekad čini da upadaš u kliše i da postaješ nespremna da promeniš žanr? Eto, na primer, tvoj podžanr melodrame rastanka.
BUBA:
Da, ali ja tačno znam šta je kod mene: nema dileme da sam talentovana, ali prosto sam uslovljena: konstantno mi se dešavaju pogrešne procene i tako mi melodrama rastanka dođe nekako kao najprirodnije polje izražavanja.
SLAVKA:
Ali ipak mi se čini da je u pitanju samo dramska situacija, pa ti se može desiti da se ponavljaš.
BUBA:
Ko mi kaže. Šta je tvoj podžanr porodičnog masakra, nego dramska situacija.
KUCANJE.
TATA:
Slavka, sine, tata je. Brineš nas. Treba da porazgovaramo.
SLAVKA: (nervozno)
Ali, šta ću kad mi se konstantno nameće.
ŠKRIPA VRATA.
TATA:
Sine, mi sad idemo, bićemo par dana kod bake.
SLAVKA:
Pozdravite je.
TATA:
Ne bi bilo pametno, srce joj je sad već sasvim slabo.
SLAVKA: (nervozno)
E, pa dugo se i mučila.
TATA:
Sram te bilo, Slavka, a ja se svima kunem u tebe.
SLAVKA:
Svakom se desi pogrešna procena.
TATA: (plačno)
Slavka, biće ti žao!
VRATA SE ZALUPE. KORACI se udaljavaju.
SLAVKA: (mrzovoljno)
Biće vama žao kad me plati RTS! Alo.
BUBA:
Halo, halo...
SLAVKA:
Tu sam. (besno) Batali alternativu: horor i melodramu. Državna televizija je rešenje svih naših problema, a ciljna publika XXI veka su deca. Samo treba nešto da proverimo u biblioteci i ...(pauza) da malo promenimo žanr.
BUBA: (uplašeno)
Da promenimo žanr?
GAVRILOV GLAS: (eho)
Propašćeš, propašćeš... (prelaz)


2. SCENA


LISTANJE KNJIGE. IZVLAČENJE FIJOKA.
SLAVKA: (šapatom)
Jesi našla nešto u toj fijoci?
BUBA: (šapatom)
“Kineski robot ubica”, “Tompus koji je zapalio bambus”, “Belgrade runner”, “Sve mame idu u raj”... Ništa od ovog ne liči na dečiji komad, ne znam sa kim su mogli da te pobrkaju.
ACA: (glasno)
Slavka Bambi!
BIBLIOTEKARKA:
Pssst! Ovde se radi.
KORACI. ŠAPUTANJE. OTVARANJE I ZATVARANJE VRATA. KORACI. GLASOVI sa hodnika.
ACA:
Pobrkala te sa Slavkom Bambi, a onda je samo prelistala tvoje radove i videla da ima puno dečjih likova.
BUBA:
A, kao promaklo joj je da isti obično budu skuvani ili vakumirani.
ACA: (nesigurno)
Pa... nije se udubljivala.
BUBA:
Ma, šta mi napriča. (nervozno) Kad smo kod udubljivanja, ne čini ti se da malo previše počinješ da ličiš na pisce iz omiljenih ti Albaharijevih romana: neutralno se oblačiš, nikad nemaš seks, redovno se hraniš i pričaš u zagonetkama jer te sramota da na sred romana priznaš da nemaš pojma šta si hteo da kažeš. Slavka Bambi?! Molim te!
ACA:
Ma, obarali su je dva put na drugoj godini...
BUBA: (zevajući)
A-ha.
ACA: (nesigurno)
...ovaj... nije htela da odustane od dramatizacije “Bambija”.
BUBA:
Kol’ko puta sam ti rekla da ne jedeš u menzi.
ACA:
Ako se vratimo u biblioteku...
BUBA:
Nemoj, molim te, možda otkriješ da si njena reinkarnacija, a onda ti ništa više neće pomoći da očuvaš i to malo polne ambivalentnosti. Slavka?
SLAVKA:
Zašto se ne bismo pravili da sam ja Slavka Bambi?
BUBA: (sa gađenjem)
Pisaćeš za decu?
ACA:
Ti?!
SLAVKA:
Ne čini vam se da osoba koja dođe na ideju da za dečicu dramatizuje priču o klincu kome na oči prikolju mamu, mora da ima u sebi nešto hebefreno, bez obzira što se krije iza jeftine stilizacije u vidu životinjskog sveta.
BUBA:
Učitavanje.
SLAVKA:
Makar nešto satanističko?
ACA:
Ali, šta pokušavaš da dokažeš?
SLAVKA: (odrešito)
Očigledno da je svima njima očajnički potrebna Slavka Bambi, da im ispriča priču za laku noć, ali sudbina je htela da probude mene, Slavku, koje se stide i gade i sada će morati da kupe ono što ja prodajem.
KORACI u trku, udaljavaju se.
BUBA:
Slavka, čekaj! Brzo, za njom!
ACA:
A-a, pusti me!
BUBA: (u jednom dahu)
Zapečatiće sebi sudbinu! Navućiće se na laku zaradu i kratke forme. Da li hoćeš drugaricu koja pokušava da smisli kako da metaforično objasni deci da je zdravo posle jela prati zube, a da ih suviše ne povredi?
Pauza.
ACA:
Pa, mora nekako da počne... mislim praksa...
BUBA:
Ma, razumeš ti srpski: počeće da nosi lastiš tregere i da se unjkavo smeje posle recitacije o pačićima, kao Raša Popov i još perverznije: da skakuće sa buljukom dece u zvoncaricama od štofa kao Branko Kockica! Slavka propada na naše oči i mi ne smemo da sedimo skrštenih ruku.
ACA:
Ona ima pravo... mislim sloboda...
BUBA: (odlučno)
Batali lepe misli, idemo tamo, pre nego što bude prekasno.
GAVRILOV GLAS: (eho)
Propašćeš, propašćeš, propašćeš...


3. SCENA

BUKA GRADSKOG SAOBRAĆAJA. OTVARANJE i ZATVARANJE VRATA na autobusu.
BUBA:
Izvinite, treba da siđemo kod zgrade RTS-a.
ZAGRMI.
KONDUKTER: (promuklo)
‘Ajde ka sredini, neće skoro.
JAKA KIŠA. BRUNDANJE AUTOBUSA.
ACA:
Jesi bila nekad...(sa strepnjom) tamo?
BUBA:
Ne, ali me podilaze žmarci pri pomisli da bi Slavka mogla da završi u kući za čiji program su nam kao klincima govorili da spikere snimaju samo do struka zato što nogama, ispod stola moraju da obrću pedale da slika ne izgubi boju.
ACA:
Nama su rekli da im noge prenosi drugi kanal.
ZAGRMI. JAKA KIŠA. BRUNDANJE AUTOBUSA.
KONDUKTER:
Deco, na sledećoj.
BUBA:
Držaćemo se zajedno.
OTVARANJE I ZATVARANJE VRATA na autobusu. GRMLJAVINA. KORACI u trku. LUPANJE SRCA.
BUBA:
Slavka!
SLAVKA: (odsutno)
Buba, šta ćeš ti ovde?
BUBA: (strogo)
Gledaj me u oči! Šta su ti uradili?
SLAVKA: (odsutno)
Bili su baš ljubazni.
BUBA:
Oni?! Bilo ih je više?
SLAVKA: (brzo, mrzovoljno)
Moram kući. Imam posla.
PLJUSAK se pojača.
ACA:
Čekajte ovde dok ne prestane.
Pauza.
BUBA: (pažljivo)
Slavka, ne boj se, podeli to sa nama. Dokle ste išli?
SLAVKA: (brzo, uplašeno)
Pristala sam da do ponedeljka uradim 30 petominutnih epizoda “Gestovnog bukvara”, emisije za učenje azbuke, namenjene gluvo-nemoj deci od 6 do 8 godina.
ACA: (radosno)
Jao, Slavka, tvoj prvi posao! Čestitam!
SLAVKA: (snuždeno)
Hvala.
BUBA: (za sebe, sa nevericom)
“Gestovna azbuka”?! 30 petominutnih sranjaca za dva dana?! Gluvo-nema deca?! (plane) Da li si ti normalna! (brzo) Kol’ko daju?
SLAVKA:
Još nismo pričali o honoraru.
UDAR GROMA.
BUBA: (van sebe)
Devojko, prizovi se pameti: prekolješ po trojicu u foršpici, a ovamo “nismo pričali o honoraru”!
SLAVKA: (očajno)
Ali, Buba, bili su tako ljubazni. Prvi put u životu nisu me sa gađenjem pitali: “Koleginice, jeste sigurni da vam treba ovoliko krvi?”, već...
GRMLJAVINA I PLJUSAK prelaze u tiho i melodično DOBOVANJE KIŠE po prozoru. Smirujuća MUZIKA.
CAKA: (umilnim glasom)
Vi ste jako, da izvinete, talentovani.
UDAR GROMA. PLJUSAK.
SLAVKA:
Caka, urednica školskog programa. Imidž iz 80-ih: plisirana suknja, svetlo-plava senka, crveni karmin i plastične narukvice. Osim toga... (gutanje knedle) vrlo pristojna ... osoba.
DOBOVANJE KIŠE.
CAKA: (žučno)
Miljan, reditelj, da izvinete, zavlači me mesec dana, navodno piše scenario. E, pa, dosta mi je više! Rekla sam: “ne bila ja koja sam ako ne nađem mladog pisca sa svežim, da izvinete, originalnim idejama koji će iskreno voleti decu i dati sve od sebe da za dva dana, ma kakvi, za dan napiše tih 30, da izvinete, jednostavnih epizoda, da pomognemo toj gluvo-nemoj dečici da nauče tih 30 prostih slova. Eto, šta vi mislite, slobodno mi recite šta vi mislite.
SLAVKA:
Ja sam u stvari htela da predložim...
CAKA:
E, ali čim sam vas sad videla na portirnici, pomislila sam: “Cako, ona je ta...”
SLAVKA:
Da, ali...
CAKA: (kao u refrenima crnačkih, crkvenih pesama)
“...Ona je pisac!”, čujem taj glas! “Ona je pisac!”, kažem sebi! “Ona je pisac!”, sad to znam.
SLAVKA: (nesigurno)
Jesam, ali ja pišem...
CAKA:
A, ko je pisac, treba da ume da piše, da izvinete, sve. Svi radimo sve! I samo oni koji se, da izvinete, prilagođavaju uspevaju i samo oni vrede. Sve ostalo: lični afiniteti i ukus je čist fetišizam. (poletno) Eto, šta vi mislite, slobodno mi recite šta vi mislite.
SLAVKA:
Slažem se sa vama, ali morate priznati da zapostavljenost određenih žanrova kod nas...
CAKA:
Što se tiče žanra, ja bih vas samo molila da bude jeftino, znači: na zatvorenom, sa što manje, da izvinete, živih glumaca i da bude onako šareno. Ali slobodno mi kažite šta vi mislite.
SLAVKA:
Meni je palo na pamet...
CAKA:
A, evo ga Miljan.
UDAR GROMA. PLJUSAK.
SLAVKA:
Zamislite tipa kog bi amaterska družina pri poljoprivrednoj zadruzi iz Donjih Leskovica uzela da igra Hamleta, ali bi u isto vreme savršeno proigrao i u nešto jačoj produkciji, tipa spotu za pesmu “Beograd”, Cece Ražnatović, a da pri tom ima dušu.
BUBA:
Otkud znaš?
SLAVKA: (odrešito)
Grubin sandale, sirogojno džemper, “sve me pogađa” frizura i vrlo bitan podatak: ne nosi kišobran po provali oblaka, jer je kišobran...
Smirujuća MUZIKA. DOBOVANJE KIŠE.
MILJAN: (izafektirano)
...civilizacijsko zlo i bespotrebna amputacija čistoj čovekovoj potrebi da bude u dodiru sa prirodom.
UDAR GROMA. PLJUSAK.
ACA:
Pa, dobro, on ima pravo... mislim ukusi su...
BUBA:
Sentimentalnost plus apstrakcija sa sublimisanom komunističkom porukom: “Ne mari ako nemate kintu za kišobran, umrećete od upale pluća u dosluhu sa prirodom”, a sve u formi jeftine metaforike iz reklama za kiselu vodu- najgora kombinacija, žanr za koreografe i scenografe, poguban za pisce- Slavka, izvlači se kako znaš, inače ćeš uskoro dobiti inspiraciju da napišeš pozorišni komad, ili...
SLAVKA: (uplašeno)
Ili šta?
BUBA: (mračno, zloslutno)
Ili radio-dramu.
SLAVKIN VRISAK. Smirujuća MUZIKA. DOBOVANJE KIŠE.
MILJAN: (prezrivo, potresno, ogorčeno)
Šta ti znaš o životu?
Pauza.
SLAVKA: (zatečeno)
Pa...
MILJAN: (kao na saslušanju, odrešito)
Tvoji su živi?
SLAVKA: (zbunjeno)
Uglavnom.
MILJAN:
Imaš krov nad glavom, redovno se hraniš?
SLAVKA:
Pa... trudim se.
MILJAN: (vatreno)
Nikad nisi osetila blizinu smrti i čarobnu vrednost života?
SLAVKA: (upitno)
Vozim se gradskim prevozom?
MILJAN: (nervozno)
Znao sam! Malo sam zapeo sa tim scenarijem, ali otkud Grozdani uopšte ideja da mi je potrebna pomoć nekoga ko ima tako malo životnog iskustva, tako malo duše?
SLAVKA: (zaprepašćeno)
Molim?!
MILJAN: (brzo, besno)
Činjenica je da vas na fakultetu uče samo zanatskim tricama, a da li su vam rekli da, ako hoćeš da budeš pisac, moraš da imaš dušu?
(UDAR GROMA. PLJUSAK).
SLAVKA: (očajno, uplašeno)
Već sam jasno videla kako mu je grudni koš napunjen nečim sivim i sunđerastim što je kod mene izumrlo usled redovnih obroka i spavanja na suvom i počela sam ozbiljno da se pitam ima li nade da više ikad išta napišem?
ACA:
Nemoj tako, Slavka... mislim duša...
BUBA:
Miljan je reditelj i to sve objašnjava: svi u ekipi imaju nešto konkretno da prilože projektu- pisac ideju i priču, producent kintu, glumac facu, samo reditelj folira jer nema ništa i zato se, po dogovoru, uzima da on ima dušu. Naravno da je imaju i ostali članovi ekipe, ali im je bolje da to ne pominju, jer bi reditelj shvatio da je suvišan i ubio bi se, a onda bi populacija na zemlji drastično opala, jer zabrinjavajući procenat želi da bude filmski ili pozorišni reditelj jer za to im ne treba ništa sem...
SLAVKA i BUBA:
...duše!
ACA:
Možda je Miljan drugačiji... mislim rediteljski koncept...
PLJUSAK prelazi u smirujuću MUZIKU i DOBOVANJE KIŠE.
MILJAN: (zaneto, prenemažući se)
Na primer: dečaci tršavih glavica se bude u svojoj sobi gde spavaju na slami, okupani suncem. Hvataju se za ruke i igraju po sobi i, igrajući, ulaze u sobu kod devojčica i posipaju ih cvećem, a onda svi zajedno istrčavaju bosi na proplanak, prate trag divokoza i srna, dolaze do jezera i tu se prskaju vodom.
Pauza.
SLAVKA:
A, za koje je to slovo?
MILJAN: (cokne)
Svašta, pa za S.
SLAVKA: (nesigurno)
S... kao selo?
MILJAN:
Zaboga! S kao sreća!
Pauza.
SLAVKA:
A, sme tako proizvoljno...(zbuni se) mislim, apstraktno.
MILJAN:
Deca znaju šta je sreća, ona će to prepoznati srcem. Uostalom to može i za slovo A.
SLAVKA: (brzo)
Kao avantura ili kao atmosfera?
MILJAN: (besno)
Kao Avala! Sve se to dešava na Avali.
SLAVKA:
Ali, kako će to da znaju gledaoci?
MILJAN: (besno)
Deca će kukuruzom na obali jezera da ispišu slovo A.
SLAVKA: (bojažljivo)
Ali, na Avali nema jezera.
MILJAN: (besno)
Napravićemo!
SLAVKA:
Ali, Caka je rekla da bude što svedenije.
MILJAN:
Jezero je najsvedeniji simbol duše. (nervozno) Uostalom može i za slovo D!
SLAVKA: (nesigurno)
Kao... druženje?
MILJAN:
Zaboga! Kao duša! Deca će sa litice da skaču u jezero i da pevaju.
SLAVKA:
Zar oni nisu gluvonemi?
GUŽVANJE PLASTIČNE ČAŠE.
MILJAN: (kroz zube)
Ne mešaj mi se u rad sa glumcima!
UDAR GROMA. PLJUSAK.
SLAVKA:
Dok me gledao zakrvavljenim očima, spremajući se da mi, kao u najlošijem hororu, zgnječenom plastičnom čašom raspori vrat, postalo mi je jasno da sam preozbiljno shvatila svoju ulogu dramaturga i da je najbolje da batalim teoriju i poslužim se jeftinim trikom tipa: “Odvezala ti se pertla” i zbrišem, ali, kao u svakom hororu, prvi put je uvek samo upozorenje i manijak iz nekog razloga mora da ostavi žrtvu tek načetu...
DOBOVANJE KIŠE. Smirujuća MUZIKA.
MUŠKI GLAS:
Miljane, traže te na spratu.
SLAVKA:
Pri tom, po klišeu: “Ovaj put si mi se izvukla, ali idući put nećeš imati toliko sreće”, manijak ostavlja žrtvu bez trunke nade da će izmeniti svoju zlu nameru...
OTPUŠTANJE PLASTIČNE ČAŠE iz stiska ruke.
MILJAN: (strogo, preteći)
Nemoj da misliš da to što naš projekat traje pet minuta i što se emituje u jedanest i petnest pre podne, sredom na prvom kanalu, oslobađa nas, kao umetnike, zahteva za slojevitošću i produhovljenošću. Na nama je da opipamo puls grada i ukažemo na savršenost tišine koju su ljudi prodali za banalnost reči, prokletstvo saobraćaja i industrije.
UDAR GROMA. PLJUSAK.
BUBA: (zloslutno)
Sinovi, ovo ne sluti na dobro.
ACA:
Ali, reditelj se još traži ...mislim, dok ne nađu zajednički jezik...
BUBA:
Zajednički jezik?! Poštedi me! Samo joj u životu fali da se smuva sa nekim ko se preneseno izražava i pokušava da sačuva dete u sebi!
Pauza.
SLAVKA:
Ali, ko ovde govori o muvanju?
BUBA:
Nisam ja kriva što svaka priča, koliko god se ti trudila da nas ubediš da su Miljan i Caka u stvari vampiri koji pod izgovorom školskog programa piju krv mladim dramaturzima, prirodno i logično teži melodrami, a ako ćemo baš da budemo precizni...
SLAVKA: (razdraženo)
...melodrami rastanka.
BUBA:
Tako je!
SLAVKA:
Ma nemoj!
ACA:
Svako ima pravo... mislim... stvar je u percepciji... eto meni, na primer... meni sve ovo liči...
BUBA i SLAVKA: (sa dosadom)
Drama apsurda i kružna dramaturgija.
ACA:
Na kraju smo grada, čekamo autobus koji ne dolazi i pokušavamo da shvatimo šta od nas traže neki ljudi o kojima ništa ne znamo... sve se uklapa... mislim...
BRUNDANJE AUTOBUSA.
BUBA i SLAVKA:
Autobus!
ACA: (plačno)
Odvratne ste.
ŠLJAPANJE preko bara. OTVARANJE i ZATVARANJE VRATA autobusa.
BUBA:
Sve su to prolazni trendovi, jedino je melodrama večna i neizbežna jer je inkorporirana u svaki žanr.
SLAVKA:
Što znači da bi ti pristala da pišeš u drugom žanru?
BUBA:
Naravno, ja sam profesionalac.
SLAVKA:
Odlično, onda vam neće smetati da mi pomognete da do ponedeljka...
BUBA:
Ja da pišem za decu?! Da li si ti svesna kakve bi to pogubne posledice ostavilo na moj stil?
KONDUKTER:
‘Ajte, malo sa vrata, napravite mesta.
SLAVKA: (prigušeno)
Ako se mi sada povučemo, Miljan će otkriti moć slojevite poruke, onomatopeje i etnologije i napisaće sam taj scenario, a naša profesija će izumreti. Nastaće haos.
KONDUKTER:
Deco, imate li vi dušu, pomerite se sa vrata!
BUBA: (odlučno)
Nema odstupanja.
ACA:
Borićemo se do poslednjeg slova.
GAVRILOV GLAS: (eho)
Propašćeš, propašćeš, propašćeš... (prelaz)


4. SCENA


ŠUŠKANJE KESA. KRCKANJE ČIPSA. Traje nekoliko sekundi. Naizmenični UZDASI.
ACA: (bolno)
Muka mi je.
BUBA:
I meni.
SLAVKA:
Mislim da više ne vredi da odlažemo.
ACA:
Suočimo se.
BUBA:
Mi to možemo.
SLAVKA:
Spremni? Slovo A.
Duga pauza. TAPKANJE olovkom o sto. KUCKANJE o čašu. Češkanje.
SLAVKA:
Ne moramo redom. Da li neko ima asocijaciju za neko od slova?
Duga pauza. TAPKANJE olovkom o sto. KUCKANJE o čašu. Češkanje.
SLAVKA:
Pozvaću Caku.
KORACI. BIRANJE BROJA. ZVONO. BRZI KORACI.
SLAVKA: (šapatom)
Buba, Aco, spustite.
BUBA: (sa drugog aparata, na vezi, šapatom)
Hoćemo da čujemo kako zvuče urednici školskog programa na RTS-u.
DEČIJA VRISKA I PLAČ, u pozadini, sa druge strane žice.
CAKIN GLAS: (sa druge strane žice, nervozno)
Ispljuni to, ispljuni!
SLAVKA:
Molim?
CAKIN GLAS: (viče, van sebe)
Tako mi i treba kad sam sa svima, da izvinete, dobra! Jednom se ponudila da im pričuvam malog i sad mi se svi navrzli, reko, u školskom sam programu, pa volim decu. Tako mi i treba kad nikad ne zaključavam vrata! (vikne) Alo, ko je to? Opet me neko zeza!
SLAVKA:
Dobar dan, ovde Slavka.
CAKIN GLAS: (vedrije)
A, vi već gotovi, alal vam...
SLAVKA:
Ne, ne, samo sam htela da vas pitam, Miljan mi je pominjao da će da izvodi decu u prirodu...
CAKIN GLAS: (poviče iz petnih žila)
Ma, kakvu prirodi, jel’ on zdrav čovek? (gotovo plačno) Pa, nemojte, molim vas u prirodu, kakvu prirodu...
SLAVKA:
Pa, Miljan je rekao da hoće da opipa puls grada...
CAKIN GLAS:
Ma, nek on, da izvinete, opipava šta ‘oće za svoje pare, meni su ljudi naručili, lepo je pisalo...
ZVEKET LONACA o pod, sa druge strane žice.
CAKIN GLAS:
Ne mogu sad da nađem. Pa, nemojte, Slavka, molim vas u prirodu, pa to su, da izvinete, živa deca, recite Miljanu da ne eksperimentiše. (vikne) Ne, glavu u rernu!
PLJESAK ŠAMARA. PLAČ DETETA, sa druge strane zice.
CAKIN GLAS:
Pa ovo je, da izvinete, školski program, pa nemojte, molim vas, da skrećemo pažnju, kakva priroda.
PRETURANJE. RUŠENJE POSUĐA, sa druge strane žice.
CAKIN GLAS:
Tu mi je negde bio, da izvinete, predlog koji mi je poslao psiholog iz škole...
PLAČ se histerično pojačava, sa druge strane žice.
CAKIN GLAS:
Samo momenat, saću ja.
JAKI UDARCI i VRISKA DETETA, sa druge strane žice.
CAKIN GLAS: (viče, sa druge strane žice)
Sa kog si sprata, priznaj!
BUBA: (sa gađenjem)
P-iii, al’ odjednom zasmrdi na Nušića, p-iii.
SLAVKA: (šapatom)
Buba, spusti već jednom, stvarno.
SPUŠTANJE SLUŠALICE. KORACI.
ACA:
Buba, daj to, pa to je Gavrilov bukvar! Kako se pre nismo setili!
CAKIN GLAS:
Napolje, ‘ajde!
LUPANJE VRATIMA, sa druge strane žice.
CAKIN GLAS: (zadihano)
Slavka! Evo, lepo mi piše psiholog... (iz petnih žila) “Svet tišine je naš svet!” Dalje, “Kao na dnu mora, svaki zvuk nestaje, gubi smisao!” Znači jeftino, molim vas. Pazi šta mi kaže: (pojačava glas) “Na dnu mora svi smo ravnopravni, a pantomima nije ispomoć i hendikep, već univerzalni jezik!” (naglašava) “Zato predlažemo da se sve dešava na dnu mora!” (poviče) Kakvog mora, ‘ti poljubim!
TRESAK POSUĐA o pod, sa druge strane žice. PREKINUTA VEZA. SPUŠTANJE SLUŠALICE. KORACI.
ACA:
Na A su stavili avion, kako se nismo setili.
BUBA:
Da li si normalan, Caka je rekla jeftino.
ACA:
Pa, kao deca čekaju da sleti avion, a on ne sleće, pa ne sleće.
BUBA:
Fali nam duša. Mada, ako opereš deci zube, obučeš ih u bele majice i švenkuješ nebo...
ACA:
Ali, Caka je rekla da bude šareno i na zatvorenom. Imam ideju! Deca, u belom, od šarenih salveta prave aviončiće u sobi i bacaju ih kroz prozor sa pogledom na nebo. Jeftino, ima dušu, šareno i na zatvorenom. Imamo sve!
BUBA:
Osim logike.
SLAVKA: (izgubljeno)
Sve zaboravite. Dešava se na dnu mora.
ACA i BUBA: (u glas)
Na dnu mora?!
ACA:
Ali, kako ćemo na Dž?
ZVONO TELEFONA. KORACI. PODIZANJE SLUŠALICE. MUZIKA (Enigma), sa druge strane žice.
MILJANOV GLAS: (potresno)
Miljan kraj telefona, mogu li dobiti Slavku?
SLAVKA:
Ja sam.
KORACI. PODIZANJE SLUŠALICE drugog aparata.
MILJANOV GLAS: (uzdah)
Znate, što više razmišljam o našem projektu, sve me više dira sudbina te dece.
BUBA: (šapatom, fascinirano)
Miljan.
ACA: (šapatom)
Slavka, pitaj ga za dž.
MILJANOV GLAS:
Već mesec dana ne mogu da se povratim, jer pokušavam da pojmim, znate, suštinu cele stvari. (Uzdah)
SLAVKA:
Hoćete da podelimo slova?
MILJANOV GLAS:
Ne, zaboga, to je toliko nebitno, ako nemamo ljubav.
(Pauza) A, vi već radite?
SLAVKA:
Počela sam.
MILJANOV GLAS:
Znam da se Grozdani žuri, ali pogledajte, ipak, koji put kroz prozor, molim vas, nebo nekad puno govori.
ACA:
Dž, Slavka, dž!
MILJANOV GLAS:
A, da, da ne zaboravim, ja nameravam da celu stvar usmerim ka postmodernizmu, sa osvrtom na Kusturicu, Šagala, Dostojevskog i ambijentalnu muziku. Obratite pažnju na “Dom za vešanje”, prelistajte “Idiota”, da budemo u saglasju.
PREKINUTA VEZA. SPUŠTANJE SLUŠALICE.
BUBA:
Gore je nego što sam mislila.
SLAVKA:
Tek sad se sasvim otvorio.
ZVONO TELEFONA. KORACI. PODIZANJE SLUŠALICE. VRISKA DETETA, u pozadini, sa druge strane žice.
SLAVKA:
Halo.
CAKIN GLAS: (sa druge strane žice)
E, to sa morem, to ću ja sa scenografom, nego dajte, ako može, da se iskoriste kostimi iz “Male princeze, sirene” i “Tri praseta”. Snaja mi radi u dečjem pozorištu, pa će nam srediti za te kostime. ‘Ajte, molim vas, nek’ bude veselo, kao ono “Znaš koliko ima sati”. Bili smo baš, da izvinete, gledani. Nego, jel’ vam Miljan rekao za kosmičkog moljca?
BUBA: Sva je prebledela. Brzo.
KORACI. PODIZANJE SLUŠALICE drugog aparata.
CAKIN GLAS:
Molim vas, Slavka, psiholog mi je insistrirao, pa, nemojte, molim vas, mora kosmički moljac... Ostavi nož!
CAKIN VRISAK. PREKINUTA VEZA. SPUŠTANJE SLUŠALICE.
BUBA:
Kakve veze ima kosmički moljac sa slovima?
ACA:
Možda on uči decu slova?
BUBA:
Ili ih jede?
ACA:
A, kako izgleda?
SLAVKA: (nervozno)
Polako, gubimo se.
ZVONO TELEFONA. Pauza u kojoj telefon zvoni još par puta.
ACA:
Hoćeš da se javiš?
SLAVKA: (sa strepnjom)
Šta ako mi zatraže da se kosmički moljac pojavi i pod K i pod M?
BUBA:
I da u obe epizode dovodi svoje prijatelje.
ACA:
Koji počinju na dž!
Zvono se nastavlja. Koraci.
BUBA:
Ne, Slavka!
PODIZANJE SLUŠALICE. KLOKOTANJE MEHURIĆA kao u akvarijumu. (glas odzvanja kao sa dubine mora, prekidajući se tako da ga prekriva šum talasa)
SLAVKA: (sa strepnjom)
Halo.
VRANIĆEV GLAS:
Vranić pored telefona. Ja sam psiholog u školi za decu sa oštećenjima sluha i govora. Mogu li dobiti Slavku.
SLAVKA:
Ja sam.
BUBA: (šapatom)
Brzo, pozelenela je, neko novi.
KORACI. PODIZANJE SLUŠALICE drugog aparata.
VRANIĆEV GLAS:
Zovem povodom kosmičkog moljca. (nepoverljivo, mistično) Šta znate o njemu?
SLAVKA:
Pretpostavljam da je to... moljac iz kosmosa?
BUBA: (prigušeno)
Slavka, ne igraj se, traži biografiju!
VRANIĆEV GLAS:
Vrlo dobro. Mislite da ćete moći da ga provučete?
SLAVKA: (sa strepnjom)
Mislite, pod slovo K?
ACA: (šapatom)
Pitaj ga za Dž.
VRANIĆEV GLAS:
Sudeći po anketi, deca bi volela da ga vide u svakoj epizodi, ako to nije problem.
BUBA: (panično, prigušeno)
Ne pristaj, Slavka, seti se Huga.
VRANIĆEV GLAS:
Ništa ne brinite, već sam vam poslao crtež putem mejla.
Ja sam samo u kompjuter ubacio rezultate ankete koju smo sproveli u više osnovnih škola i vrtića, na temu: “Kako zamišljam najboljeg prijatelja.” Znate, ako ne uvedemo posrednika iz njihove mašte, deca nam će promeniti kanal.
SLAVKA:
Daću sve od sebe.
SPUŠTANJE SLUŠALICE. KORACI. PIŠTANJE prilikom povezivanja na mrežu.
KLIK MIŠEM.
BUBA: (sa apetitom)
Da vidimo.
VRISAK Bube, Ace i Slavke.
ACA: (šapatom)
Prekrijte ga nečim, povratiću.
SLAVKA:
Vidi mu pipke.
BUBA:
Kako je žgoljav.
SLAVKA:
Pa, on je živ odran.
ACA:
Ali, maljav je.
BUBA:
Ma, to mu je krvni sistem.
SLAVKA:
Izlazi mu nešto iz uveta.
BUBA:
Sa takvim izrazom na licu, garant bi, da je živ, počeo da povraća.
SLAVKA:
Bojim se da ćemo morati da mu nađemo dramsku funkciju.
BUBA:
Na mene ne računajte, ne mogu da zamislim da replike koje napišem izgovara neko kome smrdi iz usta.
ACA: (naglo)
Ostavi ga na miru!
BUBA: (prezrivo)
Nemoj mi reći da ti ga je žao.
SLAVKA:
Vreme nam ističe. Radićemo na sledeći način: Buba smišlja šta sve može da se desi na morskom dnu, a da ne bude skupo i monotono, pri čemu ima na raspolaganju kostime iz “Male princeze sirene”. Aca će da se pozabavi kosmičkim moljcem, a ja, pošto sam nas ipak uvalila u sve ovo, smišljam kako da u sve upletemo tri praseta, Cigane i epilepsiju. Počnimo, sad. Jao, povraća mi se.
GAVRILOV GLAS: (eho)
Propašćeš, propašćeš, propašćeš...


5. SCENA

POMERANJE KVAKE. KUCANJE NA VRATA.
SLAVKA:
Buba! (Pauza) Otvori, unutra si već dva sata. Upiškiću se.
BUBA: (iznutra, kroz suze)
Odlazi.
SLAVKA:
Tri sata je. Jesi smislila nešto?
BUBIN PLAČ. Pauza.
SLAVKA: (po malo uplašeno)
Buba, šta ti je, nije strašno ako nisi.
BUBIN PLAČ iznutra se pojača, uz ridanje.
BUBA:
Imam svih trideset!
SLAVKA: (oduševljeno)
Odlično! (LUPANJE) Otvori mi da vidim.
BUBA: (viče)
A- Aleksa, avantura sa Akademije, aluzije na duži alhemijski proces, ali ambijent i adekvatne alternative asociraju ambivalenciju, averziju i abdikaciju. Prelazim u agoniju, osećam se analno, skupim snagu za anabiozu. B- Branko, bombona sa bilijara u baru, bum na blic, brzo ostaje bez baterija, banalna bifurkacija bez bisa u bioskopu, pomoću beletristike i bureka bez blama blefiram barijere i beleg bola. V- Vojin, vimbldonke i vindjakna, veristička varijanta vitalne veze, veoma verbalan vikend vodi volševnom nestanku vikinga. Vođena logikom: voluminoznost ubija vulnerabilnost, batalim vitamine i vegetaciju i viršlama i votkom vakumiram vapaj u vokativu: “Vojine, vrati se!”.
SLAVKA:
Buba, baš te briga, kome su još potrebne duge veze.
BUBIN GLAS: (još glasnije)
G- Gojko, gimnazijsko-generacijska greška, galamdžija, gerilac, gurman, grafit kod gelendera: “Budi fini, govno reče slini!”, gradacija uzajamne gestikulacije u garaži, ipak gravitacija prevlada moje ganuće i njegovu glorifikaciju.
SLAVKA:
Ti si žena od karijere!
BUBIN GLAS:
D- Damjan, delovao je dosta dobro, za dva dana druženja.
SLAVKA:
Nećemo stići, nećemo stići.
BRZI KORACI. OTVARANJE VRATA. TIPKANJE PO TASTATURI. ZATVARANJE VRATA tako da Bubin glas ostaje prigušen. KORACI.
SLAVKA: (panično)
Buba je potpuno neupotrebljiva. (nervozno) Bez konvencija melodrame rastanka, u surovoj ogoljenosti kratke forme, suočavanje sa istinom bilo je neminovno. (oduševljeno) Vau, 35. strana! Do kog si slova stigao?
TIPKANJE prestaje.
ACA: (vatreno)
U početku sam se mučio, pokušavao sam da ga podvedem pod slova, da ga obuzdam i zaronim pod vodu, među sirene i školjke, ali on se nije dao. Onda sam uhvatio taj pogled u njegovim očima i shvatio da on želi da mi ispriča sasvim drugu priču.
SLAVKA: (uplašeno)
Aco, ti si pisac, upamti, ti si stariji od njega!
BRZI KLIKOVI MIŠEM.
ACA: (brzo, vatreno)
Rodio se kao običan moljac. Svi moljci su ga voleli jer je bio lep i hrabar. Ali jednog dana zavukao se u ćilim natopljen opakim otrovom i kada je, omamljen, konačno uspeo da izađe na drugom kraju, više to nije bio običan moljac, a na njegovom životnom putu prestale su da cvetaju ruže.
SLAVKA: (strogo)
Aleksandre, slušaj me, upao si u vrlo opasnu digresiju! Kad izbrojim do pet, setićeš se zašto smo ovde! (pojačavajući) 1, 2, 3, 4, 5! A, sada radićeš šta ti kažem: mišem na Edit, (KLIK MIŠEM), pa Select All, (KLIK MIŠEM), pa Delete (KLIK MIŠEM), tako i sve će biti kao pre. (UBACIVANJE DISKETE) Disketa?!
ACA: (još vatrenije)
Niko više nije mogao da ga prepozna. Moljci su povraćali kad ga vide, a čim je zaspao, pobegli su ostavivši ga samog na svetu.
KORACI.
SLAVKA:
Misli, Slavka, misli: A- avion, B- boranija, bubreg, bešika, o Bože...
ACA:
Kada je video da ga se svi gade, odlučio je da dalje ide sam, dobio natprirodnu snagu i vinuo se pravo u kosmos! (OTVARANJE I ZATVARANJE VRATA, viče, iza vrata) I tako je postao kosmički moljac!
KORACI.
BUBIN GLAS: (iza vrata, umorno, praćeno zvukom blagog udaranja glave o vrata)
P- Pavle, plav, plemenit, pop-top lista petkom na Politici, pet puta pre propasti na Platou.
SLAVKA:
V- vampir, vata, varikina, o veselo, veselo. (OTVARANJE i ZATVARANJE VRATA iza kojih ostaje prigušen Bubin glas) G- geto, gerila, Gandi, grob, govno (spasonosno) Gavrilo! (PODIZANJE SLUŠALICE. BIRANJE BROJA. ZVONO)
GAVRILO: (sa druge strane žice)
Halo.
SLAVKA: (šapatom)
Gavrilo, pričaj tiho da ne probudiš mamu i tatu.
GAVRILO:
Šta ‘oćeš, imam posla.
SLAVKA:
Ti pratiš emisije za decu?
GAVRILO:
Kad mama pegla u sobi.
SLAVKA:
Sve jedno, gledao si ovo “Koliko ima sati” i slično?
GAVRILO:
Ukačio sam par puta. Ne znam sta hoće da kažu.
SLAVKA:
Daj par asocijacija koje ti padnu na pamet kad ti kažem slovo A.
GAVRILO:
Analni otvor, anatomski ulošci...
SLAVKA:
Stani, Gavrilo...
GAVRILO: (glasnije)
...avionska nesreća sa jednim preživelim koji pada u džunglu i pojedu ga crnčuge, ajkula koja odgriza glavu plivačici u bikiniju...
SLAVKA:
Umukni, skrećeš me sa teme...
GAVRILO: (zlobno, još glasnije)
Atomsko sklonište u koje se svi sklone i ne vide da je bušno, Anči, Ana Bekuta...
TATIN GLAS: (sa druge strane žice, bunovno)
Halo. Ko je to?
MAMIN GLAS: (sa druge strane žice, u pozadini)
Gavrilo, još si budan!
GAVRILO: (kroz plač)
Slavka me probudilaaa.
SLAVKA:
Samo sam...
MAMIN GLAS: (histerično)
Šta smo ti skrivili? Prestani da nam pretiš!
SLAVKA:
Ali, mama... (PREKINUTA VEZA. SPUŠTANJE SLUŠALICE) Ako sve sanjaš, Slavka, probudi se: sad!
VRISAK iza vrata. LUPANJE VRATIMA. KORACI u trku. RUŠENJE STVARI.
ACA: (iza vrata)
U pomoć, poješće me, sve će nas pojesti!
OTVARANJE VRATA.
SLAVKA:
Aco, šta ti je?
PODIZANJE SLUŠALICE.
ACA:
Kosmički moljac! Zvaću policiju!
SLAVKA:
Šta lupaš, ozračio te kompjuter, dođi sebi! Svi smo umorni, a on je lik iz tvoje mašte!
KRKLJANJE. RAZVLAČENJE BALA.
ACA: (uplašeno)
On.
SLAVKA: (napeto)
Čekaj.
UDARANJE KRILIMA. GREBANJE.
ACA: (plačno)
Kada sam shvatio da je iz osvete, što ga je ljudska ruka otrovala i ogadila njegovoj rasi, počeo da jede ljude mesto ćilime, tastatura je poludela i ščepala mi prste, a ispod tepiha...
ACIN VRISAK.
SLAVKA:
Brzo, zagradi vrata od sobe.
KORACI U TRKU. ŠKRIPA STOLICA. LUPANJE NA VRATA.
SLAVKA:
Buba, brzo, bežimo, o Bože, sve je na B, počinjem da ludim!
BUBIN GLAS: (iznutra)
Dž- Džarvis, pevač Pulpa, džaba mi sve, ni ne zna da postojim.
ZVONO TELEFONA. KORACI. PODIZANJE SLUŠALICE.
SLAVKA:
Halo.
GAVRILO: (sa druge strane žice)
Slavka, baba umire.
STARAČKO KRKLJANJE, sa druge strane žice, iz pozadine.
SLAVKA: (nervozno)
Gde su ti mama i tata?
GAVRILOV GLAS:
Našli su mi stripove pod krevetom. Pobegli su u podrum. Boje se da ih ne ubijem.
UDARCI O VRATA. PADANJE PREDMETA.
ACA: (očajno)
Slavka, ne mogu da ga zadržim!
GAVRILO:
Slavka, baba hoće nešto da ti kaže.
SLAVKA:
Ne, sad, Gav...
BABA: (u samrtnom ropcu)
Slavka, dete, šta ti beše učiš?
SLAVKA: (nervozno)
Dramaturgiju, baba, moram da...
BABA:
Šta ćeš ‘s time, dete?
PUCANJE VRATA.
ACA:
Slavka!
SLAVKA: (nervozno)
Biću pisac, baba.
BABA: (u ropcu)
Batali, dete, dok ne bude prekasno.
BABINO KRKLJANJE, sa druge strane žice.
SLAVKA: (naglo)
Aco, bežimo!
ACA:
Prekasno!
KRŠENJE VRATA. VRIŠTANJE. MLJACKANJE. DISANJE, usporeno i hrapavo. Zvukovi traju par sekundi, pa ostaju prigušeni iza vrata.
BUBA: (tiho)
Š, š, š- (spasonosno) Šemsa, narodna pevačica, šund šunda, udala se sa šesnest. Eto ko ima duge veze! Njima je smetalo što sam pametna i načitana. (uzdah olakšanja) Dakle, slovo A, slovo A, slovo A... (RAZVALJIVANJE VRATA) A-aaaa!
MLJACKANJE.
GAVRILO: (eho)
Propašćeš, propašćeš, propašćeš...


EPILOG


TIPKANJE PO TASTATURI..
BOJANA: (eho, preko tipkanja)
“Silazi niz usko, mračno stepenište stiskajući gelender. Prilazi poštanskom sandučetu sa svojim prezimenom. Prinosi drhtavu ruku i otvara ga. Prolomi se vrisak.”
ZVONO TELEFONA. TIPKANJE prestaje. KORACI. PODIZANJE SLUŠALICE.
BOJANA:
Halo.
CAKA: (sa druge strane žice)
Dobar dan, ovde Grozdana Opačić, urednica školskog programa na RTS-u, mogu li dobiti Bojanu?
BOJANA: (zbunjeno)
Ja sam.
CAKA:
Drago mi je. Meni su vas preporučili na Fakultetu dramskih umetnosti: kažu da ste jedan od retkih mladih pisaca koji su zainteresovani da pišu, da izvinete, za decu.
BOJANA: (zbunjeno)
Za decu?!
GAVRILO: (eho)
Propašćeš, propašćeš...

 

KRAJ

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2007.

Nazad