2007.

RUT TARSON

Rut Tarson (Ruth Tarson) je bila nekadašnja glumica i komičarka. Jednu priču je objavila u časopisu Groundswell. Saznala je da je njena priča Žena pronađena mrtva u liftu prihvaćena za cenjeni Paris Rewiew samo jedan sat pre nego što je primila anesteziju za operaciju na otvorenom srcu. Obavestila je o tome svoga kardiologa, i smejući se, dopustila da bude odgurana u operacionu salu, smejući se čitavo vreme.
Napisala je najmanje dva romana i dvadesetak kratkih priča, ali je za života objavila samo tri kratke priče, od kojih je jedna Žena pronađena mrtva u liftu, koju u ovom broju objavljuje Balkanski književni glasnik.
Preminula je 1997. godine, u 78. godini života.
Po priči Žena pronađena mrtva u liftu 2000. godine snimljen je i trinaestominutni film u režiji Adama M. Goldmana i Džordža Plimptona. Igrali su Ketlin Čalfant, Vilijem Djuel, Džon Elsen, Ronald Gatman, Anan Manahan, Džordž Plimpton, Džon Rotman, Sie Šeperson, Karin Simon-Voris i Džon Venitimilja.
Po još jednoj njenoj priči, Magbet na Menhetnu, snimljen je celovečernji film (97 minuta), koji je režirao Greg Lombardo.

 
 

 


ŽENA PRONAĐENA MRTVA U LIFTU

 

 

Zaista mrzim ove književne večeri, poznati pisac dolazi, čita iz svoje knjige, a onda, tu se posle diskutuje, i možeš da postavljaš pitanja, ja sam bila prva koja je digla ruku, a on je rekao, pitali ste? A onda on odlazi kući i lista svoje čekovne knjižice a ti ideš kući i zuriš u čist list hartije u pisaćoj mašini, a prljav veš se zaista gomila u mom stanu. Onda, u sred noći tajanstveno kucanje na moja vrata, glas sikće, operi taj veš, kučko! Takođe. I još poruka na telefonskoj sekretarici: gazda zove, čuo da imam ogromnu hrpu prljavog veša, zanima ga da li mislim da operem taj veš ili šta, preporučuje da proučim klauzule u ugovoru o iznajmljivanju ovog jeftinog, dobrog stana u kojem ne piše da je dozvoljeno gomilati toliko prljavog veša.

Mislim da tajanstveno kucanje na moja vrata, itd, može da dolazi od tipa što drži perionicu i živi u podrumu, sve sa mašinama za pranje veša i vrlo se neprijateljski ponaša prema meni, ili je to možda Markos, hauzmajstor, što ima problem sa spermom, ali da li on sluša moje savete, ne, a onda je on rekao, imali ste pitanje, reče, poznati pisac, ne Markos. Došao je ovde da čita iz svojeg kapitalnog novog romana koji će uskoro biti kapitalno kinematografsko ostvarenje, i slična sranja, i igraće Meril Strip, bez sumnje, rekoh. A onda je on rekao, pitali ste, reče. A ja rekoh, šta sad sa tom Mojom Afrikom¸ rekoh, to nije bilo jedno od vaših boljih književnih večeri, večeri na kojima pisac čita iz novog dela, jedva ste mogli da ga čujete, toliko je ozvučenje bilo nikakvo. Ali što bi psihijatri rekli, ko koga uopšte sluša. A on je rekao, vi ste pitali, reče. A ja rekoh, da. Imala sam pitanje, rekoh. Sad imaju ovaj veliki teleskop, znate, rekoh.

Publika zažamori, nervozna; mesto je bilo prepunjeno, svi stoje i mrze moje pitanje o teleskopu, i neko zakrešti, marš kući i operi taj veš, kučko! a onda je on rekao, pitali ste, reče. Ubacila sam pilulu kalcijuma u usta i brzo je sažvakala da bih predupredila dalje razlaganje kostiju. Izgledalo je da je pitanje o teleskopima pobudilo njegovo zanimanje, potaklo nešto o; sedeo je tu, češkajući se po šlicu; možda je o teleskopu mislio kao o falusnom simbolu, njegovo pisanje bilo je prepunjeno falusnim. I to piše čovek koji možda ni nema prave sperme, ne kažem da ima, ne kažem da nema, ko sam ja, njegova banka sperme?

Markos, hauzmajstor u mojoj zgradi, uvek se češkao, nosio je one užasne farmerke, tačno odatle dolaze problemi sa spermom, ali da li on mene sluša, ne. Markos je uvek dole u podrumu sa tipom koji drži perionicu, koji se ne češka; on nosi metalnu krunu na glavi sa šest vršaka, svaki različite boje, crvene, plave, zlatne, zelene, itd, i on je prosto suviše elegantan da bi se češkao. On samo sedi tamo gledajući u mene, neprijateljski, to zato što ne voli moj veš. Ova mržnja prema mom vešu ponekad me plaši, on me plaši, ali šta da radim, da živim svoj život za tipa što drži perionicu; izvin'te, nije dosta što pokušavam da živim svoj život za sebe, i za opšte dobro, da bih glasala, podržavala javni televizijski servis, ne nosim krzno, i, da ne zaboravimo, ženu u liftu, onu mrtvu, koja je sastavni deo mog pitanja o teleskopu, i on je rekao, pitali ste, reče, i ja rekoh, da, pitala sam, rekoh. Zastala sam na trenutak da oslušnem nežno hrkanje svog imunosistema, što spava na poslu. Sad imaju taj veliki teleskop, znate, rekoh. To je bilo pitanje, rekoh. Mogla sam da čujem kako ćelije mog mozga odumiru, kaplju, utapaju se u likvor cerebrospinalis, milioni ćelija dnevno, sve nezamenljive, nenadoknadive, zaista mrzim ove književne večeri.

Svakako će oformiti nagradu za to uskoro, za Najbolje Književno Veče (autor lično, iz svog novog dela), i pobednik je – – – imali ste pitanje, reče. Pobednik svakako nisam ja, rekoh. Nemam novo delo. Izvin'te rekoh, ono što ja imam je hrpa prljavog veša u svom stanu, čeka da bude očišćena od mrlja od pice i kafe i soja sosa i neke braon stvari koju ne mogu da imenujem. I on je ispustio pravi krik.

„Sredstvo Za Uklanjanje Mrlja!“ Viknuo je, i odmah prestao da se češka po svom šlicu, izvukao svoju beležnicu i počeo furiozno da zapisuje, izvin'te, rekao je, on je savremeni Džek Trbosek, rekao je, koji pretražuje perionice rublja tražeći ženu sa užasno prljavim vešom, a posebno onu koja na vešu ima mrlje od neke braon stvari, svejedno što ni ona ne zna od čega su.

Sad imaju taj veliki teleskop, znate, rekoh. Taj teleskop je tako veliki, rekoh, da mogu da gledaju skroz unatrag kroz vreme, sve do prve nanosekunde vremena upravo pred bigbeng, rođenje svemira, bum! Zvezda je rođena, Meril Strip, bez sumnje, rekoh. Pitali ste, rekao je. Želeli bi da pozovete policajca, rekao je. Želeli bi da napišete pismo svom kongresmenu, rekao je. Izvin'te, rekoh, ali uskoro će moći da gledaju pre te prve nanosekunde kojom je vreme počelo, rekoh, da gledaju u vreme kad još nije bilo vremena.

O, znao sam, rekao je, izvadio svoju malu beležnicu i počeo furiozno da zapisuje, opet. I ja rekoh, izvin'te, ovo je moje pitanje, rekoh, okanite se mog pitanja, rekoh. Pitali ste, rekao je. Da, pitala sam, rekoh. I moje pitanje je ovo. Radila sam na priči, Žena pronađena mrtva u liftu, sjajan naslov, mislim, ali imam teškoća, i moje pitanje je, da li bi trebalo da nastavim da radim na njoj i da je završim, ili bi trebalo da je ostavim na stranu i počnem da radim na nečem drugom.

Izvin'te, rekao je, ali pre nego što bilo šta započnete, zar ne bi valjalo da prvo odnesete svoj prljav veš na pranje tamo gde je taj fini tip koji drži perionicu. Izvin'te, rekoh, ali da li vi govorite o mom tipu što drži perionicu. Da li vi govorite o finom crnom čoveku što na glavi nosi krunu sa šest vršaka, svaki vršak u drugoj boji, crvenoj, plavoj, zlatnoj, zelenoj, itd, i samo sedi tamo, gledajući u mene, neprijateljski, i nikad mi ne pomaže oko veša i tako, i on je rekao da, na njega mislim, i ja rekoh, izvin'te, rekoh, ali volela bih kad bi se držali dalje od mog prljavog veša. Volela bih da se bavite sopstvenim vešom, rekoh, onda bi mogli da govorimo za promenu o vašem vešu, umesto što stalno govorimo o mom vešu. Pa, izvin'te! Rekao je, evo, idem u radnju i kupiću odmah nešto veša ako će vas to učiniti srećnom. Ja rekoh, samo kažem okanite se mog veša, i on je rekao, dobro, od sad možete biti potpuno sigurni da se neću baviti vašim vešom, i zalupio je vratima, izlazeći. I tip što drži perionicu me je pogledao baš onako tamno i pošao da pogleda mašine da vidi da li je sve okej i vratio je krunu na glavu i seo gledajući me na onaj način na koji to uvek čini, i rekao je, izvinite, imali ste pitanje, rekao je.

Možda bi trebalo da mu postavim svoje pitanje. To pitanje koje mi je na pameti otkako sam videla emisiju o velikom teleskopu na javnom televizijskom servisu, na kanalu jedan... ili to beše kanal dva. Skoro da nisam gledala komercijalne TV stanice tih dana. Žena pronađena mrtva u liftu. Ko je bila ona, to je pitanje. Ko je bila ta vreća kostiju i pramičak dlaka, još skoro živa, i puna nade. Ili je to bio očaj. Ili je to bio strah. Ili je to bila Meril Strip? To je Meril Strip! Izvin'te, rekao je čuveni pisac, vraćajući se, noseći torbicu veša, nekoliko peškira i nešto čarapa, par majica, izvin'te, rekao je, ali to nije Meril Strip. Neće moći da bude Meril Strip!. Izvin'te, ali svakako može, rekoh. To je Meril Strip, i došla je u ovu zgradu da obavi nešto istraživanja za lik koji će igrati u novom filmu od milijardu dolara, koji se snima prema knjizi od milijardu dolara, koju je napisao čuveni svetski pisac. Ušla je u lift i tamo srela Lošu Predstavu, čuvenog svetskog pozorišnog agenta, koji je došao tu da sa njom porazgovara o njenom ugovoru od milijardu dolara.

Izvinite, rekao je, ali ne postoji nešto tako kao čuveni pozorišni agent koji se zove Loša Predstava, sad ste preterali, i ja rekoh, o, da, postoji, rekoh, to je skraćeno od Lošić – Crnković, Predrag Lošić – Crnković, sinčić bogatih, od još davno nasleđenih para, koji je promenio ime u Loša Predstava kad se pridružio rok grupi i protiv volje svoje porodice i navukao se na drogu i pisao pesme o tome kako su droge sjajna stvar, pa je otišao na Beti Ford kliniku i pisao pesme o tome kako su droge grozna stvar. Možda je Beti Ford ta koja je bila u liftu. Žena pronađena mrtva u liftu može biti Beti Ford! I vi to zovete prljavim vešom, rekoh, nekoliko peškira i nešto čarapa, i par majica. Izvinite, rekoh, ali to za ovu zgradu nije prljav veš, i tip što drži perionicu za ovu zgradu kucnuo je na vrata da nam kaže da prestanemo da pravimo toliku buku, smetali smo mašinama za pranje i sušenje veša, od kojih je jedna, rekao je, prestala da radi u sred poslednjeg ispiranja, i hoćemo li, izvinite, rekao je, da je odčepimo.

Vreme se vraća unatrag. Uskoro više neće biti vremena. Doći ćemo do trenutka pre kojeg je vreme počelo. A to je bio podrum gde je tip što drži perionicu živeo i vladao. I Markos, hauzmajstor, čija sperma je pomalo pod znakom pitanja, takođe je visio tu. Ah, Markos! Markos! rekla sam. Crklo mi je svetlo u kuhinji, rekoh.

Izgorela je sijalica skroz tamo gore na plafonu, i izvin'te, ali kako bih ja to mogla da se popnem do gore, tamo i da odšrafim belu staklenu plafonjeru, nemam merdevine. I vruće je tamo gore, i tamo ima tih malih, sitnih šrafova, i izvin'te, ali šta ako ispustim plafonjeru. I ona se razmrska o patos. I onda bude srče u mom stopalu i tri mala, sitna šrafa pod frižiderom. I ja izađem i pritisnem dugme za podrum. Markos će pomoći, ponudiću mu novaca, može njim da kupi nešto sperme. Ah, Markos! rekoh, sad imaju taj veliki teleskop, znaš, Markos, rekoh.

Markos gleda u mene i češka se po svom šlicu, on nosi tako neverovatno uske farmerke. Upozorila sam ga na opasnost koju uske pantalone nose za broj njegovih pokretnih spermatozoida, rekao je, ja sam brojim svoje spermatozoide, reče. Sad imaju taj veliki teleskop, znaš, Markos, rekoh. Markos reče, e, ne mogu da se sad zamajavam time, reče da ima posla. Platiću ti, Markos, pare ću ti dati! Rekoh, pozajmiću nešto love od Kase uzajamne pomoći! Rekoh, i Markos reče, i on ima svoju Kasu uzajamne pomoći, ali ako mi trebaju merdevine, slobodno ih mogu uzeti. Uradi sama, rekao je, to je samo par šrafova, reče, i ja rekoh, svi tvoji spermatozoidi će umreti, uginuti, a on reče, ne brini se za moju spermu, imam ja toga dosta, i tapkao se i češkao ponosno po toj svojoj izbočini, i ja rekoh, izvin'te, rekoh, ali oni nikada neće moći da se probiju kroz kanal. A tip što drži perionicu je samo sedeo tu, zurio u mene, nije me podržao, pomogao, niko nikad ne pomaže, da li čuveni pisac pomaže, ne. Prestaću da gledam javni servis državne televizije, to je previše za mene.

Imate pitanje, rekla je sekretarica. Da, imam pitanje, rekoh. Da li je neki izdavač zvao, to je bilo pitanje. Da li je neki agent zvao, to je bilo pitanje. I veliki teleskop. I sijalica što je pregorela u mojoj kuhinji. I moj prljav veš. Plaćam mesečno čitavo malo bogatstvo za ovu sekretaricu koja nikad nema odgovore na moja pitanja. Izvin'te, rekla je sekretarica, bilo je nekih poziva, i ti pozivi su bili bez odgovora, ali su otvorili neka nova pitanja, i sekretarica se zacerekala, i rekla, operi taj veš, kučko! i plati svoj račun, već dugo nam duguješ novaca.

Stanodavac je zvao, ono tamo bi mogla da bude mrtva žena u liftu, da li vi imate pojma o tome. Kaže da ne želi nikakve mrtve žene u svom liftu. Ponovi da ne želi nikakve mrtve žene u svom liftu. Predlaže da ponovo pročitam članove ugovora tog besmisleno jeftinog stana koji zauzimam i koji, neverovatno, još ima i limitiranu kiriju.

Markos, hauzmajstor, zvao je, kaže da je išao na brojanje spermatozoida i da je broj veoma nizak, kaže trebalo je da me upozoriš na te uske farmerice ranije, kaže ja jednostavno nisam želela da on ima bebe. Kaže mrzim Latinoamerikance.

Tip što drži perionicu je zvao, kaže ostavila si svoj veš u mašini, bilo bi bolje da siđeš dole i izvadiš ga, počeo je da buđavi, a drugim ljudima treba ta mašina, da li ti misliš da si jedina.

Stanodavac zvao, kaže, tu je jedna mrtva žena u liftu, nije Meril Strip, nije Beti Ford, kaže žena izgleda baš kao ti, a ako si to ti, trebalo bi da se iseliš iz stana odmah, i ne, nećeš dobiti svoj depozit za iznajmljivanje stana natrag, upropastila si stan, i koštaće mnogo više od tog depozita da se popravi sva šteta.

Markos, hauzmajstor, zvao kaže mrtva žena u liftu si definitivno ti. Onaj tip što drži perionicu zvao, kaže mrtva žena u liftu si ti, i imaš krvave mrlje svuda po odeći i te fleke se nikad neće skinuti, mogao bi da proba da stavi malo vlažne soli preko njih, to pokatkad pomaže, i može li da uzme teglu punu novčića od četvrt dolara koju sam zaboravila u perionici.

Poznati pisac je zvao, želim da radim na scenariju po tvom životu, razumem da su te pronašli mrtvu u liftu, ne mislim da bi Stripova to mogla da odigra, možda Šer, kaže scenario ne mora da bude upotrebljiv samo zato što su te pronašli mrtvu u liftu. Kaže, imaš ti i mnogih dubljih strana svoje prirode, bio sam svedok tvog pitanja o velikom teleskopu. Takođe želi da zna u kakvom je stanju prljav veš.

Izvin'te, rekoh.
Imate pitanje, rekao je.
Da, imam pitanje, rekla sam.

Uvukla sam list hartije u pisaću mašinu i otkucala Žena pronađena mrtva u liftu na sred sredine vrha stranice, kako sjajan naslov za priču. Ali, pre nego što učinim bilo šta, valjalo bi da siđem dole u perionicu i sipam malo omekšivača u poslednju vodu za ispiranje, uvek propustim da omekšam rublje, i rezultat toga je da je moj veš uvek dobro izgužvan i da je pun statičkog elektriciteta. A on se tako razdrao, opet.

„Omekšivač!“ rekao je, priča o Tifani Sterling, koja je svog ljubavnika osvetoljubivo gurnula u poslednju vodu za ispiranje, i te, poslednje vode za ispiranje su ga potopile, omekšale, omekšale! I ponovo je uzeo svoje blokče i počeo mahnito da beleži nešto, još jednom! Izvin'te, rekoh, ali još jednom moram da naglasim da je ovo moj veš, i ušla sam u lift, pritisnula dugme za podrum, i on je naleteo na mene, mašući svojom beležnicom, volim te! vikao je. I onda smo oboje vikali i sišli dole u podrum zajedno, a tamo je bio onaj tip što drži perionicu, sedeo i gledao u mene, agresivno, kao i obično, metalna kruna, svaki vršak druge boje, crvene, plave, zlatne, zelene, itd, na glavi, i mašine za pranje veša, sve sa boljim rubljem od onog koje bih ja ikad mogla imati, mućkaju i okreću i tačno sam mogla da vidim da je on večeras pričao nešto protiv mene, tačno sam mogla da vidim kako me mrzi, i rekoh, o, zašto me toliko mrzite, rekoh.

Skinuo je metalnu krunu s glave, svaki vršak druge boje, crvene, plave, zlatne, zelene, itd, i ništa se nije promenilo, on se nije promenio. Kažeš da je to bila Meril Strip, a nije, kažeš da je to bila Beti Ford, a nije, a danas si pomešala svoje obojeno rublje sa belim, i tvoj veš je sad jedna velika gomila šarenog ničega, to je najgori veš koji sam ikada video, i čuveni pisac reče tačno! rekao je. Rekao sam joj da to ne bi mogla da bude Meril Strip, rekao je, i ona se još uvek i žali na moj veš, a tip što drži perionicu reče, ona ni ne zaslužuje da pere svoj veš uopšte, a s druge strane, čuveni svetski pisac reče, ali prvo moram da odradim ovu tezgu u Vegasu. Pišem neke specijalne stvari, i biće tu red – dva o devojkama što me prate, i on reče, bar o dvema, imate pitanje, reče. Da, imam pitanje, rekoh, da li sam ja zaboravila teglu punu novčića od po četvrt dolara ovde, to je bilo pitanje.

A onda Markos uplovljava unutra, podrugljivo mi se osmehuje i češka se po šlicu, kao i obično. In vitro oplodnja, kaže Markos, uzmu spermatozoid i uzmu jajašce i stave ih zajedno u malu posudicu, pa oni vode ljubav unutra u toj maloj posudici, rekao je, i dobiću bebu, reče. Takođe, uzimam kao dodatak u hrani cink, rekao je. Nisi mi potrebna, rekao je. Brini se ti za sebe, rekao je.

I to ti je tako sa mojim vešom. Hvala ti, Markos, rekoh. Hvala svima, hvala ti, čoveče što držiš perionicu, i hvala ti, čuveni svetski pišče, i pritisnula sam dugme na gore. Izvin'te, rekoh, preskačući oprezno preko mrtvog trupla u liftu, ali ja idem gore da nastavim da radim na svojoj priči. Bog zna da li ću je ikad završiti, rekoh. Bog, rekoh, koji je svakako tu, na kraju velikog teleskopa, na tom mestu pre nego što je vreme uopšte počelo, u to vreme kad vremena nije ni bilo. Mogla bih Bogu da postavim pitanje. Bog bi rekao, imate pitanje. Bog bi rekao. Palo mi je na pamet da čak i sa Bogom može biti pitanja na koja nema odgovora. Sela sam pred pisaću mašinu i zurila u papir. I rekoh, izvin'te, rekoh, imam pitanje.

 

Copyright © by Ruth Tarson Foundation & Balkan Literary Herald – BKG, 2007.
Preveo sa engleskog Dušan Gojkov

Nazad