MARIJA KNEŽEVIĆ

Marija Knežević (1963, Beograd) diplomirala je na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i magistrirala na Michigan State University (SAD) na Odseku za komparativnu književnost.
Objavila je sledeće knjige: »Hrana za pse« (roman u pričama, »Matica srpska«, Novi Sad, 1989), »Elegijski saveti Juliji« (poezija, BIGZ, Beograd, 1994), »Stvari za ličnu upotrebu« (poezija, »Prosveta«, Beograd, 1994), »Doba Salome« (poezija, »Prosveta«, Beograd, 1996), »Moje drugo ti« (poezija, »Vajat«, Beograd, 2001), »Querida« (elektronska prepiska sa Anikom Krstić, »Vajat«, Beograd, 2001), »Knjiga o nedostajanju« (eseji, Nezavisna izdanja Slobodana Mašića, Beograd, 2003), »Das Buch vom Fehlen« (dvojezično izdanje izbora iz »Knjige o nedostajanju«, Wieser Verlag, Klagenfurt, 2004), »Dvadeset pesama o ljubavi i jedna ljubavna« (poezija, RAD, Beograd, 2003), »Ekaterini« (roman, »Filip Višnjić«, Beograd, 2005), »In tactum« (poezija, Narodna biblioteka »Stefan Prvovenčani«, Kraljevo, 2005).
Prevodi sa engleskog, uglavnom poeziju. Izbor iz triju knjiga pesama Čarlsa Simića, »Kasni sat« objavilo je beogradsko »Otkrovenje«, 2000. godine.
Za knjigu pesama »In tactum« dobila je nagradu »Djura Jakšić«, 2006. godine.
Knjiga pesama »Uličarke« iz koje Balkanski kjiževni glasnik objavljuje naslovnu pesmu, izlazi ove godine u izdanju kuće RAD.
Njena redovna kolumna u dnevnom listu »Politika« – kratki eseji – koja više od godinu dana izlazi dva puta mesečno u rubrici »Knjiga utisaka« – pojaviće se kao knjiga istoga naslova. Uskoro treba da izađe i knjiga priča »Fabula rasa«.



















Marija Knežević i Ewa Lipska
Photo © by Tanja Kragujević
, 2005.

 

 

 

ULIČARKE

O, strasti
Prema zdravoj hrani izvesnosti!

Ti – svaki,
Morao si ih bar jednom
Videti za života bez obzira
Promašenom ili tebi vrednom
Zbog nečega.

Mitomanijo raskrinkana, obožavam te!
Parodijo porekla:
Braćo i sestre začeti ispod mostova i na travnim
Površinama,
Mili moji preci iz žbunova!
Načičkani!
(I vi iz fotelja uspešnih preduzeća,
I vi od fetusa navikli na limuzine,
Iz bliske davnine – moji vi!)

Posledice najslađeg stiska
U istoriji neznamenitog zida!
Sorto anonimna,
Čitave Troje
Ljubavne sluzi!

Hvala ti nauko, saučesnice,
Na svakom četvrtom DNK
Iz uličnog koktela!
Ljubim ti svaku utičnicu, fajl, kap
Još jednog
Epohalnog otkrića!
Nepoznata, proširena porodico,
Prošlosti bez rama, slavim te!

Moj ženski rode,
Od sloge zimnica i gumica u boji.

Čuvarke mraka i reda
Tu su da poštuju:
Koja, za koga, kada, koliko, šta.
One su ozbiljne.
Život je u pitanju.
Treća smena.

Sa plastičnom torbicom i puknutom čarapom
Uslužile su više mušterija
Od kasirke-udarnice iz megamarketa.
Nema te države, pola, organa,
Automobila sa tamnim staklima ili bicikla,
Nesrećnih brakova i skladnih zajednica,
Radnika, policajaca, učiteljica,
Teške muke nevinosti,
Ne postoji otrov skrivanog ukusa
Kojem nisu izašle u susret.

Pouzdane,
Nežno u uho ili nožem preko lica zamoljene,
Smesta
Odlažu vaše intime u ponor barskog toaleta,
Zauvek i uz garanciju strogo
Poverljivog vodovoda.

Čvrsta kao viteška čast
Minulih vremena
Njihova je reč:
Nema ljubavi.
Strogo bez emocija, jezika, posetnice.
Nismo se nikada sreli – jasno!
Po obavljenom poslu – aj ćao!
Grohot po narudžbini, a dotle
Bez smeha!
Zbog izostale erekcije,
Alergije na prezervativ – dešava se,
Svakom, toliko toga se dešava
I bez stenjanja:
To, samo tako, mama!

Bez pritužbi, reklamacija, primisli
Na telefonski poziv, drugo viđenje.
Bez ljudskih prava za nesebično
Razumevanje humane svrhe.

Same
Poput konjanika iz narodne pesme,
Bez zaštite, često namerno,
Kako bi krišom rodile vas.

O, vi, usvojenici,
Sa belegom of jeftinog ruža,
Razmažena deco
Sopstvenih avantura!
Vi, braćo po nemanju
Pojma.

Kćeri buduća:
Vidis li me u ordinaciji,
Na krevetu za hitne slučajeve?
Mama ne skida smešak sa plafona!
Zna majka da je u vozu, da nas na kraju
Truckanja i usputnih stanica
Čeka neonski raj!

Devojčice, domaćice, babe,
Službenice, podstanarke, beskućnice,
Tamne i bele pûti, kosooke, plave,
Ćelave, debele, mršavice,
Nepismene, poliglotkinje –
Sestre, ljubavnice, majke!

O, vi bez premca
Prestupnice!

Grešna vam ljubim prečasne skute!
I za večnu ljubav ištem oprost
Neukaljane kćeri.

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2007.

Nazad