СОФИА ЈАНОК

Певачица, песникиња и композитор. Рођена је пре двадесетпет година у Шведској (Gallivare). Припада народу Сáми (Лапонци) који данас насељава област северне Шведске (провинција Лапланд), Норвешке (провинција Финмарк), Финске (провинција Лапи) и полуострво Кола (Русија).
Говоре језиком сáми која припада угрофинској групи језика. Песме које изводи Софиа су махом изворне песме њеног народа (yoik).
Током протеклих неколико година наступала је широм Европе са својом џез групом, The Sofia Jannok Trio. Добитница је више музичких награда, попут награде The Gevalia Music Award, коју додељује Kraft Foods Nordic младим, талентованим музичарима.
Да би имао потпуни угођај, битно је да читалац Балканског књижевног гласника чује њен глас, и језик којим она пева. Дакле, њене три песме, у скраћеним верзијама, вам поклањамо овде, овде и овде.
Уколико сте заинтересовани, можете погледати и њену страницу, са које можете наручити и CD са поезијом коју Софиа Јанок пева.

LATINIČNA VERZIJA

 

 



 


Месечево дете

Месечево дете
Има кожу глатку као свила
Тако бледу, готово белу
Боје млека

Њена коса се слива
У златним преливима
И осветљава ноћи
Мрачне и хладне

Њен смех је тих
Осмех блистав
А поглед њених очију
Плени

Месечево дете
Хода кроз ваздух
И доноси светлост
Душама напаћеним

Месечево дете
Одлази?
Зашто месечево дете
Одлази?

Када долази
Она певе песму
Мелодије веселе
Која одјекује дуго, дуго
Сви који су јој близу
Желе да је загрле,
Жељни њене лепоте, топлоте
И љубави

Али пут ка њеном срцу
Затворен је
Ноћ јој је пријатељ
И дан када сване, ње више нема

Она је та
Која одагнава туђе страхове
Али ко ће њене
Месецом осветљене сузе
Да обрише?

Месечево дете...
Зашто одлази?



Пођи са мном

Пођи са мном, кренимо на пут
Путујмо да видимо свет

Живот ти може изгледати много лакши када
Само стојиш мирно испод облака
Али, размисли, путеви не би постојали,
Нити били видљиви,
Да се наш народ није стално селио.
Направи места за свет
Направи места, пријатељу
Направи места за живот да се не кајеш после
Када време истече

Пођи са мном, кренимо на пут
Путујмо да видимо свет.
Пођи са мном, кренимо на пут
Пођи са мном сад и отићићемо
Далеко, далеко
И само посматрати свет.

Иако ти је можда тешко да се покренеш
Веруј, биће сјајно када најзад кренеш
Ветрови те носе све даље
А то је најбољи лек за сваког
Направи места за свет
Направи места, пријатељу
Направи места за живот да се не кајеш после
Када време истекне.



Бакини штенци

Моја бака је имала четири штенета
И никако није могла да их разликује
Онда је сваком од њих ставила кончић око врата
Плави, жути, зелени, црвени.




Врелина

Зло се ватром игра
Пече његов ужарени угаљ
Опасно је то
Опасно
Лоше као кад сам ја нестрпљива

Врело као кад ватра опрљи кожу
Врело као кад ходам по ужареном угљу

Врело ми је под стопалима

Горе ми ђонови ципела
Горе кад нисам опрезна
Опасно је, опасно
Остају опекотине кад
Пролазиш кроз врелину.




У наручју ноћи

У даљини чујем сан који се приближава
Кроз маглу ноћна песма се чује
Споро се спуштајући, клечи крај мене
Светла ноћ пева своју песму

Топли ветар ми нежно
Милује лице

Ја сам гост, гост у наручју ноћи

Најдража ноћи, пусти ме да спавам
Јер не могу више да поднесем
Светлост Сунца
Молим те, покриј моје осетљиве
Плаве очи
Јер ни оне више не могу да
Поднесу светлост дана

Ја сам само гост, гост
У наручју ноћи.




Новогодишња ноћ

Лепо обучени људи седе за столом
Неко је устао да одржи здравицу
Не могу да нас виде како долазимо
Нити до њих допире наше магично расположење.

Свеће горе споро
Хоћеш ли да плешеш са мном?
Оркестар свира само за нас
Права елеганција

Пре неког времена била је ноћ
Призвао си духове и они су дошли
Обоје сада знамо да су били у праву
Када су ти се одазвали
На позив мог имена

Атмосфера љубави можда не постоји
Тешко је веровати у оно што не видимо
Али црно на белом не може да се не види
Много више од ваздуха је између нас

Заједно последње ноћи у години
Твој пољубац, додир неба
За тренутак, свет је био само наш, најдражи
Сувише леп да би био лаж

Сјајно црвенило је сада плаветнило
Више ниси мој, што ме чини тужном

Новогодишња ноћ, са свим својим сјајем
Ватрометом и блиставим пламеновима
У срцу ћу увек чувати нашу ноћ

Чак и кад се вратим северном снегу.




Срце звезде

Срце звезде, моје срце звезде
Увек топло, увек близу
Срце звезде, моје срце звезде
Када позовем своју звезду
Она заиста дође!




Морски гњурац

Крик морског гњурца најлепши је звук
Блиставо чист звук

Мој деда је бацао своје рибарске мреже
У језеро Вуолвојаври
Сваке ноћи сем недељом

И кад је у једно рано јутро извукао мреже
Нашао је малог морског гњурца
Смртно рањеног

И чули смо њен
Плач сваке ноћ
Плач за њеном другом половином

Гњурац плаче
Гњурац оплакује свог драгог.




Орао

Орао горе, високо на небу
Шири своја крила
У сусрет загрљају белих облака
Горе, високо на плавом небу
Изненада, хладни северни ветар му промени правац.

Орле, зграби моју душу
Укроти северни ветар
Не могу те достићи
Али пазим
Да ми увек будеш у видокругу
На небу живота поносан си и леп

Кад си долетео на моје небо
Све плаво се претворило у црвено
Када си близу, све стеге у мени
Попусте
И пукну
И када се појавиш
Пепео у мојим грудима се претоври у топлу ватру
У огњиште

Када долетиш на моје небо
Све плаво постане црвено.




Топлина

Испод звездама осветљеног неба
Остављам трагове
Док северно светло
Плеше изнад

У окриљу тишине
Моје дисање гласно одзвања
И нешто ми дошапне
Да ми стижеш

Држи ме за руку


Помази ме по образу
Шапни ми најлепше речи
Нежно ме теши
Буди топао, да се не смрзнем
Певај ми песму...

 

Copyright © by Sofia Jannok & Balkan Literary Herald – BKG, 2007.
Prepared and translated by Danijela Jovanović and Dušan Gojkov, 2007.

Nazad