АНДРАШ ФОРГАЧ

Андраш Форгач (Forgách András) је рођен 1952. године у Будимпешти. Дипломирао је на Филозофском факултету у Будимпешти, на Катедри за историју и филозофију. Након завршених студија ради као драматург у различитим позориштима и то све до 1984. године када постаје слободан уметник. Од тада живи од писања, превођења и сликања. Поред бројних објављених драма иза њега стоје збирке есеја и критика, као и два романа.
 


СПРЕМАЧИЦА


УЛОГЕ:

СПРЕМАЧИЦА, око четрдесет година
МУШКАРАЦ, око четрдесет година


МЕСТО РАДЊЕ:

Гарсоњера у центру града. Чини се да намештај није на свом коначном месту. Неколико нераспакованих кутија, два пластична џака из којих још нису извађене књиге. Али, могуће је да већ десет година стоје тако. Полице за књиге. На столу компјутер. Телефон са секретарицом. На прозору који гледа на улицу је спуштена ролетна, на стаклу улазних врата се појављује једна силуета, неко покушава кључем да отвори врата, али не успева. Звони. У соби неко спава седећи на столици. Устаје, прилази вратима као у полусну, несигурно отвара врата.

 

1. сцена


СПРЕМАЧИЦА: рукама покрива лице

Извините... заспала сам...
МУШКАРАЦ: Добар дан! Или добро вече! Још сте овде?
СПРЕМАЧИЦА: Јој!
МУШКАРАЦ: Молим?
СПРЕМАЧИЦА: Баш сам гадно заспала... Јој!
МУШКАРАЦ: Не љутите се што сам овако налетео на Вас... Мислио сам да сте већ завршили... Сада јако журим, не љутите се... Имам пуно посла. Опростите.

Ни не скида капут, ужурбано иде пречицом по соби. Кишни мантил му је мокар, прави неколико корака након уласка.

СПРЕМАЧИЦА: Извините, молим вас... гадно сам заспала... Страшно. Ма, катастрофа.
МУШКАРАЦ: Та, маните се. Догађа се. Немојте тако драматично схватати.
СПРЕМАЧИЦА: Извините... Али овако нешто ми се није догодило... Не љутите се, молим вас. Ужасно се стидим себе...

Пауза.

МУШКАРАЦ: Да?
СПРЕМАЧИЦА: Не знам... Не љутите се. Мени се тако нешто... Ни не знам када сам....
МУШКАРАЦ: Свакоме се може догодити.
СПРЕМАЧИЦА: Села сам овде и заспала...
МУШКАРАЦ: Извините, али ја сада јако журим. Новац сте нашли?
СПРЕМАЧИЦА: Само сам села овде поред радијатора и заспала... Новац? Да.
МУШКАРАЦ: Је ли довољно?

Пауза.

МУШКАРАЦ: Је ли било довољно новца?
СПРЕМАЧИЦА: Па наравно, разуме се...
Сањиво

МУШКАРАЦ: Опростите, али имам јако много посла сада. Журим. Ево, већ сам отишао одавде.
Расклања са стола, подигне поглед, а спремачица још увек стоји тамо.
Шта то имамо овде? Ох, Господе... Где је тај чек?
СПРЕМАЧИЦА: Мени се то тако нешто... тако нешто се није...
МУШКАРАЦ: Где сам ставио чек? Шта је ово?
Отвара једно писмо, погледа га и истог часа баца у корпу за ђубре

МУШКАРАЦ: Шта је са Вама? Да нисте болесни?
СПРЕМАЧИЦА: Ко? Јел` ја?
МУШКАРАЦ: Можда сте се прехладили? Или имате неких проблема?
СПРЕМАЧИЦА: Не љутите се, али не стижем ја ни да се разболим.
МУШКАРАЦ: Па, не ваља ни када човек не стиже да се разболи, зар не?
СПРЕМАЧИЦА: Ја бих нашла времена за то. Нашла бих за то.
МУШКАРАЦ: Чак је и то једна врста болести када човек не може да се разболи.
СПРЕМАЧИЦА: Када човек не може да се разболи? Зар је и то болест?
МУШКАРАЦ: Сви јуре некуд. Ваља понекад застати мало. И одморити се.
СПРЕМАЧИЦА: Не љутите се, али ја не стижем да се разболим, молићу лепо, али тако је. Ја за то немам времена.
МУШКАРАЦ: Разумем Вас.
СПРЕМАЧИЦА: А шта Ви то тражите?
МУШКАРАЦ: Један чек је био овде. Требало би да уплатим нешто.
СПРЕМАЧИЦА: Како молићу?
МУШКАРАЦ: Много сте се уморили. Не морате долазити идуће недеље. Довољно ће бити ако једном у две недеље дођете.
СПРЕМАЧИЦА: Ма, нисам ја уморна.
МУШКАРАЦ: Мени се чини да јесте, и то јако уморни.
СПРЕМАЧИЦА: Само сам задремала.
МУШКАРАЦ: То никада није случајно.
СПРЕМАЧИЦА: Ако већ морате да знате, само сам се јако прехладила.
МУШКАРАЦ: Прехладили сте се. Да нисте видели један жути чек?
СПРЕМАЧИЦА: А и у новембру ми коначно истиче помоћ...
МУШКАРАЦ: Каква помоћ? Добијате помоћ за незапослена лица?

Нема одговора.

МУШКАРАЦ: Овде је заиста хладно. Нисам ни знао како је хладан овај стан.
СПРЕМАЧИЦА: Ја нисам била болесна, чак и не знам када сам...

Мушкарац не обраћа пажњу на њу, пребира по папирима, понештому падне на земљу.

СПРЕМАЧИЦА: Знате, ја сам мушки фризер... Један мушки фризер никада не може да се разболи... Али, када је хладно, ја се прехладим. Много сам желела да постанем фризер. Само да није било тол`ко пуно косе... Длаке, еее њих нисам волела. Стално је требало да их чистим.
МУШКАРАЦ: Желели сте да будете фризер?
СПРЕМАЧИЦА: Јесте ли пронашли?
МУШКАРАЦ: Јесам, хвала.
СПРЕМАЧИЦА: А онда су укинули фризерај.
МУШКАРАЦ: У селу?
СПРЕМАЧИЦА: Не, тамо није било фризерске радње.
МУШКАРАЦ: Разумем.
СПРЕМАЧИЦА: Затворили су.
МУШКАРАЦ: Где су је затворили?
СПРЕМАЧИЦА: Била сам мушки фризер. Само, сва она коса по поду...
МУШКАРАЦ: Разумем Вас.
СПРЕМАЧИЦА: Молим?
МУШКАРАЦ: Ништа.
СПРЕМАЧИЦА: Овако се још никад нисам прехладила...
МУШКАРАЦ: Заиста је хладно за ово доба године. У данашње време или је превише хладно, или је претопло. То се стварно не може поднети.
СПРЕМАЧИЦА: Ја могу да се прехладим у било које доба. Ја се и лети знам прехладити. Чак ми се и кости следе. Зимљива сам.
МУШКАРАЦ: Разумем Вас.
СПРЕМАЧИЦА: Таква сам. Шта ја ту могу.
МУШКАРАЦ: На жалост, ово грејање на плин не загрева стан.
СПРЕМАЧИЦА: Зато сам и села овде уз радијатор.
МУШКАРАЦ: Шта да радимо?
СПРЕМАЧИЦА: Покварен је. Нисам га ја покварила.
МУШКАРАЦ: Покварио се?
СПРЕМАЧИЦА: Не даје тополоту. Не даје ништа. Ево, молим Вас, ставите руку на њега. Укључено је већ пар сати. И ето, не даје никакву топлоту. К`о лед је. Погледајте, к`о лед.
Дува у руке

МУШКАРАЦ: Заиста се расхладио овај стан. Нисам ложио две недеље. Нисам био овде.
СПРЕМАЧИЦА: Знам ја да нисте били овде. Нисам му ни прилазила.

Пауза

МУШКАРАЦ: Нисте му ни прилазили, али чему побогу?
СПРЕМАЧИЦА: Са овим дрвеним рукама не могу ни маказе да покренем. Звали су ме посластичарка, али тек за то ја немам стрпљења. Зову они мене посластичарка, али чему сврха да учим за посластичара? Немам Вам ја уопште живаца за то. Не волим да кувам. Пре бих пржила нешто, али да по цео дан стојим у кујни међ` колићима...

Мушкарац прилази радијатору

СПРЕМАЧИЦА: Не знадем шта му је. Кажем Вам, сешћу на часак, овде је јако хладно, сешћу овде на час... Мада би` већ требало и да кренем... И задремам ја тако... Баш сам слатко задремала... Сигурно од умора...
МУШКАРАЦ: Стварно ми је жао.
СПРЕМАЧИЦА: Каква глупост... Да овако заспим... Када је већ требало и да кренем... Колико је сати?
МУШКАРАЦ: гледа у радијатор
Хм, било је подешено на минимум.
СПРЕМАЧИЦА: Руке су ми лед ледени.
МУШКАРАЦ: Угашено је.
СПРЕМАЧИЦА: Не знам Вам ја то.
МУШКАРАЦ: Погледајте овде!
А када се спремачица не помери
Дођите овамо!
СПРЕМАЧИЦА: Ледена сам к`о у гробу. К`о да су ме сад извукли из земље. Сва се тресем.

Тишина

СПРЕМАЧИЦА: К`о какав леш... И чешаљ би ми исп`о из руку. Не љутите се, молим Вас. Ја ето, лупетам само. Али, тако су ми крути прсти да једва могу да их савијам.
МУШКАРАЦ: Дођите овамо на тренутак!

Спремачица се одвуче до радијатора. Стојећи спава, благо се зањише.

СПРЕМАЧИЦА: Да.

Очи су јој на пола копља

МУШКАРАЦ: Али, гледајте овамо.
СПРЕМАЧИЦА: Гледам, гледам ја.
МУШКАРАЦ: Зато Вам сада показујем, јер не љутите се, прошлог пута је процурио гас.
СПРЕМАЧИЦА: Нисам то ја била.
МУШКАРАЦ: Ја бих само желео да Вам покажем како треба руковати.
СПРЕМАЧИЦА: Никако.
МУШКАРАЦ: Молим?
СПРЕМАЧИЦА: Никако.
МУШКАРАЦ: Када сам прошли пут ушао у стан смрдело је на гас.
СПРЕМАЧИЦА: То је са неког другог места. То Вам је лагано цурење гаса. Ја то сваки пут осетим овде.
МУШКАРАЦ: Увек осећате? А мајстори? Зар нису били? Колико се ја сећам, они су били.
СПРЕМАЧИЦА: Нису поправили.
МУШКАРАЦ: Видите ли овај црвени прекидач?
СПРЕМАЧИЦА: потврђује главом потврдно
МУШКАРАЦ: Треба само лепо да га окренете на другу страну.
СПРЕМАЧИЦА: Ја сам и у метроу спавала.
МУШКАРАЦ: Ево овако, окренете га. Дакле, у смеру супротном од кретања казаљки на сату, мало притиснете, и када кврцне...

Спремачица не обраћа пажњу
Није довољно само једноставно заврнути, морате и да гледате шта се догађа тамо унутра. Разумете ли?
СПРЕМАЧИЦА: Али, ја му нисам ни пришла...
МУШКАРАЦ: Не разумете?
СПРЕМАЧИЦА: Кажем Вам ја, није добро то...
МУШКАРАЦ: Никаквих проблема нема, само треба пажљиво руковати са њим.
СПРЕМАЧИЦА: Не ради то како ваља.

Пауза.

МУШКАРАЦ: Да Ви не закасните негде?
СПРЕМАЧИЦА: Чини ми се да зато и покваријо.
МУШКАРАЦ: Нећете окаснити?
СПРЕМАЧИЦА: Јер га ја нисам ни пип`ла.
МУШКАРАЦ: Чујете ли како зуји?

Тишина.

МУШКАРАЦ: Јесам ли ја Вама уопште и оставио новац?
СПРЕМАЧИЦА: Нисте оставили.
МУШКАРАЦ: И због тога нисте отишли?
СПРЕМАЧИЦА: Хтела сам ја да одем, само сам заспала.
МУШКАРАЦ: Колико сам Вам дужан?
СПРЕМАЧИЦА: Кол`ко дате... Кол`ко мислите да треба...
МУШКАРАЦ: Мени су рекли да радите на сат...
СПРЕМАЧИЦА: Не радим на сат.
МУШКАРАЦ: Мислио сам да радите на сат.
СПРЕМАЧИЦА: Добијам онолико кол`ко ми следује.
МУШКАРАЦ: Не желим да Вам дам мање од оног колико Вам следује.
СПРЕМАЧИЦА: Мени је свеједно.
МУШКАРАЦ: Онолико колико Ви кажете.
СПРЕМАЧИЦА: Ја Вам нећу рећи.
МУШКАРАЦ: Као и до сада, јел` то у реду?

Вади новац, изброји и стави на сто

Ставио сам Вам новац овде на сто, у реду?
СПРЕМАЧИЦА: Ионако већ идем.

Не узима новац.

МУШКАРАЦ: И ја журим.
СПРЕМАЧИЦА: Али, могла бих да попушим једну пљугу?
МУШКАРАЦ: Молим?
СПРЕМАЧИЦА: Могу ли да попушим једну пљугу?
МУШКАРАЦ: Слободно.
СПРЕМАЧИЦА: Јер, знате, не воли свако.
МУШКАРАЦ: Молим Вас, слободно запалите.

Мушкарац почиње да телефонира. Спремачица упада у разговор.

СПРЕМАЧИЦА: Пронашла сам овде једну књигу...
МУШКАРАЦ: погледа је
Молим?
у телефон
Сачекај тренутак.
СПРЕМАЧИЦА: Пронашла сам једну књигу...
МУШКАРАЦ: у слушалицу
Сачекај тренутак. Ставите је на полицу.
СПРЕМАЧИЦА: Могу ли да је позајмим?
МУШКАРАЦ: Молим?
У телефон
Ту сам за секунд!
СПРЕМАЧИЦА: Ова.
Показује књигу
МУШКАРАЦ: Кинеска филозофија? Занима Вас? Занима Вас кинеска филозофија?
СПРЕМАЧИЦА: Могу ли да је понесем?
МУШКАРАЦ: Наравно. Наравно. Можете је понети. Понесите је.

Мушкарац се окреће и наставља да телефонира. Спремачица пуши цигарету. Књигу ставља у једну кесу из које извирује врх флаше од вина. Када мушкарац устане и крене да излази, зауставља се и почиње да разговара са њом као да наставља неки ранији разговор.

СПРЕМАЧИЦА: Опростите...
МУШКАРАЦ: Ма, слободно је понесите... У последње време се не бавим кинеском филозофијом...
СПРЕМАЧИЦА: Није филозофија... дакле, није то филозофија...
МУШКАРАЦ: Молим?
СПРЕМАЧИЦА: Него лек...
МУШКАРАЦ: Какав лек?
СПРЕМАЧИЦА: Не знам да прочитам. На кутији. Још сам и прошли пут `тела да Вас питам, само нисам смела. Женски лек. Преписали су ми и не умем да прочитам шта је написано... Унутра је неки папир... Један такав мушкарац, какав сте Ви... Један такав мушкарац, као Ви... Ви бисте сигурно умели...

Спремачица пружа мушкарцу кутију лека. Овај вади из ње упутство за употребу и почиње да чита у себи. Спремачица му се у међувремену обраћа.

СПРЕМАЧИЦА: Када поново да дођем?
МУШКАРАЦ: Како када? Па, у исто време. Када Вама одговара. Ја ћу се прилагодити.
За лек
Нема никаквих споредних ефеката, осим евентуално некаква мучнина...
СПРЕМАЧИЦА: Мучнина?
МУШКАРАЦ: Јесте ли већ узимали овај лек?
СПРЕМАЧИЦА: Јесам.
МУШКАРАЦ: И, јел` Вас болео желудац?
СПРЕМАЧИЦА: Није.
МУШКАРАЦ: Изврсно.
СПРЕМАЧИЦА: Мене не боли ништа осим целе целине. Мене цела моја целина боли.
МУШКАРАЦ: Молим?
СПРЕМАЧИЦА: Не боли ме. И, када онда да дођем?
МУШКАРАЦ: Када би Вама одговарало?
СПРЕМАЧИЦА: Мени увек одговара.
МУШКАРАЦ: Увек?
СПРЕМАЧИЦА: Нека буде после подне.
МУШКАРАЦ: Ех, то мени не одговара.
СПРЕМАЧИЦА: А мени би после подне баш одговарало.
МУШКАРАЦ: Онда дођите поподне. У колико сати?
СПРЕМАЧИЦА: У два сата.
МУШКАРАЦ: Како Ви кажете. Мени је то најгора варијанта, али дођите Ви у два сата.
СПРЕМАЧИЦА: Могу ја да да дођем и други пут, ујутру к`о и до сад.
МУШКАРАЦ: Ја поподне спавам, али једном у две недеље могу да преживим.
СПРЕМАЧИЦА: Запалићу ја још једну, није проблем?
МУШКАРАЦ: Није. Али ја бих требао кренути сада.
СПРЕМАЧИЦА: Запали
Онда, да ја дођем ујутру?
МУШКАРАЦ: Не, после подне. Дођите после подне.
СПРЕМАЧИЦА: Кад се будем преселила код господина конзула... Онда ће све бити другачије.
МУШКАРАЦ: Преселићете се код господина конзула?
СПРЕМАЧИЦА: Да, селим се. Има једна соба тамо...
МУШКАРАЦ: Каква соба?
СПРЕМАЧИЦА: Преселићу се код њих.
МУШКАРАЦ: И, када се селите?
СПРЕМАЧИЦА: То још увек не знам тачно.

Изненада бризне у плач. Плаче стојећи, затим седне, цмиздри и шмрче. Мушкарац је извесно време немо посматра, затим вади папирнате марамице и пружа јој

СПРЕМАЧИЦА: Не љутите се, молим Вас опростите, не желим да Вам стварам тол`ко проблема...

Дува нос у марамицу

МУШКАРАЦ: И већ сте се договорили са господином конзулом и његовима? Је ли то већ све сигурно?
СПРЕМАЧИЦА: Шта?
МУШКАРАЦ: Па да се селите код њих.
СПРЕМАЧИЦА: Још није. Али биће.
МУШКАРАЦ: Мада, тако важне одлуке није вредно одлагати.
СПРЕМАЧИЦА: Има тамо једна соба која...
МУШКАРАЦ: Какава соба? За послугу? Значи, мислите да ће пристати?
СПРЕМАЧИЦА: Пристаће... Сасвим је сигурно да ће пристати.
МУШКАРАЦ: Да ли ваш супруг лоше поступа према вама?
СПРЕМАЧИЦА: Мислите, да ли мој муж лоше поступа са мном?
МУШКАРАЦ: Опростите ми молим Вас, не желим да Вам се мешам у живот...
СПРЕМАЧИЦА: Како ја нисам добра за ништа, како нисам ни мајка, ни жена, чак ни последња...
МУШКАРАЦ: И сада се селите из куће?
СПРЕМАЧИЦА: Дневно три сата путујем, и онда је рекао да му крадем паре и да сам белосветска курва... Не љутите се што овако говорим... Могу ли да запалим?
МУШКАРАЦ: Ако желите.
СПРЕМАЧИЦА: запали цигарету
МУШКАРАЦ: Мислим да би сада заиста требало да пођем...
СПРЕМАЧИЦА: Ма, не знам Вам ја шта ће бити са мном!
МУШКАРАЦ: застане пред вратима
Мислим да би било сврсисходно да потражите неки стан, за Вас и за Вашу девојчицу...
СПРЕМАЧИЦА: Каже ми да сам засрала и са дететом... Засрала си, ето тол`ко си умела да си засрала и ово дете, то је рекао на дететов рођендан, засрала си и ово дете!
Поново бризне у плач

МУШКАРАЦ: Па, то и није било баш лепо од њега...
СПРЕМАЧИЦА: Да сам ја засрала. Не љутите се што баш Вама стварам тол`ко проблема...
МУШКАРАЦ: Но добро, онда ћемо заједно кренути...
Гледа на сат

Ионако већ касним.
СПРЕМАЧИЦА: Дали сте ми превише новца...
МУШКАРАЦ: По мени сте га заслужили.

Обоје стоје на улазним вратима, мушкарац гаси светла и у том тренутку звони телефон, али мушкарац оставља да се упали секретарица. Управо би затворио врата када се оглашава спремачица.

СПРЕМАЧИЦА: Да ли бих... могла да преспавам овде?
МУШКАРАЦ: Шта?
СПРЕМАЧИЦА: Молим?
МУШКАРАЦ: Ништа.
СПРЕМАЧИЦА: Сада не могу да одем кући...
МУШКАРАЦ: Не можете да одете кући? Зашто не можете да одете кући? Зашто не можете да одете кући? Зар немате бус?
СПРЕМАЧИЦА: Више не могу да одем кући...
МУШКАРАЦ: У чему је проблем?
СПРЕМАЧИЦА: Ви ионако не спавате код куће.
МУШКАРАЦ: Вечерас заиста нећу спавати код куће.
СПРЕМАЧИЦА: Не могу ја нигде више да одем...
МУШКАРАЦ: Па, не знам.
СПРЕМАЧИЦА: Не љутите се на мене, али где ја сада да будем...
МУШКАРАЦ: Било како било, можете овде да преспавате. Али само вечерас. Ујутру у осам сати ћу бити овде.
СПРЕМАЧИЦА: Ох, ујутру у осам ћу ја већ бити...
МУШКАРАЦ: Ујутру у осам ћу бити овде.
СПРЕМАЧИЦА: Ја ћу и пре тога отићи, не бојте се...
МУШКАРАЦ: Не бојим се ја.
Несигурно
Па, одморите се онда.
СПРЕМАЧИЦА: И биће одмор.
МУШКАРАЦ: Шта сте рекли?
СПРЕМАЧИЦА: Навућићу Вам чисту постељину. А требало би да купите и пеглу.
МУШКАРАЦ: Но, довиђења. Немојте да ово пређе у навику.
СПРЕМАЧИЦА: Пегла је потребна.
МУШКАРАЦ: Не љутите се, али морам да кренем сада. Пре или касније би требало да пронађете себи место где ћете моћи да се шћућурите...
СПРЕМАЧИЦА: Пронаћи ћу га. Верујте Ви мени да ћу га пронаћи.
МУШКАРАЦ: И Вама, а и Вашој девојчици.
СПРЕМАЧИЦА: И мојој девојчици. Да.
МУШКАРАЦ: Ово овако није нормално.
СПРЕМАЧИЦА: Па, и није.
МУШКАРАЦ: Лаку ноћ.
СПРЕМАЧИЦА: Пронаћи ћу га, верујте ми на реч.

МРАК


2. сцена

 

На истом месту, две недеље касније.
Звони телефон. Мушкарац улази у стан, али док је он стигао до телефона неко је већ прекинуо везу. Пали светло. Разгледа, а потом излази. Када се врати назад примећује да спремачица лежи на земљи испред радијатора. Гледа је. Спремачица изненада устаје.

СПРЕМАЧИЦА: Ох, извините... заспала сам...
МУШКАРАЦ: Нисам мислио да ћу вас поново затећи овде...
СПРЕМАЧИЦА: Молим?
МУШКАРАЦ: Нисам мислио да ћу вас поново затећи овде. Договорили смо се да ово не пређе у навику. Мени је ово јако неугодно. Не љутите се, али морам Вам рећи. Не радујем се овоме.
СПРЕМАЧИЦА: Извините... заспала сам...
МУШКАРАЦ: Већ је прошло седам сати.
СПРЕМАЧИЦА: Већ је прошло седам сати? Исусе!
МУШКАРАЦ: Понашате се као да то нисте знали.
СПРЕМАЧИЦА: Шта?
МУШКАРАЦ: Касно је већ. Да ли је све у реду?
СПРЕМАЧИЦА: Извините... требало је да легнем... Малопре ми се тако завртело у глави да... Имам неких женских проблема...
МУШКАРАЦ: Али, отићи ћете сада, је ли тако? Нећете овде остати, је ли тако?
СПРЕМАЧИЦА: Извин`те... Ма какви да останем. Нећу остати.

Брзо узима са земље мушки бадемантил, на њему је лежала, сложи га и стави на једну сталицу.

Ваш баде-мантил... извините....
МУШКАРАЦ: Нема везе. Је ли све у реду?
СПРЕМАЧИЦА: Да.
МУШКАРАЦ: Мислим, код Вас кући? Да ли је све у реду код Вас кући?
СПРЕМАЧИЦА: Не знам.
МУШКАРАЦ: Зар од онда нисте ишли кући?
СПРЕМАЧИЦА: Ма, јесам.
МУШКАРАЦ: Дакле, онда довиђења.
СПРЕМАЧИЦА: Одмах ћу ја отићи.
МУШКАРАЦ: Сада би стварно требало да одете. Желим да радим.
СПРЕМАЧИЦА: Нисам ја уморна.
МУШКАРАЦ: Јооој, немојмо поново о томе. Идите лепо кући.
СПРЕМАЧИЦА: Не знам шта је то са мном... Имам неких женских проблема...
МУШКАРАЦ: Јесте ли били код лекара?
СПРЕМАЧИЦА: Ма, где сам била. Довољно су мене већ прегледали. Увек ми исто кажу. Имам неких женских проблема.
МУШКАРАЦ: Свеједно, то се мене не тиче.
СПРЕМАЧИЦА: Имали сте две поруке на телефону. Записала сам их... Али, није се баш могло лепо разумети...
МУШКАРАЦ: Замолио сам Вас да оставите секретарицу укључену.
СПРЕМАЧИЦА: Укључена је.
МУШКАРАЦ: Чини ми се да се играмо глувих телефона. Ово овако неће на добро изаћи.
СПРЕМАЧИЦА: Нисам се усудила ни да јој приђем.
МУШКАРАЦ: Боље да јој и не прилазите. Ни ја јој не прилазим. Шта би било кад...
Подиже цедуљицу са стола, чита

Ко је ово?
СПРЕМАЧИЦА: Каже да се тако зове, замолила сам да ми издиктира слово по слово...
МУШКАРАЦ: Ко би ово могао да буде?

Размишља

СПРЕМАЧИЦА: Дотични је јако чудно причао... Није Мађар...
МУШКАРАЦ: Свеједно...

Цепа цедуљицу и баца у корпу за ђубре.

То изгледа никада нећемо сазнати. Иначе, је ли све у реду?
СПРЕМАЧИЦА: Извадила сам и пошту из поштанског сандучета.
МУШКАРАЦ: Али побогу зашто, за Бога милога?!
СПРЕМАЧИЦА: Дали сте ми кључ.
МУШКАРАЦ: Кључ од поштанског сандучета? Где је?
СПРЕМАЧИЦА: Тамо. На столу. Извините.
МУШКАРАЦ: Не сећам се тога, али свеједно. Новац сте нашли?
СПРЕМАЧИЦА: Да, хвала Вам.
МУШКАРАЦ: Надам се да сам добро избројао.
СПРЕМАЧИЦА: Сигурно јесте.

Пауза.

СПРЕМАЧИЦА: Дошла би` за две недеље онда.
МУШКАРАЦ: Добро. Нека буде за две недеље. Али, претходно ми се јавите телефоном. Још ћу размислити.
СПРЕМАЧИЦА: Кажем Вам само због тога што...
МУШКАРАЦ: Јавите се претходно.
СПРЕМАЧИЦА: Само кажем.
МУШКАРАЦ: Разумем Вас. Јавите се, па ћемо се договорити.
СПРЕМАЧИЦА: Могу ли да попушим још једну пљугу?
МУШКАРАЦ: Шта?
СПРЕМАЧИЦА: Пљугу.
МУШКАРАЦ: Попушите је.
СПРЕМАЧИЦА: Питам вас зато што...

Запали

Машина је добро радила данас.

Пауза.

СПРЕМАЧИЦА: Само није било центрифуге.
МУШКАРАЦ: Како није било центрифуге?
СПРЕМАЧИЦА: Па нема тај програм.
МУШКАРАЦ: Замолио сам Вас да ми не перете веш. И прошлог пута је исцурила вода. Цео стан сте поплавила. Једном је већ прокисло доле код ових несрећника испод мене.
СПРЕМАЧИЦА: Опростите, идем по пепељару.
МУШКАРАЦ: Изволите.

Спремачица излази по пепељару. Враћа се.

СПРЕМАЧИЦА: Јер, знате, тамо где сам раније чистила, тамо никада нисам запалила пљугу, јер има они` који не подносе смрад дувана.
МУШКАРАЦ: Зашто онда овде пушите?

Спремачица не одговара.

МУШКАРАЦ: Мени не смета.

Пауза.

СПРЕМАЧИЦА: Прочитала сам ону књигу коју сте ми дали.
МУШКАРАЦ: Зар сам Вам дао неку књигу?
СПРЕМАЧИЦА: Вратила сам је назад на полицу.
МУШКАРАЦ: Хвала Вам.
СПРЕМАЧИЦА: Знате, ја много волим да читам.
МУШКАРАЦ: То је добро.
СПРЕМАЧИЦА: Само, знате, немам ја времена за то. Стално идем да чистим. Знате, ја сам мушки фризер по струци.
МУШКАРАЦ: А конзулови? Разговарали сте са њима? Можете ли да спавате тамо? Шта су Вам рекли?
СПРЕМАЧИЦА: Могу ја да спавам тамо. Већ сам и спавала. Јако су фини конзулови. Ја им и кера шетам. И сада би требало да идем ради кера. Јако су фини према мени. Увек су тако фини према мени. Јесам ли Вам рекла да увече идем назад због кера?
МУШКАРАЦ: Аха. А реците ми, нећете ли закаснити на бус?
СПРЕМАЧИЦА: На који?
МУШКАРАЦ: Не плашите се да не закасните на бус? Ако већ и пса изводите...
СПРЕМАЧИЦА: Не идем ја с`о тим бусом.
МУШКАРАЦ: Молим?
СПРЕМАЧИЦА: Не идем ја с`о тим бусом.
МУШКАРАЦ: А конзулов пас?
СПРЕМАЧИЦА: Касно је за то.
МУШКАРАЦ: Извините молим Вас, али не можете сада овде преноћити. Не.
СПРЕМАЧИЦА: Нећу ја ни да спавам овде. Идем ја.
МУШКАРАЦ: Довиђења, за две недеље онда. Али, обавезно ме позовите пре тога. Ах, да... Скоро да сам заборавио: оставите овде кључ, јер желим да га дам једном свом пријатељу...
СПРЕМАЧИЦА: У реду. Онда, идем ја сад.

Креће према излазу, застане

Само не знам шта да работам.
МУШКАРАЦ: Молим?
СПРЕМАЧИЦА: Јер ми стално узима оно што нађе у мојој ташни. Прави робијаш. Стргне ми ташну са рамена, сачека на неком ћошку и извади из ње сав мој новац.
МУШКАРАЦ: Ко је био у затвору?
СПРЕМАЧИЦА: У затвору се тај променио, други човек је постао од тад, другачији него што је до тад био... Баш се променио. Пост`о је педер. Педер је пост`о. Рекао ми је да је то постао... Ма, и моја кума исто...
МУШКАРАЦ: Ваша кума?
СПРЕМАЧИЦА: Ако се тако може рећи... Нећете јој ништа испричати, јел` да?
МУШКАРАЦ: Ја и не познајем Вашу куму.
СПРЕМАЧИЦА: Па, ето, она ме је и препоручила конзуловима.
МУШКАРАЦ: Аааа, тако.
СПРЕМАЧИЦА: И ја не знам шта сад да работам. Идем право у Дунав.
МУШКАРАЦ: То се не сме.
СПРЕМАЧИЦА: Идем ја право у Дунав...
МУШКАРАЦ: Не. То се не сме.
СПРЕМАЧИЦА: Увек ми од позади дође...
МУШКАРАЦ. Од позади?
СПРЕМАЧИЦА: Из мрачне улице. Идем ја сад, а кад би и Вама неко тако од позади... Бојим се... Јако се бојим...
МУШКАРАЦ: Шта се догодило?
СПРЕМАЧИЦА: Погледајте! Погледајте ово! Погледајте!

Показује му око

МУШКАРАЦ: Шта се догодило?
СПРЕМАЧИЦА: Ударио ме... Истук`о...Ја сам сишла низ... Не знам како је знао да сам овде... На једаред је само приш`о од позади... Погледајте... Пипните... Пипните само... Пипните да видите како је отекло...Сад ће још и да поплави... Баш сам отишла на аутобус кад...
МУШКАРАЦ: Малопре се то догодило? На улици? Ваш супруг?
СПРЕМАЧИЦА: Слободно пипните... Додирните... Слободно...
МУШКАРАЦ: Извините, али ја нисам лекар...
СПРЕМАЧИЦА: Зар тако да поступа са својом кћери...
МУШКАРАЦ: Јесте ли видели ко је то био? Јел` Вас неко напао на улици?
СПРЕМАЧИЦА: Нисам ја видела... Како сам и могла да видим по таквом мраку... Шта бисте Ви урадили да Вас тако неко удари? Па ко би други и могао бити? Ко би други могао бити?
МУШКАРАЦ: Нисте видели ко је био? Је ли био Ваш супруг? Немогуће је да сте само пали? Спотакли сте се и пали?
СПРЕМАЧИЦА: Шта? Не падам ја. Тако поступати са човеком...Да сам ја једна курва... Белосветска курва...Да мене и керови... Не љутите се, али јако сам се озлоједила...
МУШКАРАЦ: Напао Вас је на улици?
СПРЕМАЧИЦА: Да мене и керови заскачу... Јооој, не љутите се... Шта то говорим? И то баш Вама... Не љутите се. Молим Вас.
МУШКАРАЦ: Не љутим се. Али, сада бих волео да мало радим.
СПРЕМАЧИЦА: Онда ћу спавати на степеништу.
МУШКАРАЦ: Не можете спавати на степеништу.

Тишина.

СПРЕМАЧИЦА: Не смем д`изиђем. Не смем ја д`изиђем... Ја данас не смем д` изиђем на улицу. Не смем да сиђем... Тамо је... Мотри на ме.
МУШКАРАЦ: Ко мотри?
СПРЕМАЧИЦА: Он.
МУШКАРАЦ: Ваш супруг?
СПРЕМАЧИЦА: А шта ако и Вас удари онако од позади?
МУШКАРАЦ: Нисте видели ко је то био?
СПРЕМАЧИЦА: Зар ја курва?!
МУШКАРАЦ: Заиста Вам је отекло око...Јесте ли ставили неку облогу на њега?
СПРЕМАЧИЦА: Даћу му ја курва... Хоће да се прокурвам? Што ми то не каже?

Тишина.

МУШКАРАЦ: Морам Вам рећи, и то врло одлучно, да овде не можете преспавати. Не љутите се. Таква је ситуација. Не желим да овде преспавате.
СПРЕМАЧИЦА: Не љутите се на ме. Јоој, како се ужасно понашам. Плашим се. Могу ли да запалим?
МУШКАРАЦ: Можете. Али овде не можете преспавати.
СПРЕМАЧИЦА: Нисам ни мислила. Само ћу попушити још једну пљугу.
МУШКАРАЦ: Не морате ни то.
СПРЕМАЧИЦА: Е, онда ћу спавати на степеништу.
МУШКАРАЦ: Зашто желите да спавате на степеништу? Плашите се да одете кући?
СПРЕМАЧИЦА: Кад би Вас ударио неко тако од позади... Погледајте ми око... Зар тако поступати са човеком? Отекло је.
МУШКАРАЦ: Нисте видели ко је то био?
СПРЕМАЧИЦА: И да су Вама то урадили...
МУШКАРАЦ: Заиста Вам је јако натекло око...
СПРЕМАЧИЦА: Пипните... Пипните га... Осетите...
МУШКАРАЦ: Могуће је да сте само пали и ударили се. Требало би да стављате хладне облоге...или притиснути хладном оштрицом.
СПРЕМАЧИЦА: Не идем ја одавде, јок.
МУШКАРАЦ: Зашто не смете да одете?
СПРЕМАЧИЦА: Не смем.
МУШКАРАЦ: Мислите да Вас неко чека? Ја никога нисам видео.
СПРЕМАЧИЦА: А зашто бисте видели? Зашто бисте видели? Само овде у Вашој кујни... сешћу на столицу... Овде у Вашој кујни... Нећу ни светло да палим. Само ћу седети овде.
МУШКАРАЦ: Шта Ви хоћете?
СПРЕМАЧИЦА: Ја бих преспавала овде код Вас у кујни... на столици... Само ме пустите да седим овде у Вашој кујни... Ево, овде ћу седети у Вашој кујни... Сешћу на једну столицу у Вашој кујни...
МУШКАРАЦ: Не.
СПРЕМАЧИЦА: Само у кујни... На столици.
МУШКАРАЦ: Идите кући.
СПРЕМАЧИЦА: Где да идем?
МУШКАРАЦ: У Ваше село. Зашто не одете кући?
СПРЕМАЧИЦА: Нећу да идем кући. Немам ја кућу.
МУШКАРАЦ: Ви не идете кући?
СПРЕМАЧИЦА: Ја?
МУШКАРАЦ: Питам Вас од када нисте били кући?
СПРЕМАЧИЦА: Јесте Ви то истраживали? Пратили сте ме на улици? Идем улицом, а Ви идете за мном? Идем, не проговарате, само ме звекнете?
МУШКАРАЦ: Ко? Ваш супруг?
СПРЕМАЧИЦА: Ја то не знам. Не знам ја ко је то био.
МУШКАРАЦ: Је ли Вам узео нешто?
СПРЕМАЧИЦА: Зар не бих могла овде да преспавам?
МУШКАРАЦ: Не.

Пауза.

СПРЕМАЧИЦА: Могу ли да запалим?
МУШКАРАЦ: Не. Молим Вас да идете. Сада одмах, идите. Молим Вас.
СПРЕМАЧИЦА: Опростите, али ја ћу да запалим једну.
МУШКАРАЦ: Због чега?
СПРЕМАЧИЦА: Молим?

Тишина.

СПРЕМАЧИЦА: Питам Вас могу ли да запалим.
МУШКАРАЦ: Али потом морате отићи.
СПРЕМАЧИЦА. Куда да одем?
МУШКАРАЦ: Не знам.
СПРЕМАЧИЦА: запали
Љутите се. Ви се љутите на мене.
МУШКАРАЦ: Не љутим се.
СПРЕМАЧИЦА: Али, спаваћу на степеништу.
МУШКАРАЦ: То се не може.
СПРЕМАЧИЦА: Али, ја ћу спавати на степеништу. Неће моја нога крочити на улицу више. Зар тако са мном!
МУШКАРАЦ: Молим Вас да идете. И, немојте остати на степеницама.

Пауза.

СПРЕМАЧИЦА: Немам где да одем.
МУШКАРАЦ: А где сте јуче спавали?
СПРЕМАЧИЦА: Јуче?
МУШКАРАЦ: Јуче.
СПРЕМАЧИЦА: Па како где? Не љутите се више...
МУШКАРАЦ: Не љутим се. Где сте спавали?
СПРЕМАЧИЦА: Могу ли да телефонирам?

Пауза.

СПРЕМАЧИЦА: Јер, позвала бих конзулове.
МУШКАРАЦ: Позовите конзулове.
СПРЕМАЧИЦА: Конзулови су баш фини према мени.
МУШКАРАЦ: То ме изузетно радује.

Подиже слушалицу, слуша. Нема сигнала.

МУШКАРАЦ: Шта је њему сад? Мртав је.
СПРЕМАЧИЦА: Ја нисам подизала слушалицу.
МУШКАРАЦ: гледа
Откинуо се кабл.
СПРЕМАЧИЦА: Молим?
МУШКАРАЦ: Ништа.
СПРЕМАЧИЦА: Не знам шта би могло да буде по среди, али и пре овог се лоше чуло.
МУШКАРАЦ: Видите, овде се покидао телефонски кабл. Да нисте стали на њега?
СПРЕМАЧИЦА: Нисам му се ни приближила. Ја се не приближавам тим стварима. Проблем је то. Покварио се.

Тишина.

СПРЕМАЧИЦА: И шта ја сад да работам?
МУШКАРАЦ: Не знам.
СПРЕМАЧИЦА: Јер, ја на улицу не идем.
МУШКАРАЦ: Како год.
СПРЕМАЧИЦА: Не љутите се што сам Вам направила овол`ки белај. Где баш Вама да направим ову збрку.
МУШКАРАЦ: Не љутим се.
СПРЕМАЧИЦА: Ви ме разумете, јел` да, разумете?
МУШКАРАЦ: Разумем Вас.
СПРЕМАЧИЦА: Не љутите се више, али јако се плашим д`изиђем.
МУШКАРАЦ: Ако желите да зовете конзула, онда телефонирајте са улице. Одавде сада не можете да зовете. Нема сигнала. Имате ли телефонску картицу?
СПРЕМАЧИЦА: Имам.
МУШКАРАЦ: Имате говорницу на зиду куће.
СПРЕМАЧИЦА: Не смем д`изиђем.
МУШКАРАЦ: Да сиђем ја са Вама? Док не позовете конзулове?
СПРЕМАЧИЦА: Не морате д`изиђете. Не морате д`изиђете са мном. Зваћу их већ. Не морате са мном д`изиђете.

Стоји

А шта да ја Вас овако ударим? Шта да ја Вас ударим `вако? Шта бисте радили кад би` Вас ја `вако ударила? Кад би` Вас истукла к`о пса? Кад би` Вас стално тукла к`о пса? Кад би Вам избила зуб, кад би Вас ударала и тукла, кад би Вас ударала и тукла...?
МУШКАРАЦ: Не знам. Мислим да ће после овог бити сасвим довољно да једном месечно долазите да чистите. Нема потребе да долазите једном у две недеље. Сасвим је сувишно да долазите једном у две недеље. Овај стан је тако мали. Мислим да је довољно да долазите једном месечно.
СПРЕМАЧИЦА: Значи, желите да дођем за три недеље?
МУШКАРАЦ: Довољно ће бити да дођете за четири недеље.
СПРЕМАЧИЦА: Онда ћу Вам вратити кључеве. Што да их ја чувам? Биће само још више белаја. Још ћу их и загубити.
МУШКАРАЦ: То већ не би било добро да их изгубите. Потребни су ми. Мој брат је тражио да му их дам.
СПРЕМАЧИЦА: Не знам Вам ја шта је то са мном.
МУШКАРАЦ: Потражите некакав стан себи и Вашој девојчици.
СПРЕМАЧИЦА: Добро. Могу да га потражим.

Тишина.

СПРЕМАЧИЦА: Да ли бисте ми могли помоћи?
МУШКАРАЦ: Купите огласе. То уместо Вас неће нико други учинити. Нико. Разумете ли? Нико.
СПРЕМАЧИЦА: Зар не бисте могли да ми помогнете? Зар не бисте могли Ви да ми помогнете? Реците, да ли бисте ми помогли?

Тишина.
Спремачица од некуд вади кључеве и пружа их мушкарцу.

МУШКАРАЦ: Хвала.
СПРЕМАЧИЦА: Не знам шта сад да работам.
МУШКАРАЦ: Разведите се.
СПРЕМАЧИЦА: Али неће да ме остави... неће... Потребан му је новац... Јооој, јаој мени. Шта ће сад бити са мном? Шта ће сад бити са мном? Ја бих се повукла овде у кујну. Овде бих била, и завукла би` се у кујну. Била би` тиха, не би` Вам сметала. Све би` Вам ја овде радила. Ма, к`о ваздух би` била, невидљива би` била, к`о да и нисам овде, так`а би била, к`о ваздух, кад би затворили врата не би се ни чула, и овде би увек прави мир био, и права чистоћа, сваког дана, и ја би` Вам и кувала, сваког дана, а ако треба ујутру би ја одлазила и не би` била овде преко дана, отишла би` у зору, и кад год бисте ми рекли ја би истог часа отишла, само не сада, јер ће ме убити, чека ме доле, и убиће ме, али ако ме сада не убије, онда ће ме тући, и тући, и отеће ми новац, и одвешће ми и дете, и све ће ми однети.

Пауза.

Немам ја више никог, никог бре, ја сам једна обична животиња, ја сам један испребијан кер, ја сам животиња, курва сам, последњи дроњак, јер немам породице, јер сам у неком страном селу, мајка ми је рекла да ће бити белаја, рекла је мајка лепо, сада немам породице, нико ни не мисли на мене, имаћу ја великог белаја, великог белаја ћу имати.

Пауза.

Конзулови су јако фини према мени. Убиће ме. Плашим се д`изиђем. Спавала сам код њих. А Вама би` све радила овде. Ако изиђем, убиће ме. Вама би` све учинила. Ви сте мушкарац. Ви сте мушкарац. А он није мушко. Он само бије. Шта да учиним за Вас? Реците и ја ћу то урадити. Све ћу да урадим за Вас. Ево, попушићу Вам га. Дозволите да Вам попушим. Убиће ме. Нећу на улицу. Конзулови су фини према мени. Имају и кера. Пазим и на њихово дете. Рекли су да могу да дођем код њих. Желим своју девојчицу. Њу желим. Сада се љутите на мене, јел` да? Јел` да?

Пауза.

Сачекајте, вратићу Вам кључеве.

Тражи по ташни.

Одмах ћу Вам их дати. Даћу Вам их.
МУШКАРАЦ: Већ сте их вратили.
СПРЕМАЧИЦА: Завукла би` се овде у кујну. Завукла би` се, ево овде. Била би` тиха, не би` Вам сметала, све би` ја овде радила...
МУШКАРАЦ: Не.
СПРЕМАЧИЦА: Не би` Вам ја сметала, била би` к`о ваздух.
МУШКАРАЦ: Не.
СПРЕМАЧИЦА: Била би к`о ваздух.

Тишина.

СПРЕМАЧИЦА: Могу ли да запалим?

Тишина.

СПРЕМАЧИЦА: Само да попушим једну, па идем.
МУШКАРАЦ: Шта сте рекли?
СПРЕМАЧИЦА: Само да попушим ову последњу пљугу и идем.

Спремачица запали. Пуши цигарету. Мушкарац је гледа. Затим, жена се лагано хвата за браву. Отвара врата. Излази. Мушкарац затвара врата за њом. Ослушкује. Дуго стоји тако на вратима, ослушкујући.

МРАК

 

Андраш Форгач, Спремачица – Forgách András, Takarítónő
Са мађарског превела Ивана Ристов, Београд, 2007

Оригинал драме „Спремачица“ можете прочитати овде.
Copyright © by Forgách András, Ivana Ristov & Balkanski književni glasnik – BKG, 2007.

Сва права за извођење овог комада су заштићена. За њено извођење неопходно је претходно затражити дозволу. За добијање ауторских права обратити се на:

All rights whatsoever in this play are strictly reserved. No performance may be given unless a licence has been obtained. Application for performance etc., must be made before rehearsals begin, to:
A darab minden joga fenntartva. Bármilyen előadás csak külön engedéllyel lehetséges. Az esetleges előadásokra vonatkozó kérvényeket, pályázatokat a meghallgatások kezdete előtt kell benyújtani:
Szerző/Аутор: Forgách András forgach@gmail.com
Fordító/Преводилац: Ivana Ristov ristov.ivana@gmail.com

Nazad