DANIJELA JOVANOVIĆ

 

KRATAK PRIKAZ DVE IZLOŽBE I JOŠ KRAĆI OSVRT NA SAJAM KNJIGA U CELINI




Pedeset drugi Međunarodni sajam knjiga u Beogradu koji je počeo u ponedeljak, 22. oktobra 2007. završio se u nedelju, 28. oktobra. U toku njegovog trajanja bile su otvorene dve izložbe na galeriji hale XIV.

 


Prva je otvorena 23.10. sa početkom u 18:00, i bila je posvećena životu i delu Dositeja Obradovića što je inače i bila tema ovogodišnjeg sajma («Dositej Obradović i prosvećenost»). Izložbu je otvorila gospođa Ljiljana Čubrić, direktorka Muzeja Vuka i Dositeja u Beogradu. Ona je nenadahnuto pročitala poduži tekst o životu i radu Dositeja Obradovića (koji se može pogledati na zvaničnom sajtu Sajma knjiga), a zatim mikrofon ustupila gospođi Mirjani Dragaš, upravnici Zadužbine «Dositej Obradović». Gospođa Dragaš je u svom kratkom govoru više puta pomenula koncern Hemofarm (uz posebno naglašavanje ovog koncern), kao i direktora tog koncerna koji je «darovao» novac da se kupi Dositejeva kuća u Rumuniji, u mestu Čakovo pored Temišvara. Gospođa Dragaš je još pomenula da je direktor koncerna želeo da prisustvuje otvaranju izložbe ali da je, nažalost, morao da ode na neke važne pregovore koji se tiču, naravno, koncerna Hemofarm. Sem toga, direktor mora već sutra da putuje u Nemačku, opet zbog koncerna. Sve u svemu, jako puno smo saznali o aktivnostima gospodina direktora koncerna Hemofarm. Potom je govorila gospođa Tatjana Garčević, pomoćnica ministarstva za dijasporu. Ona je, pak, pričala o dijaspori koji su omogućili otvaranje izložbe, kao i o svom ministarstvu. Nakon govora ove tri gospođe, posluženo je piće, a slušaoci su, barem oni koji nisu navikuti na ovu vrstu manifestacija, ostali pomalo zatečeni. Naime, stekli su utisak da su prisustvovali nekakvom poslovnom seminaru koji za temu ima umetnost samoreklamiranja. Takođe, moglo im se učiniti da manifestacije ove vrste postoje isključivo zbog onih koji ih organizuju.

 


Sutradan, sa početkom u 12:00, isto na galeriji hale XIV, bila je otvorena izložba «Primo Levi. Dani i dela.» Koncept je bilo sličan prethodnom – malo priče, malo pića, malo novinari fotografišu, i kraj. Međutim, razlika je u tome što je profesor centra za naučne studije iz Torina, gospodin Đovani Tezio, sa istinskom ljubavlju govorio o samom Primo Leviju i o njegovom delu, tako da je kod slušaoca pobudio interesovanje za delo ovogo velikog pisca i humaniste. Što po mišljenju mnogih, i treba da je cilj ovakvih izložbi. Jedino je šteta što među slušaocima nije bilo nikog, sem par novinara, i, naravno, onih koji su bili organizatori izložbe. Dakle, onih koji su se tu našli «po zadatku». Šteta. Na samom početku svog izlaganja gospodin Tezio je rekao da će pričati o Primo Leviju jer ne želi da se ova izložba, kao što je uobičajeno, završi pričom o njenim organizatorima kao da su oni povod i tema izložbe. I zaista, usledila je topla priča o ovom izuzetnom čoveku.

Ovogodišnji Sajam knjiga se verovatno može proglasiti uspelim s obzirom da je bilo preko 800 izdavača, zemalja učesnica preko 20, više od 200 promocija izdanja, razgovora, okruglih stolova itd., dok je ulazanicu kupilo više od 120.000 posetilaca. Impresivne cife. Cifre. Izgleda da je to jedino merilo vrednosti danas. Što pomalo rastužuje jer, gledano u tom svetlu, sajam knjiga više nije sajam knjige, već sajam tržišta knjige, kako je to lepo rekao gospodin Mihajlo Pantić, potpredsednik Srpskog PEN-a, na književnoj večeri Ljudmile Ulicke.

 

Copyright © by Danijela Jovanović & Balkanski književni glasnik – BKG, 2007.

Nazad