DUŠKO NOVAKOVIĆ

Duško Novaković je rođen 25. okobra 1948. godine u Podgorici, Crna Gora. Otac mu je bio pilot-radotelegrafista u Engleskom kraljevskom vazduhoplovstvu (RAF) za vreme Drugog svetskog rata. Preci po očevoj liniji doselili su se u Makedoniju, u Strumicu, iz Egejskog područja, boraveći izvesno vreme na ostvu Tasos, potom u Solunu. Njegova majka potiče iz ugledne podgoričke porodice Bracović- Zlatičanin. Izuzetnog glasa, Ksenija Cicvarić, bila je i ostala poznata kao vrhunski interpretator crnogorskog, srbijanskog i muslimanskog melosa, šikanirana i proganjana u periodu kad je pesnikov otac, nakon Rezolucije Infombiroa robijao kao politički zatvorenik u staljinističkom logoru u Žilavi, u Rumuniji. Pesnik je u svojoj šestoj godini prvi put video oca što je, kasnije, ostavila traga u njegovoj poeziji – svojevrsnom analogijom vlastite sudbine sa mitom o Odiseju i Telemahu.
Novaković se školovao u bivšim jugoslovenskim republikama, sada samostalnim državama, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, gde je studirao jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Dugo je radio u Jugoslovenskom aerotransportu i paralelno uređivao poeziju u listovima i časopisima: Književna reč, Književnost, Književne novine, Ovdje.
Objavio je veći broj pesničkih knjiga koje su nagrađivane poznatim književnim nagradama u Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori. Dodeljene su mu nagrade Milan Rakić, Branko Miljković, Zmajeva i Disova nagrada. Za knjigu pesama Smetenjakov crtež dobio je nagradu Vasko Popa, Mladu Strugu za zbirku Poderotine na vreći, a nagradu Risto Ratković za zbirku Dostavljeno muzama. Povodom gostovanja na svetskom festivalu poezije u Lodevi, u Francuskoj, Srpski PEN centar štampao je izbor iz njegove poezije, dvojezično, na srpkom i franuskom, pod naziom Cinema Lumiere (Bioskop Limijer) 2007. godine.
O stvaralaštvu ovog autora objavljen je zbornik radova Poezija Duška Novakovića u izdanju Matice Srpske (1999) i publikacija Duško Novaković – Disovo proleće u izdanju Gradske biblioteke Vladisav Petković Dis (2003).
Novaković se bavi prevođenjem proze i poezije sa makedonskog jezika. Objavio je Antologiju savremene makedonske poezije u izdanju otvorenog kulturnog foruma Crnogorskog društva nezavisnih pisaca (Cetinje 2002).
Pesme Duška Novakovića, pojedinačno i u antologijama, prevedene su na više svetskih jezika: engleski, nemački, francuski, italijanski, švedski, rumunski, poljski, češki, slovački, turski, mađarski, hindu, makedonski, slovenački, bugarski, a sam pesnik bio je učesnik i gost na nekoliko svetskih festivala poezije.
Duško Novaković je član Srpskog književnog društva i Srpskog Pen centra.
Živi i radi u Beogradu.
Balkanski književni glasnik objavljuje izbor iz njegove najnovije knjige "Tupan i njegov pedagog" koja je dobila međunarodnu nagradu za najbolju pesničku zbirku 2007. godine „Istok – Zapad“.

 
 

 

 

ZAVESA

Nađi onu ploču sa Pavarotijem,
Gde si je zaturio?

Koju ploču zaturio,
Kakav Pavoroti?

Nemoj da se praviš lud,
Kao koju ploču,
Onu koju si doneo iz Trsta
I istanjio od slušanja.

Zar se stvarno ne sećaš te ploče,
Lučano Pavaroti,
Nije on igla pa da se zaturi,
Nego bure od tenora?

Ja doneo ploču iz Trsta?
Kad sam ja to putovao
I to preko Ljubljane za Trst,
Svašta?

Putovao si pred naše venčanje,
Nekoliko dana pred venčanje,
Nije valjda da se ne sećaš
Datuma kad smo venčali ?

Odkud mi onda na vešalici onaj komplet boje višnje
I ona bež tašnica sa ogledalcem
U njenom unutrašem džepiću?

Dobro, a sećaš li se štiklica
Koje si, takođe, doneo
I nije ti bilo po volji što sam ih poklonila kumi
Jer su mi bile pretesne,
A ti si hteo svojoj sestri
Šta je s tobom, čoveče, gde si, hej, pogledaj me!

I on je gleda, ali tako kao da gleda kroz nju,
Kruži mu po glavi svet izgovorenih reči:
Ploča, haljine, štiklice, svedoci njihovog venčanja,
Nemoguće ih je zadržati, nemoguće upitati:

Da niste nešto pobrkale, uveliko nekrofilične,
Njega samog možda sa nekim drugim muškarcem
S kojim bi trebao da se nađe, da ga upozna,
Sednu negde i na miru, dogovore se o svemu.
Ako je potrebno i zamoli, onako prijatski,
Da mu ovaj ustupi neke svoje prepoznatljive detalje
Koji se odnose i na njega, po zakonu voljenja,
Recimo, to putovanje, koje se tada odvijalo
Celodnevnim špartanjem voza, stajanje po gradovima,
Dolazak u Ljubljanu, noćenje u hotelu „Lev“ –
Preporučena večera: pomfrit i kranjske kobasice –
Tiho, iz ugla sale, rominjanje klavijaturiste,
A, sutradan – Trieste, bazar za očno sivilo,
Uz stalnu proveru džepa, je li novčanik u njemu,
Neštedimično rasipanje koraka, bazanje po gradu
Koji uzduž i popreko ima neku osornu draž
I sviđa ti se što je u isti mah i opor i lakom,
A zapravo sramežljiv, kao deran odlutao od kuće
Iz pesme Umberta Sabe, a sad se vraća nevoljno
I snebiva odakle da počne, kao da je bludničio.
I šta da kaže u vezi sa gramofonskom pločom,
Zašto je prodao i nju, i burmu, i neke retke knjige,
I aspirator kuhinjski, i bakin avan od bronze,
A srastao je bio sa njima u strepnji da se one
Neće ni osvrnuti na njega u trenutku kad stvarnost
Počne da zebe zbog ubogosti i praznih tanjira.

Setio sam se ploče sa Pavarotijem.
Prodao sam je na Zelenom vencu
Takoreći utrapio, uz komplet Dostojevskog,
Za tri dana preživljavanja.

Ali kako da ti to objasnim
Kojim jezikom živih
Kad si se u međuvremenu
I ti negde zaturila i tvoj glas...

A njiše se ispred mene zavesa
Kao da me napada, hoće da me ošamari
Napuhavana jugovinom...

Da možda nisi u zavesu ušla
I preko nje daješ mi znak
Da si ovde, a ja samo treba
Pavarotija da potražim

I Sole mio kantatu
Pustim za tebe.


PODRUMSKO ZAVEŠTANJE

Stvari, dosta je bilo, zaista!
Što sam vladao nad vama,
Vladao sam! I finito!

Vreme je da i vi moje kilograme mesa i kostiju
Odbacite, udaljite bez nećkanja.
Učinite to smesta. Da!

I ti se odrekni moje, darivane za rođendan,
Glupe privrženosti tebi
Kao ja tvoje, abažuru demodirani!

A ti, ormaru počni sa mojim spuštanjem i odlaganjem
I tamo gde ću ja za tobom škljocnuti ključem,
Pusti pauka da meni pod pazusima radi mirno.

Šerpo, što beše šarena, no celog života mučena
Užarenim štambiljem plotne, do kipljenja, do usijanja,
Nek se sad ja jadam tebi, crn od zagorevanja.

Još jedan bez srca, među plastikom, beli ugalj bez kalorija,
Nepotreban, bez svojstava, potrošen
U kraljevstvu nepotrebnih i potrošenih.

I neka i moj umor pređe u oksid bez ijedne reči,
A tišina stane s drugim tišinama u red,
Kao da čeka na hleb u okupiranoj zemlji.

Jastuku perjani, prepun košcica mrtvih gusana,
Miš kad mi preskoči usne i dune, zadihan, u kapke
Nek mi to bude jedini nežni dodir, ne ti. I Amin!


KUTIJA SA MAMCIMA

Prvi kanal muzika:
Police. Message in the bottle.

Drugi kanal fudbal:
Real Madri-Milano
Jedan prema jedan.

Treći kanal film:
Zorba, Entoni Kvin.

Četvrti kanal vesti,
Peti cirkus,
Državni cirkus Kine.

Šesti kanal Mendela -
Savest čovečanstva.

Sedmi i osmi skribovani.
Deveti kanal ljubav:

Klepeće mužjak rode
Ženki na uvo, ko bubnjar
Rolingstonsa u transu.

Deseti kanal - reklame.
Jedanaesti, egzotični recepti,
Oblizivanje, oblizivanje.

Dvanaesti - moda, trinaesti -
Hot line: jahanje, bičevanje,
Sisanje, grupnjak, homići

Četrnaesti - štrajk u Gdanjsku,
Glasovi koji pozivaju
Boga da siđe u Poljsku.

Petnaesti, astrologija i tarot.
Šenaesti, sedamnaesti, osamnaesti -
Otvaranje moderne klanice.

Trideseti - varijacija dvadesetog,
Četrdeseti - varijacija tridesetog.

Pedeset kanala, pedeset
Mamaca za pecanje znatiželje.

Kakva ulovljenost robijaša
Da izdrži operu Naboko!

Kakvao trzanje studenta plesa
Pred igrom plemena Zulu
U čast obrezanih dečaka!

Kakva praćakanje majke i kćerke,
Kakav idiotizam od plača
Junakinje iz te-ve sapunice!

Kakvo morbidno kruženje reportera,
Potom i zumiranje
Razbacanih leševa!

Kao da su leševi buba-švabe
A ne kupci i prodavci
Na pijaci u Bagdadu.

Kakvo iskežno otvaranje usta
Vlasnika picerije
U La Valeti.

Kakvi gubljenje vremena svih
Pecaroša u Savetu Bezbenosti
I Gučijevih manekenki.

Kakvo strpljenje stolice
I kreveta iz kojeg gledamo

Programsku šemu sveta
Život u slici i reči

Koji treba da nas podrži,
Ojača, opomene naš mozak
Da ga ne sjebemo na kori banane

Ili pritiskanjem na pogrešno dugme
Nađemo se u Dan iz predskazanja

Grupice preostalih ljudi
Koji pokušavaju da se organizuju
Oko dekontaminacije.

Da li da najpre pronađu vatru
Ili parni valjak?

Ne znajući šta da rade
Sa tolikim daljinskim menjačima
Mrtvim embrionima programa.

 

Copyright © by Duško Novaković & Balkanski književni glasnik – BKG, 2007.

Nazad