IGOR REMS

Igor Rems, pesnik i slikar, rođen je u Baru. Objavio sledeće poetske knjige: Na vratima carstva nebeskog 1996, Divlja reka 1996, Gradovi 1998, Hodočašća 1999, i Hodočašća (drugo dopunjeno izdanje) 2004.
Dobitnik je književne nagrade Povelja Rastko Petrović, 2000, Beograd, međunarodne književne nagrade Naji Naaman, 2003, Liban, Kočićevo Pero, 2006, Banja Luka.
Knjiga Hodočašća objavljena je na nemačkom jeziku u prevodu Astrid Filipsen.
Član je UKS, UKCG i UK Nemacke.
Imao više samostalnih i grupnih izložbi.
Ko ozebli sunce čeka da mu se pojavi nova poetska knjiga pod nazivom Slep od svetlosti koja već mesecima stoji kod izdavača.
Živi u Baru i Kelnu.
 
GRADOVI

 

AMSTERDAM

Da mi je znati
Koliko si ljubavi pod vodom sabrao

Kako su glatki tvoji oglodani zglobovi
I kako si nežan u ovoj noći
Dok tvoji mostovi usnama traže zvezde

U vrat su ti urezali znamenja
Večno nagnut nad vodom
Preispituješ svoju senku

Iz ruku ti beli anđeli izleću

Sav u svetlu punog života
Koliko ćeš božanska zvezdo
Umirivati more
Dok pijano udara raspuklu breskvu
Između nogu plavih mostova


BOULOGNE

Zaseo si na ispruženom dlanu tamne vode
Visokom kulom oblake rasecaš
Krik se nežno spušta na čelo kaldrme
Kopita konjska drobe belu istinu

More izašlo iz svesti
Udara snažno u gole hridine

S tornja
Crna ura se smeje

Zid hladne ćutnje
Uz tvoje se grudi penje

Ne čuješ sa pučine lelek


LE GUILVINEC

Proklijao iz stenja
Belim kamenim celom
Ljubi oba neba

Krovovima drži plamene oblake
Nebesku pučinu gustu

Mladi vetrovi na jarbolima
Ljube usijane haljine

I hor galebova


LE LESCONIL

Čuje se more u daljini
Kao da pas mahnite vode goni

Praznim ulicama
Vetrovi mlate
Rukama punim slanog peska

Zadihani
Proviruju plavi prozori

Krovovi se drže za nebo

Od gladi obnevidela
Magla guta grad


LAVANDOU

Lavandou Lavandou
Daleki put
Francuska iz revolucije iznikla
Teška kao oklopnik

Marseille u jutarnjoj peni
Kao prosute trešnje
Leži osvetljen tih

Nago žensko telo
Nemarno uzdignuto
Na crnoj morskoj liniji

Blude polja lavande
Mirisima utopljenih bademova
Divlji konji Camorque
Stasavaju u naručju zelenom

Tamo kuda vodi ovaj drum
Gospode otvori bezdane plave

U njima da se utopim


KORČULA

Poslednjom snagom starca
Brod uplovljava u maleni pristan
Za njim ostaje dugačka kovrdžava brada

Korčula ukotvljena vekovima
Na grudima avgusta raspupčena drema

Velika Gospojina udara ravno u teme

Tvrđava u toplotnom isparenju
Igra pijanim pokretima

Stari topovi namerno zinuli na nas
Ko zna hoće li ikada zapucati

Silazimo
U naručju nosim najlepšu ženu


LESENDRO

Gladan i žedan na rubu zelenom
Bdiš nad tamnim čudima voda

Beskrajnim urlikom
Valovi se propinju oko tvojih nogu

Sa vrhova zabrađenih brda
Vukovi gutaju oblake
Ustima od strave

Crnogorci u potaji kopaju mrtve
Ustaju sveži leleci i tužbalice

Opran zavičajnom vodom
Vraćaš se prvoj tišini

Samo krik čaplje
Odjekne
Naborima prozirnog jezera

 

Copyright © by Igor Rems & Balkanski književni glasnik – BKG, 2007.

Nazad