MARKA TOMIĆ

Marka Tomić, rodjena 1982. u Valjevu. Diplomirala na katedri za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Piše poeziju. Objavljivala u Arsu, Beogradskom književnom časopisu, Koracima, Rukopisima 29...
Objavila tri zbirke poezije: Oslobadjanje delfina ( 2002), Pokloni i prosci (2001) i Veštačka oplodnja (2000).
 

 

Bes lutke

Nestabilnost razgovora ipak ima neobičnost
veličine dugmeta.
Najradije bih tu poslednju rečenicu pretvorila
u svetleću reklamu, a
čitav hodnik u želatin.
Popodne se vešto ispira na belom šalu,
širokoj ulici i blizu zanoktica.


Pribor za hodanje

Taj umetnik pravi tihe slike.
To su cigarete gašene po papirima.
On poklanja zidovima osećajne mape i
odlazi kraćim putem nazad do svog stana.
To je kvadrat umočen u rosu.
Ljudska tela,
napunjena kvalitetnim farbama
plešu kao zvona.
Galerijski prostori varaju
kada nedostaje svetlosti.


Poruka

Ranki

Užegli orasi pritiskaju ušećerene trouglove.
Ornamenti poslastičarnice.
Na uskom polju displeja krivudaju slova
kao na kaldrmi.
Tu bih ja da zagnjrim za tebe,
da ti poklonim brod i pogled sa mog prozora,
da ti opišem jedno popodne od hiljadu malih koraka,
u crnim somotskim pantalonama,
da ti pokažem svoj novi šešir sličan snegu...
i da ostanem da ležim na leđima,
dok mi se zglobovi privikavaju
na noćno ulično osvetljenje.


Telegram

Dragani

Moja prijateljica živi u drugom gradu.Stop.
Svaki dan izmišlja brze reči i poklone.Stop.
Ima kompilaciju svojih koraka: u sandalama, papučama,
čizmama ili sasvim bosa. Stop.
Voli da srebro pretvori u geometriju za uši. Stop.
Mislim da samo ona ume da vidi kako kiša noću
spira lica sa plakata. Stop.


Za Katarinu

U galeriji posmatraš tešku krznenu kuglu,
koja je uvukla sav vazduh u sebe
i misliš o gravitaciji - lepljivom akvarijumu.
Dok izlaziš
nameštaš hlad ispred čela
i želiš dve stvari.
Da osmisliš hor pod kupolom
i da slušaš cveće dok diše.
Pored ušiju ti pucketaju ljubavi –
tihe kao svetlost u fenjeru.


Dečji komplimenti

Ivi

Veče se gomila u tvojim čizmama i šeširu.
Šank je prekriven gazom.
Horizontalana elegancija.
Liči na lađu zgrčenu između zidova.
Geometrija oka iščekuje jasnoću kugle.
Konstrukcija minđuša izaziva vazduh.
Gestikulaciaja je ustvari perkusionistička veština.
Sasvim mi je jasna tvoja radost na kiši.
To je izložba okeana.
I oval neba.


Pismo- glava

Beli nosorog zasipa abažur
i usporava veče.
Ni ne gledam svoje ruke.
Na njima je pristojnost sakoa i iskustvo ptice,
Klizim niz fasadu.
Slušala bih Džoni Mičel između ta dva komada
bledožutog nameštaja.
Balansiram na drvenim točkićima,
zagledana u njegov pokretni portret.
Pruga mi preseca stomak.


1, 2, 3, 4, 5...

Ranki

U pitanju je broj od 12 cifara.
Dobijam početak njenog dana.
Glas joj je neodređene gustine i lepote.

Hoću da ti kažem nešto o novim sastojcima igre:
šake na zidu,
pola sta prepodnevnog sunca,
15 minuta bola u kičmi,
3 meka jastuka,
smeh na biciklu blizu raskrsnice,
panika sa bilborda.

Sutra počinjem sa časovima vožnje.
Sačuvaću ti putopise.
Mislim na tebe. Da.
Ostavila sam ti poruku.
U vazduhu
I na ravnoj strani peškira.

Pronašla sam komad mora
u radnji sa sapunima.

 

Copyright © by Marka Tomić & Balkanski književni glasnik – BKG, 2007.

Nazad