NATALIJA ŽIVKOVIĆ

Natalija Živković rođena je 1982. u Beogradu, gde i živi. Piše poeziju, prozu i dramu. Bavi se književnim performansima. Objavljuje na internet portalima za književnost (Metafora, Knjigomat, Locutio...), kao i na autorskom blogu. Učesnica Festivala mladih pesnika Zaječar 2007. Stalna saradnica internet projekta Mreža kreativnih ljudi. U elektronskoj formi, u saradnji sa Nebojšom Kovačinom objavila roman za decu Putujuće pozorište genijalci.
 

 

NE-MAČKA

 

Ne-mačka

Oduvek sam mislila da sam mačka. Ali, kroz vreme, ispostavilo se da ipak nisam.

Sad potpuno sam zbunjena...
Ne znam gde mi je glava, a gde rep...
A čak nemam ni rep! Der Rep!
Das weiss der Kuckuck! *

(frrr... mrrr...)

* Das weiss der Kuckuck = (nem.) đavo bi ga znao


Pomeranja

Od nekih izraza je muka
Neke stvari ne mogu se uistinu zamisliti
zajedno

Pijana štangla
Polarna noć
Pravde ruka

ili:

-
Kakav zvuk je aplauza jednom šakom?

Lupi šakom
o Ništa: - Apl!

Je li ti muka?


Suva realnost

Ja i prodavac gaća
idemo duž ulice
ispred nas korača žena
pozamašne zadnjice

Rekoh:
-Imaš li gaće za ovoliko dupe?
Nije da se baš mora tražiti
pomoću lupe.

Žena stade i
poče da plače
On joj za 80din
proda gaće


#

O, svirao je po klavijaturama
O, udarao je po klavijaturama kao pacov
kao golim repom, kao sekutićima,
kao ušima
doprstom kao žustri miš-finiš
Dirke samo što nije
satro
sa klavirom

Kad – odjednom -
ugleda nepoznatu notu
sasvim nepoznatu
Namignula je zelenim okom
i preko njega zabacila plavi pramen
i mrežasti crni veo

I on
zbuni se načisto
zbuni se potpuno
Toliko se
zbuni
da sutradan čim ustade i opra zube
ode i iščlani se
iz Saveza gej pijanista

(taraba u naslovu pesme „O, svirao je...“ je zapravo povisilica)


Vragolovka

Pogledam levo, kad ono, olovka na stolu stoji i gleda me.

Šta li hoće?

Pitam šta hoće, ona trepće.

Da je uhvatim, a ona se cereka i mrda grafitom gore-dole.

Ja se onda namerno udubim u obaveze, kad imam šta da vidim... Olovka natukla na glavu poklopac od flomastera i blesavi se, a na margini mi ispisano:

„Nas smo dve
vragolanke jedne!“

 

Copyright © by Natalija Živković & Balkanski književni glasnik – BKG, 2007.

Nazad