NEBOJŠA GAJTANOVIĆ

Jahja Fehratović je rođen 29. 03. 1982. u godine u Novom Pazaru. Diplomirao je književnost i jezik na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Piše poeziju, prozu, eseje i književnu kritiku. Objavio je knjigu pjesama Korektor sveznadar, 2003, i roman Bedova, 2005. Stil Jahje Fehratovića, prema misljenju književene kritike, odlikuje određeni suodnos tradicionalnog i modernog, izrarziti je postmodernist. Njegov jezik je nakupina zaprtanog i pomalo zaboravljenog izvornog bosanskog jezika. Literarna ostvarenja mu se odlikuju postmodernističkim odnosom spram teksta kao dijela jednog sveopćeg dijaloga između civilizacija i kultura. Radove objavljuje u više književnih i književnokritičkih časopisa u BiH, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Zastupljen je u nekoliko zbornika poezije i proze mlađih autora sa prostora bivše SFRJ.
Glavni i odgovorni urednik časopisa za književni intervju Eckermann i član redakcije magazina Sent, stalni saradnik Balkanskog književnog glasnika.
 

 

„TRINAEST PRIČA IZ JEDNE KUTIJE“ JAHJE FEHRATOVIĆA


Jahja Fehratović je pre ove knjige u našu literaturu ušao sa zbirkom pesama „Korektor sveznadar“ (2004) i romanom „Bedova (2005), i već je tada skrenuo pažnju na sebe. Ovog puta Fehratović se predstavalja svojim novim književnim delom, odnosno zbirkom priča pod naslovom „Trinaest priča iz jedne kutije“. Ovo nam ukazuje na činjenicu da je Fehratović univerzalan pisac, koji veoma dobro vlada hetereogenim književnim žanrovima. U knjizi „Trinaest priča iz jedne kutije“ svaka priča je satkana od kratkih detalja gde se upravo u detalju razotkriva celokupna struktura teksta, dok je tematika ovih priča zasnovana na svakodnevnosti odnosno na razrušenoj svakidašnjici oivičenoj teškim sudbinama današnjeg ljudskog bitisanja.

Iako je misaoni realizam jedna od elementarnih crta u ovoj knjizi, ovde se mogu uočiti i kompleksne vizije, koje umnogome krunišu zbirku „Trinaest priča iz jedne kutije“. Pored ostalog, ova knjiga predstavlja katarzični spoj katarzičnog tradicionalizma, mističnih simulakruma i poimanja života baziranog na piščevoj dubokoj misaonosti i autentičnoj nadahnutonsti. Zapravo, Jahja fehratović ne ispisuje rečenice po kojima se hvata paučina. U njegovom književnom poretku, što je uočljivo i u knjizi „Trinaest priča iz jedne kutije“ dominiraju esencijalna promišljenost i kristalizovana svetlost jezika.

Lucidnim poimanjem Fehratović kroz svoj književni izraz i tugi daje poseban, onaj uzvišeni nivo, koji poseduju samo izuzetno nadareni duhovni ljudi iz kojih izranjavaju nedogledne dimenzije duha. Jer, kao i božja svetlost, kao i ljubav, tako ni kreacije duhovnosti naprosto nemaju granica. Konkretno, Jahja Fehratović i u knjizi „Trinaest priča iz jedne kutije“unosi realnost svakolikog života sa svim onim primesama i referencama, koje sačinjavaju ovdašnje ljudsko bitisanje. On to čini na potpuno originalan način, ne želeći da ružno ulepšava, niti lepo da ruži, već na belinu hartije unosi golu istinitost života i prolaznosti. U knjizi „Trinaest priča iz jedne kutije“ svaka autorova misao je na svom mjestu i pri tom svaka ispisana rečenica je na svom mjestu. Naime, tu gde i treba da bude. Ovde nema ni najmanje suvišne rečenice, niti bilo kakvih krhotina, već je ova zbirka priča kompaktna i integralno slojevita u svakom njenom smislu, počev od fabule, naracije i veoma čvrstog tematsko-motivskog jezgra u svakoj priči, koja čini ovu izuzetnu knjigu.

 

Copyright © by Nebojša Gajtanović & Balkanski književni glasnik – BKG, 2007.

Nazad