BOŠKO TOMAŠEVIĆ

Rođen 1947. u Bečeju (Vojvodina, Ex-Jugoslavija), autor i docent Univerziteta. Od 1990 do 2006 držao predavanja iz književne teorije, poetike,  hermeneutike i  književne  epistemologije na univerzitetima u Freiburgu u Breisgau, Göttingenu, Nancy-u, Innsbrucku, Beču i Berlinu. Medju njegovim značajnijim stručnim radovima valja pomenuti: Iz iskustva bitnog pevanja (1988), Kartezijanski roman (1989), Samorazorne teorije. Književna teorija i duh postmodernizma (1993), Beskonačna zamena. Fundamentalna ontologija kao teorija pesništva (1997), Konačna teorija književnosti (2000), Pesništvo, književna teorija, egzistencija (2003), Galilejevska poetika (2004), Hermeneutika neprozirnosti (2006).
Pesništvo mu je okrenuto eleatskoj metafizičkoj refleksiji, postmodernističkom intertekstualnom razgovoru sa evropskom pesničkom tradicijom (W. Blake, J. Donne, F. Hölderlin, P. Valéry, R.M. Rilke, B. Pasternak, O. Mandelstam, T.S. Eliot, E. Pound, G. Trakl, R. Char, P. Celan, J.L. Borges, S. Beckett), kao i duhovnim prizorima samoga čina pesmovanja. U poslednje vreme  Tomašević sve više tematizuje vlastito životno iskustvo kao dogadjaj izgnanstva, kao govor o izbijanju u bezzavičajnost i pesništvo razume kao emblemsko razaranje bliskoga «posvećenog nikakvim obalama» Ove tri različite poetike prisutne su u sledećim autorovim pesničkim knjigama: Kartezijanski prolaz (1989), Čuvar vremena (1990), Ponavljanje i razlika (1992), Cool Memories (1994), Predeo sa Vitgenštajnom i druge ruševine (1995), preispitivanje izvora (1995), Planpovratka(1996), SezonabezGospoda(1998), Studijatestamenta(1999), Pustinjejezika(2001), Letomogajezika(2002), Nigde(2002), CelantrifftH(eidegger) undCh(ar) inTodnauberg(2005).
Boško Tomašević je član Evropske Akademije nauka, umetnosti i književnosti (Pariz), član francuskog i austrijskog PEN-a, kao i Francuskog društva pisaca (Pariz), te Austrijskog saveza pisaca (Beč).
Živi u Insbruku.

 
 
C O N Q U I S T A D O R
P L O D O V I P O H O DA

 

UČIO SAM KOD VELIKOG ČARLSA BUKOVSKOG

Posle Hajdegera, Gadamera, Deride,
posle Frajburga, Hajdelberga i Pariza
učio sam kod velikog Čarlsa Bukovskog.
Bilo je dobro jebati njegove pičke
kad se otvore «kao cvet na kiši»,
voziti vagena avenijama prema liticama, pravo u more,
tragati za poslom i ne podnositi ga.
Nije bilo teško učiti od Bukovskog.
Telefon zazvoni:
- «Bukovski?»
- «Ne, Tomašević».
- «Gde je Bukovski?»
- «Otišao po uličarke».
- «Jebete iste dame?»
- «Stidimo se naše nevinosti».
On dolazi s tucetom alkoholičarki, odavno oštećenih,
uduvanih, sjebanih.
Raspremaju se sporo.
Konačno, slože svoje ostatke na sto, na stolicu, na krevet.
Smirene, prolutaju po kiti, raznose je po ustima,
podmeću sapi.
Jebemo slične grobove,
vraćamo leševe u život;
kada mi se jedna s kurca skine
dodje druga, ne bolja od prethodne.
Ne podnosim više traganje za
bitkom bivstvujućeg, hermeneutiku knjigâ i crva,
dekonstrukciju himena.
Tumačenje vulve i samoće,
gladi i sitosti
podmiruje više slasti
nego sve biblioteke sveta.
To je ono što mi zasad treba.
Nije loše biti učenik Bukovskog.
Ovde u Nemačkoj cene Rilkea i Celana,
pesničke grobove iz proteklog veka.
U Devinu1 i Černovicama2 otvoriću dućan
s proizvodima «Beate Uhse». 

1 Devin, zamak kraj Trsta u kome je Rilke, počev od 1910 godine, boravio više puta. Prim. B.T.
2 Černovice, mesto u Bukovini, rodno mesto Paula Celana. Prim. B.T.

 

Cijelu zbirku CONQUISTADOR / PLODOVI POHODA, u pdf formatu, možete preuzeti ovdje.

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com/ ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online) COBISS.SR-ID 141175564 BKG 1 / 2008. Sveska 14.

Nazad