ДОБРИЛО НЕНАДИЋ

Добрило Ненадић, српски књижевник, рођен у Вигошту, Ариље, 23. октобра 1940. године.
Више о аутору на: www.dobrilonenadic.com

 

 

ЧИЧОМОРКА


WHO - КО

Милија Паповић звани Миле Тица, (65), власник отмене кафане на главној чаршијској улици THE GOLDEN BOUGH, за оне који не владају језицима у преводу са енглеског ово значи ЗЛАТНА ГРАНА што је наслов највећег дела оца антропологије сер Џејмса Џорџа Фрејзера (Sir James George Frazer). Пошто су га избацили из петог разреда основне школе јер је наводно покрао ситнину са олтара овдашње цркве, Тица је решио да се сам школује пошто је укапирао да од Брозових учитеља нема да научи ништа осим хрпе безвезарија. Сам, без ичије помоћи, научио је да течно без акцента говори и да коректно пише енглески, француски, немачки, италијански, шпански и руски. Читао је светске класике у оригиналу и напослетку је одлучио да се посвети антропологији. Фрејезер, Малиновски, Леви Брил…
Нити је без потпуне основне школе могао негде да се запосли, а нити је марио да ради за комунарску багру, бавио се разним пословима да би преживео. Правио је варјаче, оклагије, брезове метле, нануле, трговао кречом, катраном и лојем.
Умео је са парама, па када је коначно дочекао да сване капитализам, отворио је неколико бутика, парфимерија, продавница играчака и кафану.  

Мијат Лугоњић звани Вундо Кокоро, (71), деда који више воли да га зову чича, одвојио неку кинту за старе дане, а радио је све и свашта, чистио каку иза кучића у Цириху, био избацивач у борделу у Маракаибу, ловио рачиће на Мисисипију, био носач провијанта експедиције која је трагала за неким градом Маја на Јукатану, цепао карте у јед­ном биоскопу у Бугарској, био скрбник неке наглуве бабе од које је, кад је крепуц­нула, наследио гарсоњеру и дворишни клозет. Болује од астме, реуме, високог притиска и још десетак врста знаних и незнаних болести, а свако јутро му бибан устаје и стоји ко рог. Невероватно! За Гиниса!

Милојко Кукић звани Мико Уво (52)
доушник Удбе отуда надимак, ногирали га јер је оцинкарио неку аламуњу која је лајала нешто против Тита а тај био пајташ шефа аналитичког одељења или тако нешто, наследио од стрица који га је усвојио пошто му је отац рикнуо од јевтике, десет ари некаквог купињака, стару воденицу и ваљалицу сукна, кућу од ћерпича покривену ћерамидом, подупрту с једне стране гредама да не би пала. Када су почела ова срања и оне санкције и тако то, набавио на почек некакав тридесет година стари крш и с њим са Скадарског језера довозио по десет канти дизела и супера а после крчмио, десет марона пластична флаша од 2 литра. Зарадио ђенге и прешао на кафу и цигаре. Држао агенцију за пословну пратњу и масажу, три офуцана габора и двојицу дупедаваца и каропушача, те је агенција могла да пружи комплетне услуге разноликој клијентели, садо мазо, маторке клинке, геј лезбо… Оверио је Лакија Фиргу и узео му терен, лову и лагер, куповао фирме у стечају за ситну цркавицу, мало на овоме, мало на ономе тако се скућарио, десет превејаних београдских суповаца за стотину дана не би могли да му похватају конце ни где шта има, сазнало се само за десет хектара плаца и три извора воде поред пута на Голији, за око 18.000 хектара земље у Војводини, за руднике калцита, за мајдан глине, две млекаре, за три фарме оваца, и пет фарми коза, за фарму нојева и нутрија, за пет проточних рибњака за пастрмке, за седам хладњача, за једну шећерану, за три хотела од којих је један наводно са пет звездица, за зграду на Новом Београду од 7.762 квадрата пословног простора, за старе куће у Котору, Будви, Перасту и Херцег Новом које је за скупе паре продао руским ловаторима. 

Анка Вуловић звана Анчи (43)
готивна кока.

Живко Тијанић звани Жика Жила (30),
шанер, манекен за гаћеронце и пре­зер­вати­ве, глумац у хард порно продакшн компани, жиголо специјалац за баку­та­нере који сија­ју лову.

Дијана Митровић звана Дени (19)
јебозовно дете са небеским окама, а да ли је по­че­ло да делка рибизлу о томе нема никаквих основаних сумњи а поготово прове­рених података.


WHERE - ГДЕ

Радња ове потресне приче дешава се под три љубичаста, широка сунцобрана на тротоару испред кафане Златна грана. Делнувши кинту коме треба Миле Тица је запосео тротоар на сунчаној страни главне улице и то свих десет дужних метара и по чи­тавој ширини не обазирући се на гунђање чаршијана.
Под једним је Мико Уво са експлозивном смртоносном полит-тајкунском сме­шом типа дил од свакога тала и тал од свакога дила, за другим је Жика Жила са ов­дашњим шмекерима. Под трећим је Вундо Кокоро. Он чами сам, и кад би ко хтео с њим да седи, не би имао на чему, столице које припадају том сунцобрану разграбили су они из прва два серкла јер деси се ваљда само једном у веку да се у исто време и на истом месту нађу две живе легенде, пребогати и моћни Мико Уво и тврдокури и наравно такође моћни Жика Жила.

WHY - ЗАШТО

Aх, зашто, зашто. Једноставно зато што је Анчи срцоломка, најготивнија мачка одавде па нико не зна докле, дошла до оне губаве црте на коју се може применити чувена Черчилова реченица из говора који је држао у Парлементу поводом Монтијеве победе Ромеловог Афричког корпуса, Ово није крај, ово није ни почетак краја, ово је крај почетка.
Слаткој птици младости почело је да се проређује перје. Анчи је губила живце. Проводила је све више времена пред огледалом, да се и не говори о свој оној… Хроничар ове повести скрушено и покајнички признаје да се он ама баш ништа не разуме у ту врсту алхемије, претварања олова у злато, осим што би то упоредио са оним у шта се површно разуме, у ступњеве развоја појединих врста инсеката. Лептир, јаје, гусеница, лутка. То да се нека длакава гусеница преобрази у красног лептира једно је од чуда природе.


WHEN - КАДА

На Видовдан, славу ове живописне вароши. Градоначелник је тим поводом сазвао збор спонзора великог пројекта Изградње првог голф терена на овим просто­рима. Невероватно вешт у мужи невладиног сектора са сјајном екипом која је провалила код за приступ свим тим небројеним фондовима, њему је пошло за руком да склопи финансијску конструкцију не за једно него за три голф терена од по триста хектара са свим оним шумарцима, песком, језерима који голферима загорчавају живот.


WHAT – ШТА

 Истуривши напред лево раме, у тесним фармеркама и на високим штиклама Анчи је искористила средину улице као модну писту те је два пута манекенским ходом попут царске бедевије прокасала  горе доле забацујући своју удицу на Жику Жилу, уза­луд, јер је Жила био сит таквих па је кибицовао Дени свеже маче које је у скромном хаљетку глумила наивку клинку да би своју мацу пласирала Мику Уву који је управо не кријући досаду гледао како мили сказаљка на златном Филип Патеку од 250.000 швајцарских франака.
Нико није приметио да је Вундо Кокоро ударио челом о сто. Чука му је отка­зала.
Анчи! Био је колатерална жртва.

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com/ ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online) COBISS.SR-ID 141175564 BKG 1 / 2008. Sveska 14.

Nazad