ЗОРИСЛАВ ПАУНКОВИЋ

СЛУЧАЈ АНЕ ГОРЕНКО


Када се одлучила да као књижевни псеудоним употреби презиме своје прабабе по мајчиној линији, Ана Ахматова сигурно није помишљала да ће се њено право име и презиме наћи у историји руске књижевности. Међутим, управо то се догодило. Псеудоним Ана Горенко изабрала је млада песникиња Ана Карпа (1972-1999), можда најзначајнији песник у руској поезији деведесетих година прошлог века.
Ана Горенко је по много чему специфична појава. Пореклом је из молдавске провинције, у раној младости живела је кратко у Лењинграду, одакле је, као седамнаестогодишњакиња, емигрирала у Израел. Писала је на руском језику (руски језик је био званични језик у Совјетском Савезу) и формирала се на основу руске културе. У Израелу је живела несређеним животом, који су обележиле бројне љубавне везе и зависност од дроге. Врло ретко је објављивала, у локалним зборницима и часописима на руском језику. Сматрала је да припада израелској књижевности, али да пише на руском језику; поред тога, последњих годину дана живота изјављивала је пријатељима да се „враћа у Петербург, заувек”. Умрла је у двадесет седмој години од предозирања. Написала је свега шездесетак песама, које су након њене смрти објављене у Израелу (2000) и Русији (2003).
Дело Ане Горенко може послужити као један од убедљивијих доказа за тезу о међународној руској књижевности (МРЛ), коју је лансирао Александар Бараш. По њему, у децентрализованој руској књижевности значајан књижевни текст може настати на било ком месту у свету, гдегод његов аутор живи, односно припадност руској књижевности више се не одређује географски или политички него језички, на исти начин као и у другим великим светским књижевностима.
Поезију Ане Горенко обликовала су три велика утицаја. Пре свега, утицај руске поезије, закључно с лењинградском незваничном поезијом, којој је и формално припадала на почетку свог стваралаштва. Затим утицај израелске поезије, у оквиру које је песникиња открила блиске песнике (међу њима и најважнију за њу – Јону Волах). И напокон, утицај модерне светске поезије у најопштијем смислу, за који неки тумачи њене поезије (на пример Данила Давидов) сматрају да је преломљен кроз савремену контракултуру. Ови утицаји су се укрстили у поезији Ане Горенко и довели до оригиналних резултата.
Доминантни мотиви у њеној поезији су – свеобухватна потрага за идентитетом, која се одвија како на поетичком тако и на егзистенцијалном и националном плану, и психоделија, повезана са употребом наркотика. Потрага за идентитетом је упадљива упркос наглашеном програмском ставу који избегава самоодређење и социјализацију. Овај парадоксални моменат уноси драматичност, коју појачава раскорак између жеље за припадањем и стварног песникињиног стања. Из њених песмама, које су биографски обојене, може се сазнати да она често ноћива на улици или пак да није у стању да једе. За необичну сликовност заслужно је коришћење дроге.
Оно што је Ану Горенко, међутим, учинило најважнијим младим песником (критичар Данила Давидов сматра да су управо код ње најснажније изражене тенденције које карактеришу читаву песничку генерацију) јесте усвајање тековина модерне светске поезије које нису биле уобичајене за руску поезију. Њихово прилагођавање руској поетској традицији донело је нов квалитет и отворило нове могућности. Радикалан животни став Ане Горенко није се могао остварити без радикалних и модерних поступака.
По својој судбини и садржају своје поезије Ана Горенко спада у уклете песнике. Пореде је са Силвијом Плат и Борисом Поплавским. Може се поредити са Рембоом због радикалности и „дивљег” израза. Њен поетски свет је привлачан и истовремено замагљен, загонетан, затворен, тражи даље тумачење. Он не само да поседује елемент транцсенденције већ је то можда и његов најважнији део.
Подељена између Русије, Израела и опредељења за општије схватање човечанства, нужности социјализације и генерацијске негације свега постојећег, високе културе и наркотичке субкултуре, аутсајдер у животу и књижевности, Ана Горенко је на крају нашла своје место у руској поезији, за коју је њен максималистички и бескомпромисни учинак био изузетно драгоцен.

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://www.balkanliteraryherald.com ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online) COBISS.SR-ID 141175564
BKG 1 / 2008. Sveska 14.

Objavljeno u dogovoru sa autorom.

Nazad