IBRAHIM HADŽIĆ

Ibrahim Hadžić rođen je 1944. godine u Rožajama (Crna Gora). Gimnaziju je završio u Novom Pazaru, a Filozofski fakultet – grupa za istoriju umetnosti – u Beogradu. Objavio je desetak knjiga poezije i četiri o gljivama. Prevodi poeziju sa ruskog jezika. Živi u Beogradu.

 

 

PODIZANJE JAVNOG SPOMENIKA POLITIČARU

Dok sedim u kafiću na uglu,
Skriven iza mutnih stakala,
Gledam: gle, točak istorije
Kako miluje i uranja,
Kako mulja, i kao veliki bager sa kašikama
Na rudokopu,
Zahvata i ugalj i fosile.
I posle 70 godina,
Ustao je iz mrtvih
Sada novi svetac
I na mermernom postamentu
Zauzima svoj položaj.

A šta je radio za ovo vreme,
U čijoj je glavi čučao,
I koga je idejama nadahnjivao?
Šta će nam on reći,
I za koje vreme,
Dok ga ponovo ne proguta vatra
U topionici?
I šta će od njega izliti:
Da li bronzane kvake za nova vrata
Ili male pis-pis za javne wc-e?

Napolju je hladno i pada magla.
Radnici prionuli na posao,
Ulepšavaju mermerne ploče.
Jedan drži bušilicu
U visini svog polnog organa
I zaogrnut gustom prašinom
Javno siluje hladni mermer,
A zatim mekom krpom polira ivice.
Radniku, umesto glave,
Vidim iz ove pozicije,
Beli prazni lampion.

Dok čekam ugovoreni sastanak,
Prebiram stihove po glavi:
Bože, nemoj da odocni,
Istorija je velika gubitnica
Čas podiže, čas spušta.

1998.


KRATAK PREGLED BALKANSKOG SATIRANJA

Živjahu ovde nekoć
Neki repati narodi
A i riboliki,
No dođoše odnekuda
Iliri, Kelti, Tračani
I drugi na ubijanja svikli
I ebaše mater ribolikim.

I oni zagospodariše njihovim
Teritorijama.
Ali, ne lezi vraže,
Odnekud nagrnuše Rimljani
I kao svi divljani
Ebaše mater ovima što su se pre
Gospodarili ovim teritorijama.

No, kolo sreće na Balkanu se okreće,
Ko nabije taj dobije:
Doplivaše, dopuzaše Sloveni
Po lukavstu čuveni
Na tuđu teritoriju
I ebaše mater Rimljanima i svima ... ima.
I razmiliše se po tuđim okućnicama.

Sloveni se osetiše kao kod svoje kuće
Sagradiše kuće
A bogme i po neku zemunicu
I pustiše snažno korenje
(Kao njihove lipe),
Ali, dojezdiše Turci,
Turci ko gnjurci
I ebaše mater Slovenima.
I krenuše da se gospodare po tuđim terenima.

I Turci se turiše u poslove mnoge
I sedoše da se odmore
Kad,
Oživeše Sloveni,
Izađoše iz zemunica
Besni, crvenih lica
I ebaše mater Turcima.

Ali,
Taman se Sloveni počeše opuštati,
Kad evo ti Germana
Koji ebaše mater Slovenima.

No to nije trajalo dugo,
I Sloveni počeše da žive svoj slavni slovenski život.
Živjahu tako
Nekoliko decenija
Ali im nedade neki đavo
Da gledaju pravo
Već podmuklo ispod oka,
Pa navikli da stradaju,
Ebaše mater jedni drugima
A i sami sebi.

Eto, to je Balkan
Na kojem se stalno igra
Krvavi kan-kan.


VLAS

Lepo nam je, jednom za svagda,
Ruski pisac Solženjicin
Ispričao priču o zlu:

Robijaši sa Kolime
Koji su na brodove
Tovarili trupce sibirskih kedrova
(Koji su bili namenjeni prodaji u svet),
Između balvana
Stavili bi pokatkad odsečenu ruku
Da pošalju o sebi poruku.

A moja žena
Nedavno kupila je prekrivače od nerafinisanog pamuka
Za kauč i fotelju
U India shop-u.
Dok sedim udobno u stolici
Moji prsti neprestano
Izvlače iz tkanja braonkaste ljuspice,
(pamukove čaurice poput bubamarinih krila),
Ali i neretko napipam crnu, tvrdu, kao struna za pecanje,
Iz kose dugačku žensku vlas.

Satima je izvlačim isprepletenu
Iz osnove ili potke,
Ali u suštini
Šta ona meni znači?
Ništa,
Osim da je ta tkalja imala divnu, jaku crnu kosu.

A zašto na početku ove pesme-zapisa
Pominjem Solženjicina?

KULA VRENMENA

Od mnogobrojnih časovnika
Kojima sam okružen u stanu
(Koje redovno hranim baterijama,
Navijam, doterujem)
I preko kojih pratim
Fino proticanje vremena,
Dakle, moj galop prema cilju,
Jedan, ugrađen u električni šporet,
Godinama ne radi,
Ali, kunem vam se Hronosom,
On mi najbolje predočava
Prolaznost života.

Dok drugi žure, kasne...
On stoji na mestu, a ipak,
On mi je najpouzdaniji
Jer dva puta u toku 24 sata
Pokazuje apsolutno tačno vreme.

 

***

Voleo bih da mi mesto počinka
Bude pored oca,
Zato što je on sve vreme
Bio uz mene.
Sada je red, kako priliči pravom sinu,
Da ja budem uz njega,
Ali, čujem nemile vesti:
Grad se širi i groblje će iseliti.
Otkopaće mrtvace i preneti ih
U nove jame.

Moraću da sačekam novu lokaciju.

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com/ ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online) COBISS.SR-ID 141175564 BKG 1 / 2008. Sveska 14.

Nazad