ИРИНА МАРКОВИЋ

Ирина Марковић рођена 3. септембра 1973. у Београду. Одрасла и живела до недавно на Дорћолу, који ће увек сматрати за свој једини дом. На Дорћолу је похађала основну школу и савладала, с најбољим оценама, основе несташлука.
Средње образовање похађала је у две школе: Дванаестој београдској гимназији, а потом у Осмој, данас Трећој гимназији.
Веома рано, можда прерано, уписала студије филозофије на Београдском универзитету, с којима кубури до данашњих дана. Једном речју, стекла је популарно звање ''вечитог студента''.
Од најраније младости похаћала је курсеве енглеског језика, како у земљи, тако и у иностранству. Верује да је тај језик савладала и да је потребно овладати неким другим.
Негде око петог разреда основне школе бива примљена у Дечији и омладински драмски студио Радио Телевизије Београд, под руководством Мирослава Мике Алексића. Тамо стиче многобројна знања, не само из глуме, него и из ширег опсега културе. Снима велики број радио и ТВ серије. У групи проводи незаборавне тренутке своје младости.
На срећу, или на жалост, не уписује драмску академију, схвативши да је подручје умне знаности оно што њен дух већма испуњава.
Тих година долази до првих ратних дејстава на подручју авнојске Хрватске и од тада њен живот се обрће наглавачке. Одлази на ратишта, бави се хуманитарном делатношћу, објављује текстове у прекодринским новинама, учествује у снимању уметничко- документарне серије о Книну и српским избеглицама на подручју Републике Српске Крајине. Често одлази у Босну. Преживљава тенковско гранатирање Брчког, заточена у Дому културе, приликом отварања изложбе о геноциду над Јерменима. Општина Брчко додељује јој признање ''за лично учешће у мировној и хуманој акцији'' и 30.05.1995. општина Илијаш у Републици Српској такође јој додељује захвалницу на упућеној помоћи.
На Радио-Београду хонорарно ради неколицину радиофонских адаптација и добија две награде ФЕДОР.
Преводи с енглеског: мјуизкл ''Какаовац'' Жерар Леруа, дечији роман ''Благо кондора'' истоименог аутора, 26 епизода цртане серије '' Chucklewood critters'' за агенцију ''Права и преводи'',  филозофске текстове: ''Идентитет, остензија, хипостаза'' Виљарда ван Ормана Квајна и фрагменте о интуицији из опсежног корпуса Виљама Окама.
Публицистичи рад проширује и неколицином филмских (Ми нисмо анђели, Црни бомбардер...), као и једном ликовном критиком.
Године 1994. страначки се ангажује, учествује у организацији трибина, предавања и манифестација под покровитељством странке. Незадовољна целокупном појавом, као и начинима политичке борбе напушта страначку активност 1996.
Године 1998. се удаје и убрзо разводи. Међутим, пребрзо окончан брак ипак крунише рођењем предивне девојчице по имену Варвара, једног олујног септембарског јутра 2001.
Повремено пушта музику у београдским кефеима и клубовима, што јој причињава неизмерно задовољство.

 
БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ЧОВЕК...

1

Био једном један Човек. Приметио да му се из дана у дан шаке повећавају, а да га нешто у грудима болно стеже. Био је убеђен да му се то срце смањује, а за шаке није имао идеју. Чиме је заслужио овакву обрнуту пропорцију, питао се, али одговор није проналазио. Једино што је успевао да примети је да што су му жеље бивале веће, бол у грудима постајао је све јачи, а шаке шире. Одлучио је да то не може тако и решио да натера природу да направи скок тако што ће задовољити све своје незадовољене жеље, иако је то чак и у теорији немогуће.

Таквих је жеља било и много и мало у исто време, јер тај човек нема шта није пробао и где све није био. Посисао је све замисливе сокове задовољства, па је поверовао да ће, када буде искапио последњу кап, бол престати, а срце се вратити на своју пређашњу величину.

Док је тако размишљао пролете једна птица и посере му се на главу. Помисли Човек: «То мора да је знак од природе!», или му се то можда неко руга с висина. Није ни та природа цвећка, зна он, воли она грдно да се наруга и напакости људима. Погледајте све те урођене аномалије и грозне болештине, а тек они ударени у главу, шта тек они могу да направе! Уосталом, немогуће је да му се то природа руга кад је он њен миљеник. Па, није ли усрећио толике жене?! Све сами мултипли оргазми! Он, виртуоз у пружању задовољства, просто је неопходан човечанству, наиме женској популацији. Да је васиона жена, вриштала би за њим! На ту помисао прободе га снажно у грудима онај познати бол и он јаукну. Снага воље и вера у то да је изабрано мезимче мајке природе нису му помогли да бол елиминише нимало, те је почео озбиљно да размишља да ипак посети лекара. Једино није знао како да му саопшти свој чудновати проблем; надао се да ће га шаке одати, па неће морати много да објашњава. Али шта ако он само умишља њихову величину? Не, то дефинитивно није био посао за лекара, то је пре био посао за неку врачару.

Убрзо је постао уверен да га је нека од тих љупких жена, које је свакодневно немилосрдно трошио, уврачала. Имао је једног познаника који беше опседнут окултним наукама и одлучио да му бане на врата ненајављен те исте ноћи, у нади да ће тако његов проблем бити озбиљније схвћен и исте ноћи решен.

Ноћ је била без трунке месечине, новембар месец, а град обавијен густом маглом. На срећу, врач није живео далеко. Поседовао је салон у престижном кварту у коме се стицо све сам крем тога града, а и државе. Угледни наркомани са естраде, викендаши са политичке сцене, алкохоличари из позоришног и филмског света, умишљени сликари и сликарке, балерине, које хонорарно раде по ноћним клубовима и приватним јавним кућама, разни квази ови-они. У сваком случају ту се стицао златни пресек метрополе.

Док је тако бауљао по мрклим магленим улицама, чинило му се како чује неко церекање. Тај смех допирао је час из једног, час из другог правца, час одозго, а час му се чинило да допире из саме земљине утробе. Захваљујући јакој светлости која је допирала из главне пешачке зоне, одмах је пронашао врачеву кућу у једној од споредних улица. У том тренутку запазио је још једну чудновату појаву, наиме, оног часа када је прошао кроз раскошно изувијану капију од кованог гвожђа, церекање је престало. Одмахнуо је руком у знак одбијања да о томе размишља, приписујући ову појаву свом тренутном менталном стању и нервози због ове касне посете.

Знао је он да је окултиста ноћобдија, али ипак нису они били тако присни пријатељи да би овај могао ноншалантно да му бане у сред ноћи. Постојала је међу њима двојицом чак и извесна нетрпељивост још из младићких дана, коју је Човек осећао, али никад није могао да одгонетне прави разлог. Сумњао је да је то због тога што је он просто био лепши и самим тим привлачнији супротном полу. Умерено висок, косе светло-смеђе и благо заталасане, аполонске грађе, савршено извајаних прстију на рукама, очију ни по чему посебних, али зато погледа који распаљује женска срца. Био је један од оних за које се каже да немају уста, али то му је давало посебну чар - наговештавло је перверзне пољупце...

ЦЕЛИ ТЕКСТ У PDF ФОРМАТУ ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЕ

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com/ ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online) COBISS.SR-ID 141175564 BKG 1 / 2008. Sveska 14.

Nazad