MILAN B. POPOVIĆ

Rođen 1976. Pisao u  muzičkim magazinima Rocks, Time out  i X-zabava. Danas novinar muzičkih magazina Sound & music, Butcherian vibe, Helly cherry art & underground, Metal sound, Barikada, Trablmejker, Nervni slom, Aku-punk-tura, Ispred dragstora, Hard & heavy, Kontra, kao i književnih: Kvartal, Gradina, Književne novine, Naš trag, Književni magazin, Pressing, Novina beogradskog čitališta i novina za kulturu Bestseler. Urednik književnog fanzina Poezin. Piše prozu i poeziju. Živi i radi u Beogradu.
Objavio:
Oka da ne ispustim dah, zbirka pesama ( Narodna knjiga / Alfa 2007. )
Molitva tetoviranog srca, zbirka pesama ( Narodna knjiga / Alfa 2006.)
Vreme brutalnih dobronamernika, zbirka pesama ( Narodna knjiga / Alfa 2006.)
Vrata moje priče, jedan od autora u zborniku kratkih priča ( Alma, Beograd, 2005.)

 
URLIK

 

Izdaja  ( ja bih da odmorim dušu )

 Telo mi povraća
svaku svoju reč.
Ja gledam te
dok gledah tebe.

Svako pretvaranje kao izgovor.
Zašto mi breme ramenom miluješ?

Kad postojati ne umemo
dok licem naspramno postojimo.

Jednostrani aršin za prećutati,
otvoreni svetovi za potop
i pokolj po znaku,
redu i plemena vremenu.

I reč gubi svoju dubinu
utroba se porađa u sopstvenom viru,
sam gledam u slepa lica
i svojim otvaram ramove krajeva.

Ovih naših zajedničkih
zbog kojih postajem otrovane vode kap
koja preliva čašu,
zbog koje drhtajem zatreperim
i nagrnem krvotoka tok.

Prikrivaš, sakrivaš, tajiš,
prećutkuješ, ućutkuješ
a ja sam davno video sve.

Taj pogled u stranu,
poznat mi je taj muk.

Ja neću da se borim,
suprostavljam,
tebi u inat linije da pružam.

Ti na trošnim nogama stojiš,
ti u dvostrukom moru uranjaš,
ti na rečima pobedu maske nosiš,
ti na opravdanju istinu besmisla priznaješ.
Tvoj teret razumem, osećam.
Ne prepoznaješ to.

Ponekad,
zabolim iz dubine
nečega rastrzanog
što neki nazvaše dušom
koja sve vreme
moli,
a još uvek plače.

Ja bih da odmorim dušu.

 

 

Urlik

Urlam i vrištim u sebi
potapam kapaka dah,
tonem potpuno gonjen
odlazim i dolazim,
svo srebro daljina prstima prizivam.

Vrištim i kidam se dok klecam
sabijam razlamam gnev,
on postaje jači od mene
gnev se u meni bori
ljuti i urla i on.

Tonem dok pogledom ispraćam senku tvog obrisa
gušim se u sopstvenom
košmarnom snu
koji me budi
iz tebe, iz sebe
semena ovoga onoga
prokletog smernog i ne.

Ja ćutim dok bih te kidao,
suzdržavam poslednji muk
na kraju se samo nasmejem.

Moje vene ne venu
dok na čelu bubre
lobanja postaje pretesan roj,
ruka mi drhti kao sito
što bi te samlelo
svog.

Ja neću više da čekam
ja ću ti zadati udarac poslednji
nije me briga
nije me briga,
ne zavaravaj sebe.

Još uvek su poslednji dani!

 

 

Poeta umire tiho

 Ja mu ključeve kraja sakrivam
izlivam ih
stapam
utapam ih u srebrnu reku.

Pesnik grca u uglu samoće
puca stihom dok drhti
samog sebe
ubija.

Postoji i kada ga nema
ostavlja biserni trag
Reči se ogledaju i kupaju
u suzama istine.

Pesnik drhti dok na tebe misli
istina priznaje da je pesniku
došao kraj.

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com/ ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online) COBISS.SR-ID 141175564 BKG 1 / 2008. Sveska 14.

Nazad