REPUBLIKA SRBIJA: PREDLOG ZAKONA O KULTURI
PRIORITETI DELOVANJA MINISTARSTVA KULTURE REPUBLIKE SRBIJE U PERIODU OD 2008. DO 2011. GODINE
 

 

ZAKON O KULTURI


I. Osnovne odredbe

Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom se utvrđuje opšti interes u kulturi i uređuje način ostvarivanja opšteg interesa u kulturi, obavljanje kulturnih delatnosti, prava, obaveze i odgovornosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave u kulturi, kao i uslovi za rad i delovanje svih učesnika u procesima kulturne komunikacije.

Član 2.
Svi pojmovi koji se koriste u ovom zakonu u muškom rodu, obuhvataju iste pojmove u ženskom rodu.

Načela
Član 3.
Ostvarivanje opšteg interesa u kulturi zasniva se na načelima:
1) slobode kulturnog stvaralaštva, delovanja i izražavanja;
2) sprečavanja cenzure;
3) autonomije subjekata u kulturi;
4) otvorenosti prema javnosti i građanima;
5) uvažavanja kulturnih i demokratskih vrednosti evropske i nacionalne tradicije;
6) obaveze Republike Srbije da podstiče kulturnu produkciju i očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa;
7) demokratičnosti kulturne politike;
8) ravnopravnosti javnopravnih i privatnopravnih subjekata u osnivanju ustanova i drugih pravnih lica u kulturi i ravnopravnost u radu svih ustanova i drugih subjekata u kulturi;
9) decentralizacije u organizovanju i finansiranju kulturnih delatnosti.
Republika Srbija stara se o sprovođenju kulturne politike i obezbeđuje ostvarivanje opšteg interesa u kulturi.
Autonomne pokrajine se staraju o sprovođenju kulturne politike na teritoriji autonomnih pokrajina, u okviru prava i obaveza utvrđenih Ustavom i zakonom.
Jedinice lokalne samouprave se staraju o zadovoljavanju potreba građana u kulturi na svojoj teritoriji.

Opšti interes u kulturi
Član 4.
Opšti interes u kulturi obuhvata naročito:
1) stvaranje mogućnosti za intenzivan i usklađen kulturni razvoj;
2) stvaranje uslova za podsticanje stvaralaštva i skladan razvoj kulturnih delatnosti;
3) zaštitu kulturnih dobara u skladu sa zakonom;
4) otkrivanje, stvaranje, proučavanje, očuvanje i širenje srpske kulture i kulture nacionalnih manjina u Republici Srbiji;
5) zaštitu i obezbeđivanje dostupnosti kulturnih dobara nacionalne i svetske kulturne baštine;
6) zaštitu kulturnih vrednosti srpskog naroda, koje se nalaze van teritorije Republike Srbije;
7) podsticanje međunarodne kulturne saradnje;
8) naučna istraživanja u kulturi;
9) širenje i unapređivanje edukacije u oblasti kulture;
10) podsticanje mladih talenata u oblasti kulturnog stvaralaštva;
11) podsticanje tržišta umetničkih dela i drugih kulturnih tvorevina;
12) podsticanje donatorstva, mecenstva i sponzorstva u kulturi;
13) podsticanje amaterskog stvaralaštva u kulturi;
14) podsticanje kulturnog stvaralaštva osoba sa invaliditetom.

Ostvarivanje opšteg interesa u kulturi
Član 5.
Opšti interes u kulturi ostvaruje se:
1) sprovođenjem Programa kulturnog razvoja Republike Srbije (u daljem tekstu: Program kulturnog razvoja);
2) osnivanjem javnih ustanova kulture i obezbeđivanjem uslova za njihov rad;
3) obezbeđivanjem sredstava za kulturne delatnosti iz budžeta Republike Srbije;
4) neposrednim finansiranjem kulturnih programa, odnosno projekata, iz budžeta Republike Srbije;
5) osnivanjem fondova za pojedine oblasti kulturnih delatnosti;
6) utvrđivanjem nagrada i priznanja u kulturi;
7) posebnom brigom o istaknutim kulturnim stvaraocima;
8) stimulativnom poreskom i carinskom politikom.

Kulturna delatnost i oblasti kulturne delatnosti
Član 6.
Kulturnom delatnošću, u smislu ovog zakona, smatraju se poslovi, akcije i manifestacije kojima se otkrivaju, stvaraju, istražuju, tumače, proučavaju, šire ili čuvaju kulturne vrednosti i kojima se edukuju stručnjaci, naročito u sledećim oblastima:
1) istraživanja, zaštite i revitalizacije kulturnog nasleđa;
2) knjige i književnosti (izdavaštvo, knjižarstvo, bibliotekarstvo, prevodilaštvo);
3) muzike (stvaralaštvo, produkcija, interpretacija);
4) vizuelnih umetnosti i arhitekture;
5) scenskih delatnosti;
6) kinematografije;
7) digitalnog stvaralaštva i multimedija;
8) naučno-istraživačke delatnosti u kulturi.

Član 7.
Kulturnu delatnost, sa dobitnim ili nedobitnim ciljem, mogu obavljati domaća i strana fizička i pravna lica, na način i pod uslovima predviđenim zakonom.

Budžetska sredstva
Član 8.
Sredstva iz budžeta Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeđuju se za sledeće namene:
1) zaštitu i istraživanje kulturnog nasleđa;
2) ostvarivanje programa i projekata u kulturi;
3) osnivanje javnih ustanova kulture;
4) finansiranje i sufinansiranje rada javnih ustanova kulture, materijalnih troškova i programa, plata, naknada plata i ostalih primanja zaposlenih u javnim ustanovama kulture, kao i investicionih programa javnih ustanova kulture;
5) finansiranje i sufinansiranje programa i projekata drugih subjekata u kulturi;
6) podsticanje umetničkog i drugog stvaralaštva u kulturi;
7) posebnu brigu o istaknutim kulturnim stvaraocima;
8) nagrade u kulturi;
9) za druge namene u kulturi.
Zaštita i istraživanje kulturnih dobara od izuzetnog značaja i zaštita kulturnih vrednosti srpskog naroda, koje se nalaze van teritorije Republike Srbije, obezbeđuju se sredstvima iz budžeta Republike Srbije.
Zaštita i istraživanje ostalih kulturnih dobara, obezbeđuje se u budžetu Republike Srbije, kao i u budžetu autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

Programi kulturnog razvoja
Član 9.
Republika Srbija donosi Program kulturnog razvoja.
Sredstva za finansiranje Programa kulturnog razvoja obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu učestvovati u sufinansiranju određenih programa i projekata obuhvaćenih u Programu kulturnog razvoja.
Za predlog Programa kulturnog razvoja u delu koji se odnosi na područja autonomnih pokrajina, prethodno se pribavlja mišljenje nadležnih organa autonomnih pokrajina.

Član 10.

Autonomne pokrajine, u cilju sprovođenja kulturne politike na svojoj teritoriji, u okviru prava i obaveza utvrđenih Ustavom i zakonom, mogu donositi programe kulturnog razvoja za koje se sredstva za finansiranje obezbeđuju u budžetu autonomnih pokrajina, u skladu sa zakonom.
Jedinice lokalne samouprave, u cilju staranja o zadovoljavanju potreba građana u kulturi na svojoj teritoriji, mogu donositi programe kulturnog razvoja za koje se sredstva za finansiranje obezbeđuju u budžetu jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Finansiranje kulturnih programa i projekata
Član 11.
Sredstva za finansiranje ili sufinansiranje kulturnih programa i projekata u pojedinim oblastima kulturne delatnosti, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Član 12.
Ustanove kulture i drugi subjekti u kulturi, finansiraju kulturne programe i projekte i iz prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti, od naknada za usluge, prodajom proizvoda, ustupanjem autorskih prava, od legata, donacija, sponzorstva, i na drugi način, u skladu sa zakonom.

Član 13.
Finansiranje ili sufinansiranje kulturnih programa i projekata subjekata u kulturi, vrši se na osnovu javnog konkursa i ugovora o namenskom korišćenju sredstava, ako ovim Zakonom nije drukčije određeno.

Zadužbine i fondovi u kulturnim delatnostima
Član 14.
Sredstva za finansiranje kulturnih delatnosti mogu se obezbeđivati osnivanjem i delovanjem zadužbina i fondova, u skladu sa zakonom.

Osnivanje
Član 15.
Ustanove kulture i druga pravna lica u kulturi mogu se osnivati pod uslovima i na način utvrđen zakonom.
Ustanove kulture i druga pravna lica u kulturi se, po pravilu, osnivaju na neodređeno vreme, a mogu biti osnovani i na određeno vreme.

Delatnost
Član 16.
Ustanove kulture i druga pravna lica u kulturi obavljaju delatnost u oblastima predviđenim članom 6. ovog zakona.

Javnost rada
Član 17.
Rad ustanova kulture i drugih pravnih lica u kulturi je javan.

Republička nagrada
Član 18.
Radi podsticanja kulturnog stvaralaštva Vlada utvrđuje nagrade za poseban doprinos razvoju kulture i kriterijume za njihovu dodelu

II. Ostvarivanje kulturne politike
1. Nacionalni savet za kulturu
Obrazovanje
Član 19.
Vlada obrazuje Nacionalni savet za kulturu (u daljem tekstu: Savet) kao stručno-savetodavno telo, radi obezbeđivanja stalne stručne podrške u očuvanju, razvoju i širenju kulture.

Sastav i način izbora
Član 20.
Savet se sastoji od 17 članova, uglednih i afirmisanih stručnih i naučnih radnika i stvaralaca u kulturi.
Članove Saveta imenuje Vlada, iz svih oblasti kulture, na predlog ministarstva nadležnog za poslove kulture (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Članovi Saveta imenuju se na period od četiri godine.
Članovi Saveta biraju predsednika iz svojih redova, većinom glasova svih članova.

Poslovi i zadaci
Član 21.
Savet:
1) daje sugestije u kreiranju kulturne politike;
2) daje predloge za razvoj i unapređenje kulturnih delatnosti;
3) prati i ocenjuje stanje u kulturi u Republici Srbiji;
4) daje sugestije prilikom izrade predloga Programa kulturnog razvoja i daje godišnju ocenu njegovog izvršavanja;
5) razmatra nacrte zakona i drugih propisa u kulturi, kao i predloge drugih zakona i propisa koji se tiču kulture i o njima daje mišljenje;
6) prati i analizira rad fondova za kulturu;
7) daje mišljenje Ministarstvu o sticanju ili oduzimanju statusa ustanove od nacionalnog značaja;
8) daje mišljenje Ministarstvu o sticanju ili oduzimanju statusa reprezentativnog umetničkog udruženja za teritoriju Republike Srbije;
9) prati rad stručnih komisija Ministarstva i daje mišljenja o njihovom radu;
10) daje sugestije i predloge za uređenje drugih pitanja u oblasti kulture, kao i međuresorne saradnje (nauka, obrazovanje, urbanizam, međunarodna saradnja, itd.).
Savet iznosi stavove i mišljenja, kada određena aktivnost u kulturi zagovara nasilje, šund, pornografiju, rasnu, versku, nacionalnu ili polnu netrpeljivost.

Član 22.
Aktom o obrazovanju Saveta, detaljnije se uređuju način rada i odlučivanja Saveta, kao i naknada za rad članova Saveta.

Član 23.
Savet donosi poslovnik o svom radu.

Član 24.
Savet podnosi Vladi izveštaj o radu, najmanje jednom godišnje.

Posebne radne grupe
Član 25.
Ministar kulture (u daljem tekstu: Ministar) obrazuje posebne radne grupe, kao stručno-savetodavna tela za određene oblasti kulturnih delatnosti.
Sastav, zadatke i način rada posebne radne grupe, odnosno komisije, utvrđuje Ministar aktom o obrazovanju.

Član 26.
Organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave nadležni za poslove kulture, mogu da obrazuju posebne radne grupe, kao stručno-savetodavna tela za određene oblasti kulturnih delatnosti, u skladu sa opštim aktima autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave.

2. Program kulturnog razvoja
Cilj
Član 27.
Program kulturnog razvoja zasniva se na utvrđenim kulturnim potrebama i na ostvarivanju opšteg interesa u kulturi iz člana 4. ovog zakona.

Donošenje
Član 28.
Program kulturnog razvoja donosi Narodna skupština, na predlog Vlade.
Program kulturnog razvoja donosi se za period od četiri godine.

Sadržaj
Član 29.
Program kulturnog razvoja sadrži:
a) načela kulturnog razvoja, i to:
1) ciljeve kulturnog razvoja;
2) prioritetna područja kulturnog razvoja;
3) prioritete međuresorne saradnje (naučno-istraživački rad, edukacija, međunarodna saradnja, kreativna industrija, kulturni turizam, itd.).
b) strateške pravce i instrumente kulturnog razvoja u kulturi:
1) zaštite, istraživanja i korišćenja kulturnih dobara;
2) zaštite srpskih kulturnih vrednosti van teritorije Republike Srbije;
3) podsticanja kulturnog stvaralaštva i produkcije;
4) unapređivanja kulturnog stvaralaštva i kulturnog izražavanja nacionalnih manjina;
5) rada ustanova kulture i drugih subjekata u kulturi;
6) planiranja potreba kadrova u kulturi, njihove edukacije i profesionalnog usavršavanja;
7) naučno-istraživačkog rada u kulturi;
8) amaterske delatnosti u kulturi;
9) međuresorne saradnje (mere i instrumente za stimulativnu poresku politiku u kulturi, programi bilateralne i multilateralne saradnje, mere podsticanja preduzetništva u kulturi, itd.).
v) plan realizacije, i to:
1) definisanje aktivnosti vezanih za realizaciju prioritetnih programa i projekata i strateških zadataka za svaku delatnost u kulturi i sva međuresorna područja predviđena Programom kulturnog razvoja;
2) dinamiku sprovođenja;
3) određivanje subjekata realizacije;
4) projekcije budžetskih i vanbudžetskih sredstava:
- obim finansiranja i sufinansiranja javnih ustanova kulture i drugih subjekata u kulturi;
- odnos sredstava angažovanih iz budžeta Republike Srbije i iz budžeta autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave za realizaciju Programa kulturnog razvoja;
- kapitalna investiciona ulaganja u objekte i opremu javnih ustanova kulture i drugih subjekata u kulturi.
g) kriterijume i indikatore evaluacije.

Godišnji kulturni program
Član 30.
Ministar donosi godišnji kulturni program kojim utvrđuje način i obim realizacije Programa kulturnog razvoja u okviru sredstava predviđenih u budžetu Republike Srbije.

Ostvarivanje i praćenje
Član 31.
Vlada, Ministarstvo i druga ministarstva, u okviru svojih nadležnosti, staraju se o ostvarivanju Programa kulturnog razvoja.
Vlada podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o ostvarivanju Programa kulturnog razvoja, sa ocenom rezultata.

III. Subjekti u kulturi
Vrste subjekata
Član 32.
Kulturne delatnosti mogu obavljati ustanove kulture, druga pravna lica, umetnici, samostalni umetnici, samostalni umetnici-preduzetnici, kao i samostalni stručnjaci u kulturi.

1. Ustanove kulture
1.1. Zajedničke odredbe
Pojam
Član 33.
Ustanova kulture, u smislu ovog zakona, je pravno lice osnovano radi obavljanja kulturne delatnosti sa nedobitnim ciljem.
Kulturna delatnost se obavlja sa nedobitnim ciljem, ako se višak prihoda od obavljanja delatnosti ustanove nad rashodima, ulaže u kulturne delatnosti u smislu ovog zakona.

Vrste ustanova
Član 34.
Ustanova kulture može biti javna i privatna.
Javne ustanove kulture su one, čiji su osnivači Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedna ili više jedinica lokalne samouprave.
Privatne ustanove kulture su one, čiji su osnivači privatno pravna lica ili fizička lica, pod uslovima utvrđenim zakonom.

Osnivanje
Član 35.
Ustanovu kulture može osnovati domaće ili strano fizičko ili pravno lice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom.
Ako ustanovu kulture osniva više osnivača, njihova međusobna prava, obaveze i odgovornosti uređuju se ugovorom.
Zakonom mogu biti utvrđeni posebni uslovi za osnivanje ustanova kulture u pojedinim delatnostima u kulturi.

1.2. Javne ustanove kulture
Osnivanje
Član 36.
Javna ustanova kulture se osniva zakonom ili osnivačkim aktom koji donose: Vlada, kada je osnivač Republika Srbija, nadležni organi autonomnih pokrajina, odnosno nadležni organi jedinica lokalne samouprave, kada su osnivači autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave ( u daljem tekstu: osnivač).

Osnivački akt
Član 37.
Osnivač donosi akt o osnivanju javne ustanove kulture.
Akt o osnivanju javne ustanove kulture sadrži sledeće odredbe:
1) naziv osnivača;
2) naziv i sedište javne ustanove kulture;
3) svrha osnivanja;
4) delatnost javne ustanove kulture;
5) sredstva za osnivanje i način finansiranja javne ustanove kulture;
6) međusobna prava, obaveze i odgovornosti osnivača i javne ustanove kulture;
7) organi javne ustanove kulture u osnivanju i njihova ovlašćenja;
8) rok za donošenje statuta;
9) imenovanje direktora, odnosno upravnika i organa upravljanja;
10) trajanje javne ustanove kulture;
11) druga pitanja utvrđena zakonom.

Osnivačka prava
Član 38.
Republika Srbija, organi autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave iz čijeg se budžeta u celini ili većim delom trajnije finansiraju rad i programi javnih ustanova kulture, vrše osnivačka prava u pogledu imenovanja direktora, članova upravnog odbora i članova nadzornog odbora te ustanove.
Kada je osnivač ustanove kulture Republika Srbija, osnivačka prava iz stava 1. ovog člana vrši Vlada.

Član 39.
Republika Srbija, organi autonomnih pokrajina, odnosno nadležne jedinice lokalne samouprave, koji vrše osnivačka prava, daju saglasnost na statut i na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova javne ustanove kulture.
Kada je osnivač Republika Srbija, saglasnost iz stava 1. ovog člana daje Ministarstvo.

Član 40.
Republika Srbija može preneti osnivačka prava ili njihov deo na autonomne pokrajine, kada su u pitanju javne ustanove kulture koje imaju sedište na teritoriji autonomnih pokrajina.
Odluku o prenosu osnivačkih prava iz stava 1. ovog člana, donosi Vlada, odnosno Narodna skupština, za javne ustanove kulutre koje su osnovane zakonom.

Član 41.
Na prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u javnim ustanovama kulture, primenjuju se opšti propisi o radu, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Opšti akti
Član 42.
Opšti akti javne ustanove kulture su statut i druga akta kojima se na opšti način uređuju određena pitanja (pravilnik, odluka).
Statut je osnovni opšti akt javne ustanove kulture.
Statut sadrži sledeće odredbe:
1) naziv i sedište javne ustanove kulture;
2) delatnost javne ustanove kulture;
3) svrha osnivanja;
4) organi javne ustanove kulture, njihov sastav, način imenovanja i nadležnosti;
5) zastupanje javne ustanove kulture;
6) odgovornosti javne ustanove kulture za obaveze u pravnom prometu;
7) druga pitanja značajna za rad javne ustanove kulture;
8) druga pitanja utvrđena zakonom.

Upis u sudski registar
Član 43.
Javna ustanova kulture upisuje se u sudski registar kad nadležni organ uprave utvrdi da su ispunjeni uslovi za početak rada i obavljanje delatnosti koji su propisani zakonom.
Ispunjenost uslova za početak rada i obavljanje delatnosti javne ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, utvrđuje Ministarstvo, za javne ustanove kulture čiji je osnivač autonomna pokrajina, pokrajinski organ uprave nadležan za poslove kulture i za javnu ustanovu kulture čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove kulture.
Naziv javne ustanove sadrži oznaku «javna ustanova kulture» i druga obeležja koja bliže određuju njenu delatnost (sedište, znak, logo i sl.) ako zakonom nije drukčije određeno.

Evidencija javnih ustanova kulture
Član 44.
Ministarstvo vodi evidenciju javnih ustanova kulture.
Sadržina i način vođenja evidencije javnih ustanova kulture, detaljnije se uređuju posebnim aktom koji donosi Ministar.

Organi javne ustanove kulture
Član 45.
Organi javne ustanove kulture su: upravni odbor, direktor, odnosno upravnik i nadzorni odbor.
Javna ustanova kulture može obrazovati umetnički, programski, odnosno stručni savet.

Upravni odbor javne ustanove kulture
Član 46.
Javnom ustanovom kulture upravlja upravni odbor.
Upravni odbor javne ustanove kulture ima najmanje tri člana.
Osnivač javne ustanove kulture neposredno imenuje dve trećine članova upravnog odbora, a preostalu trećinu imenuje iz reda zaposlenih u javnoj ustanovi kulture, na predlog reprezentativnog sindikata javne ustanove kulture, a ukoliko ne postoji reprezentativni sindikat, na predlog većine zaposlenih.
Članovi upravnog odbora imenuju se po principu stručnosti i kompetentnosti.
Članovi upravnog odbora javne ustanove imenuju se na period od četiri godine i mogu biti imenovani najviše dva puta.
Predsednika upravnog odbora imenuje osnivač iz reda članova upravnog odbora.
Vlada imenuje predsednika i članove upravnog odbora javne ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija.
Predsedniku i članovima upravnog odbora može pripadati naknada za rad, pod uslovima i na način utvrđen aktom osnivača.
Akt iz stava 8. ovog člana, donosi Ministar, za javne ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija.

Član 47.
Osnivač može, do imenovanja predsednika i članova upravnog odbora javne ustanove kulture, da imenuje vršioce dužnosti predsednika i članova upravnog odbora.
Osnivač može imenovati vršioca dužnosti predsednika i člana upravnog odbora javne ustanove kulture i u slučaju kada predsedniku, odnosno članu upravnog odbora, prestane dužnost pre isteka mandata.
Vršilac dužnosti predsednika, odnosno člana upravnog odbora može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu.

Nadležnosti upravnog odbora javne ustanove kulture
Član 48.
Upravni odbor javne ustanove kulture:
1) donosi statut;
2) donosi druge opšte akte javne ustanove kulture, predviđene zakonom i statutom;
3) utvrđuje poslovnu i razvojnu politiku;
4) odlučuje o poslovanju javne ustanove kulture;
5) donosi programe rada javne ustanove kulture;
6) donosi godišnji finansijski plan;
7) usvaja godišnji obračun;
8) usvaja godišnji izveštaj o poslovanju;
9) daje predlog o statusnim promenama, u skladu sa zakonom;
10) daje mišljenje osnivaču o kandidatu za direktora, odnosno upravnika javne ustanove kulture;
11) daje godišnju ocenu rada direktora;
12) zaključuje ugovor o radu sa direktorom, odnosno upravnikom javne ustanove kulture, na određeno vreme, do isteka roka na koji je izabran, odnosno do njegovog razrešenja;
13) odlučuje o drugim pitanjima utvrđenim zakonom i statutom.
Upravni odbor je dužan da do kraja prve godine svog mandata donese strateški razvojni plan javne ustanove kulture, po prethodno pribavljenom mišljenju osnivača.
Kada je osnivač javne ustanove kulture Republika Srbija, mišljenje iz stava 2. ovog člana daje Ministarstvo.

Direktor, odnosno upravnik javne ustanove kulture
Član 49.
Javnom ustanovom kulture rukovodi direktor, odnosno upravnik (u daljem tekstu: direktor).
Direktora javne ustanove kulture imenuje i razrešava osnivač.
Direktor javne ustanove kulture imenuje se na osnovu javnog konkursa, na period od četiri godine i može biti ponovo imenovan.
Vlada imenuje direktora javne ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija.
Opšti uslovi za izbor direktora utvrđuju se u skladu sa zakonom.
Posebni uslovi za izbor direktora utvrđuju se statutom javne ustanove kulture.

Član 50.
Osnivač može, do imenovanja direktora javne ustanove kulture da, bez prethodno sprovedenog javnog konkursa, imenuje vršioca dužnosti direktora.
Osnivač može imenovati vršioca dužnosti direktora javne ustanove kulture, bez prethodno sprovedenog javnog konkursa i u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs za izbor direktora nije uspeo.
Vršilac dužnosti direktora može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu.

Umetnički, odnosno programski direktor
Član 51.
Javna ustanova kulture, pored direktora, može imati jednog ili više umetničkih, odnosno programskih direktora koji rukovode umetničkim, odnosno stručnim poslovima i za njih su odgovorni.
Način i uslovi za izbor, kao i postupak za razrešenje umetničkog, odnosno programskog direktora, uređuju se statutom javne ustanove kulture, u skladu sa ovim zakonom.

Način izbora direktora, umetničkog i programskog direktora
Član 52.
Direktor javne ustanove kulture imenuje se na osnovu prethodno sprovedenog javnog konkursa za izbor direktora.
Javni konkurs raspisuje i sprovodi osnivač.
Kada je osnivač Republika Srbija, javni konkurs raspisuje i sprovodi Ministarstvo.
Javni konkurs za izbor direktora sadrži uslove predviđene zakonom i statutom javne ustanove kulture.
Kandidat za direktora dužan je da predloži program rada i razvoja javne ustanove kulture, kao sastavni deo konkursne dokumentacije.
Umetnički i programski direktor javne ustanove kulture bira se javnim konkursom, na način i po postupku predviđenom statutom javne ustanove kulture, na period od četiri godine i može biti ponovo biran.
Umetničkog, odnosno programskog direktora, pre isteka mandata, može razrešiti direktor, po prethodno pribavljenom mišljenju upravnog odbora.

Nadležnosti direktora
Član 53.
Direktor javne ustanove kulture:
1) organizuje i rukovodi radom javne ustanove kulture;
2) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova;
3) izvršava odluke upravnog odbora javne ustanove kulture i preduzima mere za njihovo sprovođenje;
4) zastupa javnu ustanovu kulture;
5) odgovara za materijalno-finansijsko poslovanje javne ustanove kulture;
6) stara se o zakonitosti rada javne ustanove kulture;
7) vrši druge poslove utvrđene zakonom i statutom javne ustanove kulture.

Razrešenje direktora
Član 54.
Direktor javne ustanove kulture može biti razrešen i pre isteka mandata:
1) na sopstveni zahtev;
2) ako nadležani organ na osnovu zakona ili statuta javne ustanove kulture, utvrdi da ne ostvaruje program rada javne ustanove kulture;
3) ako ne izvršava odluke upravnog odbora javne ustanove kulture, odnosno ako ne preduzima potrebne mere za njihovo sprovođenje;
4) ako svojom krivicom nanese znatnu štetu javnoj ustanovi kulture, odnosno njenoj delatnosti;
5) ako ne vrši svoja ovlašćenja u skladu sa zakonom ili sa statutom javne ustanove kulture.

Nadzorni odbor
Član 55.
U javnoj ustanovi kulture se obrazuje nadzorni odbor.
Članove nadzornog odbora imenuje osnivač.
Nadzorni odbor ima najmanje tri člana.
Osnivač javne ustanove kulture imenuje dve trećine članova nadzornog odbora, a preostalu trećinu imenuje iz reda zaposlenih u javnoj ustanovi kulture, na predlog reprezentativnog sindikata javne ustanove kulutre, a ukoliko ne postoji reprezentativni sindikat, na predlog većine zaposlenih.
Vlada imenuje predsednika i članove nadzornog odbora javne ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija.
Članovi nadzornog odbora imenuju se na period od četiri godine i mogu biti imenovani najviše dva puta.
Za člana nadzornog odbora ne može biti birano lice koje je član upravnog odbora javne ustanove kulture.

Član 56.
Osnivač može do imenovanja predsednika i članova nadzornog odbora javne ustanove kulture da imenuje vršioce dužnosti predsednika i članova nadzornog odbora.
Osnivač može imenovati vršioca dužnosti predsednika i člana nadzornog odbora javne ustanove kulture, i u slučaju kada predsedniku, odnosno članu nadzornog odbora prestane dužnost pre isteka mandata.
Vršilac dužnosti predsednika, odnosno člana nadzornog odbora može obavljati tu funkciju najduže jednu godinu.

Nadležnost nadzornog odbora
Član 57.
Nadzorni odbor vrši nadzor nad poslovanjem javne ustanove kulture, pregleda izveštaje o poslovanju, bilansima i poslovnoj politici javne ustanove kulture i obavlja druge poslove, utvrđene zakonom i statutom javne ustanove kulture.

Izveštaj nadzornog odbora
Član 58.
Nadzorni odbor, najmanje jedanput godišnje, podnosi izveštaj osnivaču i upravnom odboru javne ustanove kulture.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana, nadzorni odbor podnosi Ministarstvu, kada je osnivač javne ustanove kulture Republika Srbija.

Umetnički, programski, odnosno stručni savet
Član 59.
U javnoj ustanovi kulture može se obrazovati umetnički, programski, odnosno stručni savet.
Umetnički, programski, odnosno stručni savet razmatra pitanja iz umetničke, programske, odnosno stručne delatnosti ustanove kulture i direktoru, odnosno umetničkom ili programskom direktoru, daje mišljenja i predloge vezane za umetnički, programski, odnosno stručni rad javne ustanove kulture.
Sastav, nadležnost i način rada umetničkog, programskog, odnosno stručnog saveta, bliže se uređuju statutom javne ustanove kulture.

Ugovor o radu na umetničkim i programskim (stručnim) poslovima
Član 60.
Radni odnos sa licima koja obavljaju umetničke ili programske (stručne) poslove u javnoj ustanovi kulture, može se zasnovati ugovorom o radu na određeno vreme, na period do tri godine, sa mogućnošću ponovnog zaključivanja.
Radni odnos iz stava 1. ovog člana može se zasnovati samo ako je takva mogućnost predviđena aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Zaposleni na umetničkim ili programskim (stručnim) poslovima koji su navršili više od 20 godina staža osiguranja (za muškarce) odnosno više od 17 i po godina staža (za žene), a koji su radni odnos zasnovali na način i pod uslovima iz stava 1. ovog člana, po isteku roka predviđenog ugovorom o radu, nastavljaju da rade na tim poslovima na neodređeno vreme.
Radna mesta i posebni uslovi za izbor i rad lica koja obavljaju umetničke ili programske (stručne) poslove (reizbor, audicija za umetničke poslove, recenzija za stručne poslove, kontinuirani doprinos u obavljanju umetničkih ili programskih stručnih poslova, i dr.) utvrđuju se aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova javne ustanove kulture.
Ministar utvrđuje listu umetničkih i programskih (stručnih) poslova u javnim ustanovama kulture, na kojima se radni odnos može zasnovati u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Član 61.
Umetnički i programski (stručni) poslovi u javnim ustanovama kulture, mogu se obavljati i zaključivanjem autorskih, izvođačkih ili drugih ugovora, između direktora javne ustanove kulture i samostalnih umetnika ili drugih fizičkih lica, na predlog umetničkog, odnosno programskog direktora javne ustanove kulture.

Prestanak javne ustanove kulture
Član 62.
Javna ustanova kulture prestaje da postoji:
1) ako osnivač utvrdi da su nastali razlozi za ukidanje javne ustanove kulture;
2) ako se pravosnažnom sudskom odlukom utvrdi ništavost upisa u sudski registar;
3) ako joj je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjenja uslova za obavljanje delatnosti, odnosno u drugim slučajevima u skladu sa zakonom.
Postupak za ukidanje javne ustanove kulture pokreće osnivač ili organ nadležan za vršenje nadzora.
Akt o prestanku ustanove donosi osnivač.
Ako nastanu uslovi za pokretanje stečajnog postupka nad javnom ustanovom kulture, sud ne može doneti rešenje o pokretanju stečajnog postupka pre nego što se sa tim ne saglasi osnivač.

1.3. Ustanove kulture od nacionalnog značaja
Pojam
Član 63.
Ustanova kulture od nacionalnog značaja je javna ustanova kulture, koja ima nacionalnu i reprezentativnu ulogu u otkrivanju, stvaranju, istraživanju, proučavanju, širenju i očuvanju kulturnih vrednosti.
Izuzetno, status ustanove kulture od nacionalnog značaja može steći i privatna ustanova kulture, ako daje trajan i izuzetan doprinos nacionalnoj kulturi.

Sticanje i oduzimanje statusa
Član 64.
Status ustanove kulture od nacionalnog značaja stiče se aktom Vlade, na predlog Ministarstva.
Status ustanove kulture od nacionalnog značaja stečen na osnovu stava 1. ovog člana može se oduzeti na način i u postupku na koji je stečen.
Vlada bliže uređuje uslove, kriterijume i način sticanja, odnosno oduzimanja statusa ustanove kulture od nacionalnog značaja.

Član 65.
Ustanove kulture koje su, u skladu sa ovim zakonom, stekle status ustanove kulture od nacionalnog značaja, uz naziv ustanove kulture unose i oznaku „Ustanova kulture od nacionalnog značaja”.

Finansiranje
Član 66.
Javne ustanove kulture od nacionalnog značaja, čiji je osnivač Republika Srbija, prioritetno se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Javne ustanove kulture od nacionalnog značaja čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, kao i privatne ustanove kulture od nacionalnog značaja, imaju pravo na prioritetno finansiranje programa i projekata koji se finansiraju, odnosno sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije, na osnovu sprovedenog javnog konkursa.

Stečajni postupak nad javnom ustanovom kulture od nacionalnog značaja
Član 67.
Nad javnom ustanovom kulture od nacionalnog značaja čiji je osnivač Republika Srbija, ne može se pokrenuti i voditi stečajni postupak.
U slučaju nastanka uslova za pokretanje stečajnog postupka nad javnom ustanovom kulture od nacionalnog značaja čiji je osnivač Republika Srbija, Vlada je dužna da preduzme mere za obezbeđenje uslova za nesmetani rad te ustanove i da da garancije za njene obaveze prema trećim licima (poveriocima).

1.4. Privatne ustanove kulture
Osnivanje i primena ovog zakona
Član 68.
Privatnu ustanovu kulture može osnovati privatno pravno lice i fizičko lice, pod uslovima utvrđenim zakonom.
Privatna ustanova kulture se osniva ugovorom ili odlukom o osnivanju.
Privatna ustanova kulture stiče svojstvo pravnog lica upisom u sudski registar kod nadležnog suda, kad nadležni organ uprave aktom utvrdi da su ispunjeni uslovi za početak rada i obavljanja delatnosti koji su propisani zakonom.
Akt iz stava 3. ovog člana daje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove kulture na čijoj teritoriji je sedište privatne ustanove kulture.
Kriterijume i merila za izdavanje akta o ispunjenosti uslova za osnivanje privatne ustanove kulture, iz stava 3. ovog člana, donosi Ministar, a za privatne ustanove kulture sa sedištem na teritoriji autonomnih pokrajina, nadležni organ autonomnih pokrajina.

Član 69.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na rad javnih ustanova kulture, shodno se primenjuju i na privatne ustanove kulture, ukoliko aktom o osnivanju i statutom privatne ustanove kulture nije drugačije propisano.

2. Udruživanje umetnika, umetnik, samostalni umetnik, samostalni stručnjak u kulturi, samostalni umetnik - preduzetnik
Udruživanje umetnika
Član 70.
Umetnici se mogu udruživati u umetnička udruženja, saglasno propisima o udruživanju građana radi:
1) ostvarivanja ciljeva zbog kojih se udružuju;
2) zaštite stručnih, profesionalnih i socijalnih prava članova;
3) bavljenja stručnim pitanjima u određenim oblastima kulture;
4) utvrđivanja uslova, kriterijuma i načina evidencije umetnika;
5) utvrđivanja kriterijuma za sticanje svojstva istaknutog umetnika;
6) dodele nagrada i priznanja;
7) obavljanja i drugih poslova u skladu sa zakonom i opštim aktima
udruženja.

Član 71.
Ukoliko u jednoj oblasti kulturne delatnosti postoji više registrovanih umetničkih udruženja, status reprezentativnog umetničkog udruženja za teritoriju Republike Srbije, na predlog odgovarajuće stručne komisije, po prethodno pribavljenom mišljenju Saveta, rešenjem utvrđuje Ministar.
Status umetničkog reprezentativnog udruženja za teritorije autonomnih pokrajina, utvrđuje rukovodilac organa autonomne pokrajine nadležan za poslove kulture.
U jednoj oblasti kulturne delatnosti, status reprezenativnog udruženja za teritoriju Republike Srbije, mogu imati najviše dva udruženja.
Reprezentativnost udruženja u jednoj oblasti kulturne delatnosti za teritoriju Republike Srbije, može ostvariti udruženje koje ima najveći broj članova-umetnika u odnosu na druga umetnička udruženja u istoj oblasti, a koja su podnela zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti.
Kriterijume i postupak utvrđivanja reprezentativnog umetničkog udruženja za teritoriju Republike Srbije, propisuje Ministar.
Kriterijume i postupak utvrđivanja reprezentativnog umetničkog udruženja za teritoriju autonomnih pokrajina, propisuje rukovodilac organa autonomne pokrajine nadležan za poslove kulture.

Član 72.
Reprezentativno umetničko udruženje, u postupku sticanja statusa samostalnog umetnika, kao povereni posao, daje obrazloženu ocenu za sve umetnike iz svoje oblasti kulturne delatnosti, bez obzira da li su umetnici članovi tog ili drugog umetničkog udruženja u istoj oblasti.

Pojam umetnika
Član 73.
Umetnik, u smislu ovog zakona, je fizičko lice koje stvara autorska dela iz oblasti umetničkog stvaralaštva ili izvodi umetnička i autorska dela iz oblasti umetničkog stvaralaštva, nezavisno od pravnog statusa, registracije, državljanstva ili drugog vida pripadnosti, koje je upisano u evidenciju umetnika.
Evidenciju umetnika vode odgovarajuća umetnička udruženja.
Umetnička udruženja utvrđuju bliže uslove, kriterijume i način upisa u evidenciju umetnika.

Pojam samostalnog umetnika
Član 74.
Samostalni umetnik je umetnik koji obavlja delatnost iz člana 73. stav 1. ovog zakona u vidu zanimanja, a koji je upisan u evidenciju samostalnih umetnika.
U obavljanju delatnosti, umetnik iz stava 1. ovog člana, obavezno koristi oznaku "samostalni umetnik" uz ime, prezime i, eventualno, njegov pseudonim.

Uslovi za upis u evidenciju samostalnih umetnika
Član 75.
Umetnik se upisuje u evidenciju samostalnih umetnika:
1) ako ima poslovnu sposobnost;
2) ako obavlja delatnost iz člana 73. stav 1. ovog zakona, kao jedino ili glavno zanimanje, a nije korisnik penzije;
3) ako ima obrazloženu povoljnu ocenu reprezentativnog umetničkog udruženja;
4) ako ima dozvolu (licencu) za obavljanje delatnosti, kada je takva dozvola (licenca) propisana;
5) ako mu obavljanje delatnosti nije zabranjeno pravosnažnom sudskom odlukom;
6) ako ima prebivalište u Republici Srbiji.

Član 76.
Evidenciju samostalnih umetnika vodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove kulture, kao povereni posao.
Samostalni umetnik upisuje se u evidenciju kod organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove kulture na čijoj teritoriji ima prebivalište, na osnovu rešenja koje se donosi u skraćenom upravnom postupku.
Bliže uslove za upis u evidenciju samostalnih umetnika uređuje Ministar, po prethodno pribavljenom mišljenju reprezentativnih umetničkih uduruženja za teritoriju Republike Srbije.

Centralna evidencija samostalnih umetnika
Član 77.
Ministarstvo vodi centralnu evidenciju samostalnih umetnika.
Organ uprave autonomne pokrajine nadležan za poslove kulture, vodi evidenciju samostalnih umetnika za teritoriju te pokrajine.
Nadležni organi jedinica lokalne samouprave koji vode evidenciju samostalnih umetnika dužni su da, najkasnije u roku od 15 dana od dana nastanka promene, dostave podatke iz evidencije Ministarstvu, odnosno organima uprave autonomnih pokrajina nadležnim za poslove kulture za teritoriju autonomnih pokrajina.
Nadležni organi autonomnih pokrajina dužni su da u roku od 15 dana od nastanka promene, dostave podatke iz evidencije Ministarstvu, radi vođenja centralne evidencije samostalnih umetnika.
Ministarstvo vodi posebnu evidenciju samostalnih umetnika koji nisu državljani Republike Srbije.

Promene i brisanje iz evidencije samostalnih umetnika
Član 78.
Samostalni umetnik dužan je da svaku nastalu promenu u vezi sa uslovima za njegov upis u evidenciju prijavi organu koji vodi evidenciju, najkasnije u roku od 15 dana od dana nastanka promene.
Samostalni umetnik briše se iz evidencije na lični zahtev ili kada nadležni organ koji vodi evidenciju, rešenjem koje donosi u skraćenom upravnom postupku, po službenoj dužnosti, utvrdi da isti više ne ispunjava propisane uslove.

Odbijanje zahteva i postupak po žalbi
Član 79.
O odbijanju zahteva za upis u evidenciju samostalnih umetnika organ nadležan za upis donosi rešenje u skraćenom upravnom postupku.
Na rešenje o brisanju iz evidencije samostalnih umetnika i na rešenje o odbijanju zahteva za upis u evidenciju, samostalni umetnik, odnosno podnosilac zahteva ima pravo žalbe.
Žalba se podnosi Ministarstvu, u roku od 15 dana, od dana dostavljanja rešenja.

Uplata doprinosa iz budžeta
Član 80.
Samostalnom umetniku sa statusom istaknutog umetnika koji mu je dodeljen od strane reprezentativnog umetničkog udruženja za teritoriju Republike Srbije se, na lični zahtev, iz budžeta Republike Srbije, vrši redovna uplata doprinosa za obavezno penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonima kojima se uređuje penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, ako ispunjava sledeće uslove:
1) da je državljanin Republike Srbije;
2) da je priznat od reprezentativnog umetničkog udruženja za teritoriju Republike Srbije, kao istaknuti umetnik;
3) da mu prihodi ne obezbeđuju neophodne uslove za rad.
Postupak i uslove sticanja prava isplate doprinosa, bliže uređuje Ministar.
Utvrđivanje ispunjenosti uslova iz stava 1. tač. 3) ovog člana, vrši se na početku svake godine.
Rešenje o sticanju prava iz stava 1. ovog člana donosi Ministar.

Član 81.
Samostalnom umetniku sa statusom istaknutog umetnika koji mu je dodeljen od strane reprezentativnog umetničkog udruženja za teritoriju autonomnih pokrajina se, na lični zahtev, iz budžeta autonomnih pokrajina, vrši redovna uplata doprinosa za obavezno penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonima kojima se uređuje penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, ako ispunjava sledeće uslove:
1) da je državljanin Republike Srbije;
2) da je priznat od reprezentativnog umetničkog udruženja za teritoriju autonomnih pokrajina, kao istaknuti umetnik;
3) da mu prihodi ne obezbeđuju normalne uslove za rad.
Postupak sticanja prava isplate doprinosa bliže uređuje rukovodilac organa autonomnih pokrajina nadležanog za poslove kulture.
Utvrđivanje ispunjenosti uslova iz stava 1. tač. 3) ovog člana, vrši se na početku svake godine.
Rešenje o sticanju prava iz stava 1. ovog člana, donosi rukovodilac organa autonomnih pokrajina nadležnog za poslove kulture.

Povoljniji uslovi
Član 82.
Samostalnom umetniku se obezbeđuje uplata doprinosa za obavezno penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonima kojima se uređuje penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje ili povoljniji uslovi za plaćanje doprinosa za penzijsko, invalidsko i socijalno osiguranje, u vidu učešća u plaćanju doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, kao i uvećane osnovice, ili određene naknade, iz budžetskih sredstava jedinice lokalne samouprave, pod uslovima i u postupku koje uređuje jedinica lokalne samouprave.

Samostalni stručnjaci u kulturi
Član 83.
Samostalni stručnjak u kulturi je fizičko lice koje samostalno i profesionalno obavlja naučno-istraživačke, teorijsko-kritičke, edukativne, producentske i organizatorske poslove iz oblasti kulturnih delatnosti iz člana 6. ovog zakona.

Sticanje svojstva samostalnog stručnjaka u kulturi
Član 84.
Ako lice iz člana 83. ovog zakona ispunjava posebne uslove, može se umesto prema opštim propisima, za obavljanje delatnosti registrovati u Ministarstvu, odnosno organu autonomnih pokrajina nadležanom za poslove kulture, pod sledećim uslovima:
1. da samostalno i specijalizovano obavlja zanimanje u delatnostima iz člana 83. ovog zakona;
2. da poseduje odgovarajuće stručno obrazovanje, odnosno iskustvo u specijalizovanoj oblasti, kojom dokazuje da je osposobljen za obavljanje te delatnosti;
3. da nije korisnik penzije.
Registar samostalnih stručnjaka u kulturi vodi Ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomnih pokrajina, za samostalne stučnjake u kulturi koji imaju prebivalište na teritoriji autonomnih pokrajina, kao poveren posao.
Sadržinu, način i postupak vođenja registra propisuje Ministar.

Član 85.
Samostalni stručnjak u kulturi, upisan u registar iz člana 84. ovog zakona, ima pravo da zaključuje ugovore, u okviru svoje registrovane delatnosti, sa svim fizičkim i pravnim licima.
Ukoliko samostalni stručnjak u kulturi obavlja delatnosti koje ne predstavljaju delatnost samostalnog stručnjaka u kulturi, u skladu sa stavom 1. ovog člana, iste može obavljati u skladu sa opštim propisima o radu.

Samostalni umetnik-preduzetnik
Član 86.
Samostalni umetnik stiče status preduzetnika, ako profesionalno obavlja umetničku delatnost kao jedino zanimanje, i ako se za obavljanje te delatnosti registruje saglasno propisima o preduzetnicima.

Naknada iz republičkog budžeta
Član 87.
Ministarstvo može dodeliti doživotni mesečni novčani iznos naknade penzionisanom umetniku ili drugom penzionisanom kulturnom stvaraocu, za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije.
Naknada iz stava 1. ovog člana, isplaćuje se iz budžeta Republike Srbije.
Odredbe o sticanju prava iz stava 1. ovog člana, propisuje Ministar.

Amaterska kulturno-umetnička udruženja i savezi
Član 88.
Status subjekta u kulturi mogu imati samo ona amaterska društva i savezi u kulturi koji su registovani u skladu sa propisima o udruživanju građana.

3. Druga pravna lica u kulturi
Član 89.
Druga pravna lica u kulturi su:
1) privredni subjekti registrovani za obavljanje delatnosti u kulturi;
2) zadužbine i fondovi u kulturi;
3) ostala društva, udruženja, savezi i nevladine organizacije u kulturi, koje su osnovane i rade u skladu sa zakonom.

IV. Finansiranje kulturnih programa i projekata u kulturi
Finansiranje programa i projekata javnih ustanova kulture
Član 90.
Kulturni programi i projekti javnih ustanova kulture se finansiraju ili sufinansiraju iz budžetskih sredstava osnivača ili suosnivača i drugih izvora predviđenih ovim zakonom.
Visinu sredstava iz stava 1. ovog člana, utvrđuje osnivač, na osnovu strateškog plana i predloženog godišnjeg programa rada javne ustanove kulture.
Predlog godišnjeg programa rada javne ustanove kulture sadrži posebno iskazana sredstva za finansiranje programskih aktivnosti i projekata, kao i potrebna sredstva za materijalne troškove, tekuće održavanje i investiciona ulaganja.

Član 91.
Javne ustanove kulture podnose osnivaču predlog godišnjeg programa rada, najkasnije do 1. jula tekuće godine, za narednu godinu.
Predlog godišnjeg programa iz stava 1. ovog člana, javne ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija podnose Ministru.

Član 92.
Osnivač sa javnim ustanovama kulture zaključuje godišnji ugovor o realizovanju sredstava za odobrene programe i projekte.
Kada je osnivač javne ustanove kulture Republika Srbija, ugovor iz stava 1. ovog člana, potpisuje Ministar.

Finansiranje programa i projekata
Član 93.
Najmanje jednom godišnje Ministarstvo, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i fondovi za kulturu, raspisuju javne konkurse, radi prikupljanja predloga za finansiranje ili sufinansiranje kulturnih programa i projekata ustanova kulture i drugih subjekata u kulturi.
Sa izabranim podnosiocima programa i projekata zaključuju se ugovori o njihovom finansiranju, odnosno sufinansiranju.
O izboru programa i projekata po raspisanom javnom konkursu odlučuje komisija koju obrazuje organ koji raspisuje konkurs.
Ministarstvo, autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave i fondovi za kulturu, mogu zaključiti ugovor o sufinansiranju kulturnog programa ili projekta i bez javnog konkursa, ako se radi o izuzetno značajnom programu ili projektu koji nije bilo moguće unapred planirati.
Ministar, po prethodno pribavljenom mišljenju Saveta, bliže uređuje postupak, merila i kriterijume za izbor kulturnih programa i projekata koji se finansiraju iz republičkog budžeta.

Finansiranje materijalnih troškova
Član 94.
Ministarstvo, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i fondovi za kulturu mogu sufinasirati materijalne troškove ustanova kulture i drugih subjekata u kulturi, koji se ne finansiraju redovno iz njihovih budžeta, ako svojim programima trajnije zadovoljavaju kulturne potrebe na određenom području.
Ustanove kulture i drugi subjekti u kulturi iz stava 1. ovog člana, uz zahtev za sufinansiranje, podnose izveštaj o trogodišnjem radu i strateški razvojni plan za naredne tri godine.
Visina sredstava iz stava 1. ovog člana, ne može premašiti iznos od 45% od ukupnih materijalnih troškova ustanova kulture i drugih subjekata u kulturi, čiji se materijalni troškovi sufinansiraju.
Ustanove kulture i drugi subjekti u kulturi iz stava 1. ovog člana, zaključuju poseban ugovor u trajanju od jedne godine, sa Ministrstvom, nadležnim organom autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave ili sa fondom za kulturu.

Izveštaj
Član 95.
Ustanove kulture i drugi subjekti u kulturi koji se finansiraju ili sufinansiraju iz budžeta, svake godine, najkasnije do kraja januara, podnose izveštaj o ostvarivanju svojih kulturnih programa i o namenskom korišćenju finansijskih sredstava u prethodnoj godini osnivaču, odnosno organu koji je finansirao njihove programe i projekte, na osnovu potpisanih ugovora.
Ministarstvo je dužno da svake treće godine organizuje nezavisnu ocenu rada javnih ustanova kulture čiji je osnivač Republika Srbija i da je dostavi Savetu, radi davanja mišljenja.
Ocenu iz stava 2. ovog člana, daje nezavisna ekspertska komisija koju rešenjem obrazuje Ministar, po prethodno pribavljenom mišljenju Saveta.

Finansiranje programa i projekata u slučaju smanjenja budžetskih sredstava
Član 96.
Prilikom finansiranja ugovorenih programa i projekata, u slučaju smanjenja budžetskih sredstava namenjenih za kulturu, prioritet imaju programi i projekti javnih ustanova kulture, čiji je osnivač subjekt koji raspisuje konkurs.

Nadzor nad namenskim korišćenjem sredstava
Član 97.
Nadzor nad namenskim korišćenjem sredstava u radu javnih ustanova kulture i drugih subjekata u kulturi, koji se finansiraju ili sufinansiraju iz budžeta, vrše Republika Srbija, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave, preko svojih organa.

Član 98.
Nadzorom nad namenskim korišćenjem sredstava, utvrđuje se namensko korišćenje odobrenih sredstava javnim ustanovama kulture, kao i sredstava odobrenih na osnovu konkursa o finansiranju programa i projekata, odnosno zaključenih ugovora o finansiranju programa i projekata.

V. Fondovi za kulturu
Osnivanje
Član 99.
Republika Srbija, nadležni organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, mogu osnivati fondove za kulturu, radi ostvarivanja Programa kulturnog razvoja i drugih programa i projekata u kulturi, za oblast kulturne delatnosti, za koju je fond osnovan.
Kada je osnivač fonda za kulturu Republika Srbija, odluku o osnivanju donosi Vlada.

Ciljevi
Član 100.
Fondovi za kulturu prikupljaju, upravljaju i dodeljuju sredstva za ostvarivanje ciljeva i aktivnosti iz oblasti kulture za koju su osnovani.
Razlog za osnivanje fonda za kulturu postoji ukoliko osnivač utvrdi da su se stekli uslovi da se finansiranje ostvarivanja ciljeva i aktivnosti za koje se fond osniva, može pretežno i trajnije vršiti vanbudžetskim sredstvima.

Status
Član 101.
Fond za kulturu ima svojstvo pravnog lica.

Akt o osnivanju
Član 102.
Aktom o osnivanju fonda za kulturu bliže se uređuju izvori, način i uslovi sticanja i raspoređivanja sredstava za ostvarivanje ciljeva i aktivnosti zbog kojih se fond osniva, kao i postupak imenovanja predsednika i članova organa fonda.

Organi Fonda
Član 103.
Organi fonda za kulturu su:
1) upravni odbor;
2) nadzorni odbor;
3) direktor.

Opšti akti
Član 104.
Osnovni opšti akt fonda za kulturu je statut.
Statutom fonda za kulturu bliže se uređuje organizacija, ciljevi, zadaci, način odlučivanja i druga pitanja od značaja za poslovanje fonda.
Fond za kulturu može donositi i druga opšta akta (pravilnik, poslovnik i sl.).
Republika Srbija, organi autonomnih pokrajina, odnosno nadležne jedinice lokalne samouprave, koji vrše osnivačka prava, daju saglasnost na statut.
Kada je osnivač Republika Srbija, saglasnost iz stava 4. ovog člana, daje Ministar.

Korišćenje sredstava
Član 105.
Sredstva fonda za kulturu mogu se koristiti samo za ostvarivanje ciljeva i aktivnosti zbog kojih je fond osnovan.

Izveštaj o radu
Član 106.
Fond za kulturu dužan je da svake godine podnosi osnivaču izveštaj o radu fonda za proteklu godinu.
Fond za kulturu čiji je osnivač Republika Srbija, podnosi izveštaj o radu Ministarstvu.
Ministarstvo je dužno da svake treće godine organizuje nezavisnu ocenu rada fondova za kulturu, čiji je osnivač Republika Srbija i da je dostavi Savetu radi davanja mišljenja.
Ocenu iz stava 3. ovog člana, daje nezavisna ekspertska komisija koju obrazuje Ministar, po prethodno pribavljenom mišljenju Saveta.
Ministarstvo može podneti Vladi predlog za ukidanje fonda za kulturu, u slučaju kada je utvrđena negativna ocena rada fonda za kulturu.

VI. Privatizacija u kulturi
Osnovne odredbe
Član 107.
Potpuna ili delimična promena državne ili društvene svojine javnih ustanova kulture i drugih pravnih lica u kulturi (u daljem tekstu: privatizacija u kulturi) moguća je pod sledećim uslovima:
1) ako nadležni organ uprave utvrdi da bi se time stvorili povoljniji uslovi za očuvanje i razvoj ustanova kulture i drugih pravnih lica u kulturi;
2) da se osnovna delatnost i namena imovine u privatizovanoj ustanovi i drugom pravnom subjektu u kulturi ne može menjati;
3) ukoliko je obezbeđena javnost postupka privatizacije;
4) ukoliko Ministarstvo, odnosno organ uprave autonomne pokrajine nadležan za poslove kulture, da pozitivno mišljenje o promeni vlasništva.

Prava i obaveze Ministarstva
Član 108.
Ministarstvo ima pravo da inicira, promoviše i prati privatizaciju u kulturi.
Postupak privatizacije u kulturi pokreće se inicijativom osnivača.
Autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave, kao osnivač, su dužne da pribave mišljenje Ministarstva o opravdanosti privatizacije.
Inicijativa za privatizaciju u kulturi, po pribavljenom mišljenju Ministarstva, dostavlja se Agenciji za privatizaciju na dalji postupak.

Primena odredaba drugih propisa
Član 109.
Na ostala pitanja privatizacije u kulturi, primenjuju se opšti propisi koji se odnose na privatizaciju.

VII. Nadzor
Član 110.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrši Ministarstvo.

Nadzor nad radom javnih ustanova kulture i drugih imaoca javnih ovlašćenja
Član 111.
Ministarstvo vrši nadzor nad radom javnih ustanova kulture i drugih imalaca javnih ovlašćenja u vršenju ovim zakonom poverenih poslova državne uprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava.

Inspekcijski nadzor
Član 112.
Inspekcijski nadzor vrše: Ministarstvo, organi autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, nadležni za poslove kulture, kao poveren posao, preko inspektora u kulturi, odnosno drugih ovlašćenih lica u skladu sa zakonom. (u daljem tekstu: inspektor).

Član 113.
Inspektor obavlja neposredno inspekcijske poslove.
Inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora:
1) pregleda opšta i pojedinačna akta, evidencije i drugu dokumentaciju;
2) uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica;
3) nalaže rešenjem izvršenje mera i radnji, uz određivanje za to potrebnog roka;
4) izdaje privremena naređenja, odnosno zabrane u skladu sa zakonom;
5) preuzima druge mere i radnje na koje je ovlašćen zakonom.
Prigovor na rešenje inspektora može se izjaviti Ministru, u roku od osam dana, od dana prijema rešenja.
Ministar o prigovoru odlučuje u roku od 15 dana, od dana prijema prigovora.
Prigovor iz stava 3. ovog člana, ne zadržava izvršenje rešenja.

VIII Kaznene odredbe
Član 114.
Novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara, kazniće se za prekršaj ustanova kulture i drugo pravno lice u kulturi, ako obavljaju delatnost u oblastima kulturne delatnosti za koje nisu osnovani.
Novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u ustanovi ili drugom pravnom subjektu u oblasti kulture.

Član 115.
Novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj ustanova kulture, ako višak prihoda od obavljanja delatnosti ustanove nad rashodima ne uloži u kulturne delatnosti, u skladu sa članom 33. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u ustanovi.

Član 116.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj javna ustanova kulture:
1) ako izvrši prijem na rad lica koje obavlja umetničke ili programske (stručne) poslove, bez sprovođenja javnog konkursa;
2) ako ne zasnuje radni odnos sa licima koja obavljaju umetničke ili programske (stručne) poslove u javnoj ustanovi kulture, zaključenjem ugovora o radu na određeno vreme, na period od 3 godine, suprotno aktu o organizaciji i sistematizaciji poslova;
3) ako radna mesta i posebne uslove za izbor i rad lica koja obavljaju umetničke ili programske (stručne) poslove (reizbor, audicija za umetničke poslove, recenzija za stručne poslove, kontinuirani doprinos u obavljanju umetničkih ili programskih stručnih poslova, i dr.) ne utvrdi aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova;
Novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i odgovorno lice u javnoj ustanovi.

IX. Prelazne i završne odredbe
Član 117.
Vlada će doneti odluku o obrazovanju Nacionalnog saveta za kulturu u roku od šest meseci, od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Predlog Programa kulturnog razvoja doneće se u roku od jedne godine, od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 118.
Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom, doneće se u roku od šest meseci, od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 119.
Postojeće ustanove kulture dužne su da usklade svoju organizaciju, rad i opšte akte sa odredbama ovog zakona, u roku od godinu dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 120.
Do imenovanja direktora, predsednika i članova upravnog, odnosno nadzornog odbora javne ustanove kulture, u skladu sa odredbama ovog zakona, direktor, predsednik i članovi upravnog, odnosno nadzornog odbora, nastavljaju rad prema propisima koji su važili na dan njihovog imenovanja.

Član 121.
Danom primene ovog zakona prestaju da važe:
1) Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblasti kulture („Službeni glasnik RS”, broj 49/92);
2) Zakon o samostalnom obavljanju umetničke ili druge delatnosti u oblasti kulture („Službeni glasnik RS”, br. 39/93 i 42/98);
3) član 10. Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne pokrajine („Službeni glasnik RS”, broj 6/02).
Ostale odredbe Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne pokrajine, primenjivaće se ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 122.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se po isteku roka od šest meseci od dana stupanja na snagu.


PRIORITETI DELOVANJA MINISTARSTVA KULTURE REPUBLIKE SRBIJE U PERIODU OD 2008. DO 2011. GODINE

 

Postulati:

• Sloboda kulturnog i umetničkog stvaralaštva i poštovanje prava na kulturu
• Ravnopravnost svih kultura na teritoriji Srbije; očuvanje kulturnih identiteta i kulturne raznolikosti
• Odgovornost javnih vlasti za razvoj kulture i umetnosti
• Podrška razvoju umetničkog kvaliteta i inovacijama u kulturi
• Usklađenost kulturnog i medijskog sistema sa standardima EU i Saveta Evrope
• Uspostavljanje modernog, efikasnog, racionalnog i kreativnog sistema upravljanja u kulturi
• Javnost delovanja u kulturi
• Poštovanje autorskih prava

Ciljevi:

1. Uspostavljanje standarda u kulturnoj politici i razvoj kulturnog sistema.
2. Unapređenje i modernizacija rada ustanova kulture.
3. Očuvanje kulturnog nasleđa i kulturnog diverziteta i njihovo uključivanje u savremene svetske kulturne tokove; digitalizacija.
4. Stvaranje uslova za razvoj stvaralaštva u svim granama umetnosti.
5. Podizanje nivoa učešća građana u kulturnim aktivnostima i ravnomeran kulturni razvoj na celoj teritoriji republike - decentralizacija kulture.
6. Aktivno učešće umetnika i savremenog umetničkog stvaralaštva u međunarodnim kulturnim tokovima.
7. Podizanje kvaliteta medijske produkcije, podsticanje razvoja samoregulacije i prilagođavanje zakonske medijske regulative evropskim standardima .

Strateški prioriteti:

Uspostavljanje standarda u kulturnoj politici i razvoj kulturnog sistema
1.1. Stvaranje pravnog okvira donošenjem opšteg Zakona o kulturi i drugih zakona o pojedinačnim kulturnim delatnostima.
1.2. Podrška razvoju organizacionih formi u domenu kulturnih industrija, odnosno nacionalnih centara za pojedine kulturne delatnosti (Nacionalni centar za knjigu, Centar za prevodilaštvo i dr.)
1.3. Uvođenje strateškog planiranja i evaluacije kao preduslova kulturnog razvoja i obaveze svih aktera u kulturi – donošenje Programa razvoja kulture.
1.4. Podrška istraživanjima kulture – na činjenicama zasnovanoj kulturnoj politici i menadžmentu.
1.5. Donošenje seta poreskih i drugih zakona od značaja za domen kulture.

Unapređenje i modernizacija rada ustanova kulture
2.1. Razvoj permanentnog profesionalnog obrazovanja i podrška najstručnijim kadrovima.
2.2. Podsticaj intersektorskom delovanju (kultura/nauka;
kultura/obrazovanje; kultura/turizam; kultura/ekonomija...)
2.3. Razvoj strateškog menadžmenta i marketinga.
2.4. Razvoj i diversifikacija publike (manjinske grupe, deca, osobe sa invaliditetom, posebnim potrebama itd.)
2.5 Razvoj infrastrukture uz preciziranje profesionalnih standar-da, posebno za kulture nacionalnih manjina.

Očuvanje kulturnog nasleđa i njegovo uključivanje u savremene svetske kulturne
tokove
3.1. Snimanje, revizija i dokategorizacija materijalnog i nemateri-
jalnog nasleđa; jačanje funkcije Zavoda za zaštitu, ali i muzeja (Istorijski muzej) kao centara očuvanja nematerijalne baštine.
3.2 Podrška očuvanju i razvoju srpskog jezika i govorne kulture; očuvanje jezika nacionalnih manjina.
3.3. Podrška projektima uključivanja kulturnog nasleđa u savremene kulturne i umetničke tokove, kao i uključivanje kulturnog nasleđa u šire ekonomske razvojne programe. Stvaranje uslova za razvoj kompleksnih, ekonomski održivih kulturnih projekata kroz razvoj kulturnog turizma.
3.4. Digitalizacija materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa.
3.5. Institut za restauraciju i konzervaciju, unapređenje struke zaštite.


Stvaranje uslova za razvoj stvaralaštva u svim granama umetnosti
4.1. Uspostavljanje transparentnog i objektivnog sistema raspodele sredstava po osnovu godišnjeg konkursa, uz unapred definisane kriterijume.
4.2. Jasna politika finansiranja umetnika i umetničkih projekata, u vidu otkupa, narudžbina, međuresornih fondova, zakonskih olakšica za finansiranje kulturnog stvaralaštva, podsticaj sponzorstvu i donatorstvu itd.
4.3. Stvaranje produkcionih uslova za razvoj savremenog umetničkog
stvaralaštva (radionice, ateljei, studija, rezidencijalni programi i profesionalno usavršavanje umetnika, itd.)
4.4. Razvoj novog sistema vrednosti, kroz politiku nagrađivanja, putem nacionalnih nagrada za umetničko stvaralaštvo, nagrada za razvoj odnosa privrede i kulture, nagrada za doprinos medija kulturi, nagrada za doprinos razvoju umetnosti u obrazovanju itd.
4.5. Razvoj stvaralaštva nacionalnih manjina.

Podizanje nivoa učešća građana u kulturnim aktivnostima i ravnomeran kulturni razvoj na celoj teritoriji republike – decentralizacija
5.1. Razvoj programa i projekata namenjenih deci.
5.2. Razvoj programa i projekata u sredinama bez kulturne infrastrukture, uz omogućavanje vertikalnog i horizantolnog povezivanja lokalnih aktera.
5.3. Razvoj programa i projekata namenjenih učešću manjinskih grupa u kulturnom životu.
5.4. Podrška očuvanju kulturne raznolikosti i interkulturnom dijalogu.
5.5. Donošenje i realizacija akcionog plana za Dekadu Roma.

Aktivno učešće umetnika i savremenog umetničkog stvaralaštva u međunarodnim kulturnim tokovima
6.1. Podrška učešću aktera u programima međunarodnih organizacija (UNESCO, Saveta Evrope, itd), kulturnih mreža (ICOM, IFLA, IETM, ELIA, itd.) i međunarodnih kulturnih manifestacija (bijenala, festivali, programi kulturnih prestonica Evrope, itd.)
6.2. Podrška uključivanju u međunarodne projekte koji konkurišu kod EU i SE; podrška Tački kulturnog kontakta; obezbeđivanje finansijske participacije u projektima EU, itd.
6.3. Podrška međunarodnoj dimenziji projekata i manifestacija koji se održavaju u Srbiji, sa posebnim naglaskom na saradnji u regionu JIE i Evropi.
6.4. Rad na uspostavljanju interministarske saradnje u domenu kulturne saradnje sa drugim nadležnim ministarstvima.


Podizanje kvaliteta medijske produkcije, podsticanje razvoja samoregulacije i prilagođavanje zakonske medijske regulative evropskim standardima
7.1. Priprema za prelazak na digitalnu tehnologiju u oblasti elektronskih medija i prilagođavanje zakonske regulative novim tehnologijama i evropskim standardima.
7.2. Podsticanje projekata koji vode ka unapređenju profesionalnih i etičkih standarda u medijima, unapređenju medijskih sloboda i demokratije.
7.3. Podrška permanentnom obrazovanju medijskih stručnjaka.
7.4. Podsticanje rada na formiranju Medijskog saveta, koji bi svojim autoritetom uticao na podizanje profesionalnih standarda i kulture medija.
7.5. Podsticanje funkcije medija kao producenta umetnosti (produkcije igranih sadržaja, narudžbine kompozicija i sl.)


Metodi sprovođenja – Izrada i implementacija Strateškog plana kulturnog razvoja
● Povećanje budžeta Ministarstva kulture i drugih izdvajanja za kulturu i unutrašnja raspodela budžeta u skladu sa navedenim strateškim prioritetima
● Saradnja sa skupštinskim Odborom za kulturu i informisanje oko donošenja zakona, kao osnovnih instrumenata kulturne politike, i skupštinskog usvajanja programa kulturnog razvoja
● Izgradnja instrumenata neophodnih za implementaciju prioriteta
● Povezano delovanje kulturnih aktera iz javnog, civilnog i privatnog sektora i javni dijalog među ovim sektorima
● Saradnja u realizaciji projekata i programa različitih nivoa vlasti i pozivanje opština i gradova na aktivnije učešće u kulturnom razvoju
● Donošenje Akcionog plana sa preciznim instrumentima i rokovima
● Strateški (Flagship) projekti kao okosnice delovanja
● Razvijanje idejnih koncepata, kroz strateške radne grupe Ministarstva kulture (domeni: decentralizacija, digitalizacija, interkulturni dijalog, kultura sećanja, dečja kultura, naučna istraživanja kulture, međunarodna saradnja, frankofonija, permanentna edukacija, zakonodavstvo u kulturi... )

 

Copyright © by Ministarstvo kulture Republike Srbije © 2004 - 2007
http://www.kultura.sr.gov.yu
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://www.balkanliteraryherald.com ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online) COBISS.SR-ID 141175564 BKG 1 / 2008. Sveska 14.

Nazad