DANIL HARMS

Danil Ivanovič Juvačev Harms (1905.-1942.) bio je satiričar rane sovjetske ere. Koristio je nadrealistički i apsurdni stil. Pseudonim Harms parafraza je prezimena junaka Konana Dojla - Šerloka Holmsa, koji je smislio još u gimnaziji.
Harms je bio jedan od najznačajnijih predstavnika ruske avangarde i pripadnik avangardne grupe OBERIU. Nije bio popularan za života i većinu stvari izdao je u tajnosti kao samizdat. U prozi odbacuje klasičnu formu kratke priče, fabulu i psihologizam, stvarajući nov oblik "događaja" (Slučajevi), zasnovan na parodiranju tradicionalnih, ustaljenih veza u svakodnevici, šablona u ideologiji i istorijskom mišljenju.
Bio je osuđen za antisovjetsko delovanje i proveo godinu dana u zatvoru u Kursku. Tokom opsade Lenjingrada 1941, uhapšen je i po drugi put. U februaru 1942, umire od gladi u zatvorskoj bolnici u Lenjingradu.
 

SLUČAJEVI

 

PLES

ZBOR
Plešite, plešite!

GOSTI
Plešemo, plešemo!

ZBOR
Plešite figuru.

GOSTI
Plešemo figuru.

ZBOR
Otvorite otvorite
otvorite otvorite
Zatvorite zatvorite
zatvorite zatvorite.

GOSTI
Mi veselo tapkamo
Barunice Pirogova
Gušim se.

VOJNIK FERZJOV
Izađite na verandu, ohladite vruće tijelo

BARUNICA PIROGOVA
U pravu ste, malo sam se uznojila.
Neka mi vjetar puhne u rukave.

VOJNIK FERZJOV
Gledajte kakva noć!

DER GOLDBERG
Ako netko želi nešto posebno
otpjevat ću jednako dobro kao Sobinov.

GAZDA
Ivane Antoniču, donestite bič.
Sad će Der Goldberg pjevati.

DER GOLDBERG (pjeva)
Ljubav ljubav
vlada stalno…
Više neću pjevati. Zašto
zašto me kod svake riječi
udara bičem.

MARIJA
Joj pogledajte tko nam to
gmiže na sve četiri.

GAZDA
To je Motiljkov.

MOTILJKOV
Da, to sam ja. Moja narav
doživjela je nesreću. Postao sam životinja.
Dopustite mi da se vratim među ljude.

GAZDA
Ah ne sad.
Kasnije Kasnije.

MOTILJKOV
Onda jednostavno odem.

GAZDA
Bojim se da ćete ostati.

MOTILJKOV
Baš je neumjesan vaš strah.
Idem i sa cipela ću otpuhnut prah.

GAZDA
Pogledajte on gmiže natrag.

ŽAK
Marija, budite precizni.

MARIJA
Zaprljala sam vam kaput.

ŽAK
Nije to ništa

MARIJA
Dragi moj Žak!

ŽAK
Odan sam Vam zbog nježnosti.

MARIJA
Ah sjednite i pričajte priču.

ŽAK
Bio jednom jedan grom i tamno nebo
Odjednom pucanj. Bum! iz Port Arthura.
Na brodu metež
mornari ulaze u čamac
a čamac je do vrha pun časnika.
Mornari od straha piju jaku votku,
jedan siječe jarbol, drugi tiho tone
treći sa slomljenom nogom leži i stenje
već voda je otvorila vrata,
a ljudi su jednostavno pomahnitali.
Pritisnuvši val na svoje grudi
tonuo je mornar i govorio: „Dođi, dođi“ –
valu ili nekom drugom
i nogama je udarao jako vodu.
Već ga vuče pučina,
hladna voda miluje,
no stalno naprijed pliva muškarac
i mili val iz ruku ne pušta.
„Dođi, dođi“ – nekome viče,
nekome ljutito mrmlja,
nekome nježno tepa,
nekoga zove i hihoće.

1933.


TETERNIK ulazi i pozdravlja: Dobar dan! Dobar dan! Dobar dan! Dobar dan!

KAMUŠKOV – Vi, međutim, niste baš točni. Čekamo vas već dosta dugo.

GRK – Da, da, da. Čekamo vas.

LAMPOV - Reci: zašto si zakasnio?

TETERNIK gleda na sat: - Zar sam zakasnio? Pa kako to… no, dobro!

KAMUŠKOV – Dobro. Nastavljam.

GRK – Da, da, da. Hajde istino.

Svi sjedaju na svoja mjesta i šute .

KAMUŠKOV – Da ne pričam nekoliko puta o jednom te istom, reći ću: moramo smisliti naslov.

GRK i LAMPOV – Čuli smo!

KAMUŠKOV (pecka) – Čuli smo! Pa treba smisliti naslov. Grk!

(Grk ustaje.)

KAMUŠKOV – Kakav naslov si smislio?

GRK – Nipirsitet.

KAMUŠKOV – Nije dobro. Pa razmisli, kakav je to naslov? Nije zvučan, ništa ne znači, glup je. – Pa ustani kako treba! – Eto, sad reci: zašto si predložio tako glup naslov?

GRK – Da, da, da. Naslov očito ne odgovara.

KAMUŠKOV – I samome ti je jasno. Sjedi. – Ljudi, treba smisliti dobar naslov. Lampove! (Lampov ustaje.) Kakav naslov ti predlažeš?

LAMPOV – Predlažem: Krakovjak ili Hladetina. Ili Moj Savok. Što? Ne sviđa vam se? Onda: Vrhunac svega, Glicerinski otac i Mužar i svijeća.

KAMUŠKOV (maše rukama) – Sjedi! Sjedi!

26. prosinca 1929. godine.


KOMAD ZA MUŠKARCE I ŽENE

Izlazi Ž., malo stoji i ode.

Izlazi M., malo stoji i ode.

Izlazi Ž., malo stoji i ode.

Izlazi M., malo stoji i ode.

Ž. (monolog) Volim tražiti cvijeće uz rijeku
Plivati mimo koliba, spavati u travi.
Čekam muškarca, On je u rubaški.
On ima prstenčić.
Hoda na rukavcu.
Živi na brijegu.
Brzo ćemo na brod
za Amsterdam
za Amsterdam
bratu milome Volodji
kojega tamo nema,
on je iza mene u čizmama
ja u njegovu rupcu
ah ah ah ah!
Ne znate sve.

M. (ulazi) baka

1930-1931


SVAĐA

Kuklov i Bogadeljnev sjede za stolom pokrivenim mušemom i jedu juhu.

KUKLOV: Ja sam princ.

BOGADELJNEV: Ah, ti si princ!

KUKLOV: Pa što onda što sam princ?

BOGADELJNEV: Pa to što ću te sad zaliti juhom!

KUKLOV: Ne, nemoj!

BOGADELJNEV: A zašto ne?

KUKLOV: A zašto bi me zalio juhom?

BOGADELJNEV: A ti misliš, ako si princ, da te se ne smije zaliti juhom?

KUKLOV: Da, to mislim!

BOGADELJNEV: A ja mislim obratno.

KUKLOV: Ti misliš ovako, a ja mislim onako.

BOGADELJNEV: Fućka mi se za tebe!

KUKLOV: A ti nemaš nikakav unutarnji sadržaj.

BOGADELJNEV: A ti imaš nos kao korito.

KUKLOV: A tvoje lice izgleda kao da ne znaš gdje ćeš sjesti.

BOGADELJNEV: A ti imaš vrat kao vreteno!

KUKLOV: A ti si svinja!

BOGADELJNEV: A ja ću ti sad uši iščupati!

KUKLOV: A ti si svinja.

BOGADELJNEV: A ja ću ti uši iščupati!

KUKLOV: A ti si svinja!

BOGADELJNEV: Svinja? A što si ti?!

KUKLOV: A ja sam princ.

BOGADELJNEV: Ah, ti si princ!

KUKLOV: Pa što onda što sam princ?

BOGADELJNEV: Pa to što ću te sad zaliti juhom!

Itd.

20. studeni 1933. godine.


PRVI ČIN KRALJA LEARA, PREPRIČAN ZA GLASNIKE I KUKCE

Dvorana s prijestoljem na dvoru kralja Leara.

Ulaze Kent, Gloster i Edmund.

KENT – Čini mi se da je kralju više po volji Albina nego vojvoda Cornwallski.

GLOSTER – I meni se činilo, no nije tako: prilikom diobe kraljevstva svi su dobili jednako. Svi su jednaki. Nitko nema prednost.

KENT – Tko je to? (pokazuje na Edmunda)

EDMUND (strese se) – On pokazuje na mene.

GLOSTER – To je moj nezakoniti sin. Prije sam se crvenio gledajući ga, a sad sam se priviknuo. Više ne crvenim, a prije jesam.

EDMUND – A ja prije nisam crvenio, a sad crvenim.

KENT – A ja nikada nisam crvenio. Čak niti ne znam kako je to. No, tiše, ide kralj.

Ulazi Lear, Goneril, Regan i Kordelija.

LEAR – Francuski kralj slave je pun.

Sredina 1930-ih


PRIZOR IZ ŽIVOTA

SNO: Zdravo! Eh, da popijemo! Hej! Idemo! Eh! Eh! Eh!

MARIŠA: Ama što vam je, Evgenije Eduardoviču?

SNO: Eh! Želim piti! Eh, idemo!

MARIŠA: Čekajte, Evgenije Eduardoviču, smirite se. Hoćete da pristavim čaj?

SNO: Čaj? Ne. Želim srkati votku.

MARIŠA. Evgenije Eduardoviču, dragi, pa što vam je? Ne mogu vas prepoznati.

SNO: Pa i ne treba me se prepoznati! Ajmo, madam, votku!

MARIŠA: Bože, pa što je to? Danja! Danja!

DANJA (leži na podu u predsoblju): Onda? Što još ima?

MARIŠA: Pa što da radim? Što je to?

SNO: Eh, idemo! (pije votku i izbacuje je poput vodoskoka kroz nos).

MARIŠA (zavuče se iza harmonija): Zaštitnice presveta! Majko presveta Bogorodice!

HARMS (leži u predsoblju na podu): Hej ti tamo, brkaš riječi molitve!

SNO (bocom razbija staklena vratašca ormara): Eh, idemo, hajde!

Pada zastor.

Čuje se kako si Mariša češe glavu.

Vera, Nadežda, Ljubov, Sofija. 1938. godine, 30. rujna


VORONIN (utrči) – Zaustavljanje povijesti!

Ljudi trče ulicom!

Na Nevi pucaju iz topova!

STEPANOV (skače na stolcu) – Koji je danas datum?

VORONIN: Devetnaesti ožujak!

STEPANOV (pada na pod) – Prespavao sam! Prespavao sam!

1933.


DJED ZA REPU

(balet)

Prazna pozornica. S lijeve strane nešto strši iz zemlje. Vjerojatno repa. Čuje se glazba. Iznad rijeke leti ptica. S desne strane na pozornici stoji nepokretna figura. Izlazi seljačić. Češe bradicu. Čuje se glazba. Seljačić s vremena na vrijeme lupka nogom. Zatim češće. Nakon toga počinje plesati i glasno pjevati: „Ja posadih repu – epu-epu-epu-epu-epu!“ Pleše i smije se. Ptica leti. Seljačić je lovi kapom. Ptica odleti. Seljačić baci kapu na pod, stoji na mjestu i opet pjeva: „Ja posadih repu-epu-epu-epu-epu-epu1“ Na pozornici s desne strane odozgo otvara se paravan. Tamo na visećem balkonu sjedi šaka i Andrej Semjonovič sa zlatnim cvikerom. Obojica piju čaj. Ispred njih na stolu stoji samovar.

ŠAKA – On ju je posadio, a mi ćemo je izvući. Može?

ANDR. SEM. – Može! (piskutavo se cereka).

ŠAKA – (cereka se dubokim glasom).

Dolje. Seljačić plešući odlazi (glazba se čuje sve tiše i tiše i na kraju se jedva čuje)

Gore. Šaka i Andr. Sem. tiho se smiju i pokazuju jedan drugome rogove. Nekome prijete šakom. Šaka prijeti šakom, trese njome iznad glave, a Andr. Sem. pokazuje šaku ispod stola.

Dolje. Čuje se glazba <Yankee-> Doodl. Izlazi Amerikanac i vuče na konopcu auto. Ples oko repe.

Gore. Šaka i Andr. Sem. stoje otvorenih usta. Glazba utihne. Amerikanac zastane.

ŠAKA – Kakvo je to voće?

ANDR. SEM. – To je, da tako kažem, Amerika.

(glazba i dalje svira)

Dolje. Amerikanac i dalje pleše. Plešući dolazi do repe i počinje je vući. Glazba se jedva čuje.

ŠAKA (odozgo) – Što je, nema snage?

ANDR. SEM. – Ne derite se tako, Selifane Mitrofanoviču, oni će se uvrijediti.

(Glasna glazba At the long way to the).

Dolje. Isplivava teta Engleska. Na nogama joj oklopna vozila, u rukama padobran. Pleše prema repi. Istodobno Amerikanac hoda oko repe i ogledava je.

ŠAKA (odozgo) – Što je to Halandija?

ANDR. SEM. (uvrijeđeno) – Uopće nije Halandija nego Engleska.

ŠAKA – Drž' ne daj da ne dospije u Kolhoz!

ANDR. SEM. – Tiše (osvrće se). Da ne bi tko čuo.

(Glazba trešti)

Dolje. Izlazi Francuska. – Ah! Ah! Ah!... Voila! Ji! Ji! Ji! Voici! Ho! Ho! Ho!

ŠAKA (odozgo) – Eto ti vuala!

ANDR. SEM. – Selifane Mitrofanoviču! Zašto tako? Kod njih je to nepristojno. Mislit će da ste fuligan. (Viče dolje) – Madame! C'est le šaka. On i vi attande u jedno mjesto misli.

FRANCUSKA – Juhuuu! (vrišti i lupka nogom).

Andrej Semjonovič joj šalje zračni poljubac.

FIGURA DOLJE (u mraku) – Fuj vraže! Pregorjeli su osigurači!

Sve se obasjava. Figure nema. Amerika, Engleska i Francuska vuku repu. Izlazi Pilsudski – Poljska. Čuje se glazba. Pilsudski pleše u sredini. Glazba prestaje. Pilsudski zastaje. Izvuče veliki rupčić, obriše nos i ponovno ga spremi. Svira mazurka. Pilsudski žuri plesati. Zastaje kraj repe. (Glazba se jedva čuje).

ŠAKA – Andreju Semjonoviču, dođi dolje. Oni će sve iščupati.

ANDR. SEM. – Čekajte, Selifane Mitrofanoviču. Neka čupaju. A kad iščupaju, svakako će opasti. A mi ćemo uzeti repu i s njom u vreću! A njima figa!

ŠAKA – A njima figa!

Dolje. Vuku repu. Kliču u potporu Njemačkoj. Izlazi Nijemac. Ples Nijemca. On je debeo. Stane na sve četiri i nespretno skače na jednome mjestu. Glazba prelazi na Ah mein lieber Augustin! Nijemac pije pivo. Prilazi repi.

ŠAKA (odozgo) – Tek – Tek – Tek! Hajde, Andreju Semjonoviču! Doći ćemo baš u pravi čas.

ANDREJ SEM. – I repu u vreću!

(Andr. Sem. uzima vreću, a šaka samovar i idu na stubište. Paravan se zatvara).

Dolje. Izlazi katolik. Ples katolika. Na kraju plesa pojavljuju se Šaka i Andrej Semjonovič. Šaka pod rukom ima samovar. Niz vuče repu.

ŠAKA – Hajde, hajde, hajde! Hajdemo, dečki! Vuci! Uhvati niže! A ti Amerikanca pod ruku! A ti dugajlijo pridržavaj ga za trbuh! A sad idemo! Tik tik tk tk tk.

(Red tapka na mjestu. Širi se i skuplja. Glazba je sve glasnija. Red obilazi oko repe i odjednom bučno padne).

ANDR. SEM. trčkara s vrećom oko vratašca. No, kroz vratašca ulazi golemi Crvenoarmijac. Šaka i Andr. Sem. padaju naglavačke.

1935-1938.

Sa ruskog prevela Irena Lukšić

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
Copyrignt prevoda © by Irena Lukšić
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR-ID 141175564
BKG 2 / 2008. Sveska 15.

Nazad