RATKO PETROVIĆ

Rođen 24.jula 1983-e u Beogradu. Osvajao ponekad treća mesta u ljubavi i na konkursima za poeziju. Diplomirao s prosečnom ocenom deset, u klasi galeba Džonatana Livingstona, smer – mašta.

Izdao dve knjige poezije "MALA ZBIRKA (VELIKIH) ZABLUDA" i "TRI GODIŠNJA DOBA I SMRT", a priprema još jednu knjigu poezije "KAD OD ZIME ZALEDE SRCA PTICA" čije se štampanje privodi kraju.

  ŽRTVOVANJE

Tvrdiš da ti se čun,
odvezao i zagubio u mraku
na divljem moru,
i ja odma' spaljujem sve svoje galije,
da osvetlaju svojim plamenom
tamnu morsku noć...

I da nađemo tvoju malenu barku.

I dok gore moje galije,
i tonu moji brodovi
iz vatre, u vodene dubine,
da bi našli taj tvoj čun…
Mene plaši koga ću naći
za njegovim kormilom!


POMILOVANJE

Nisam imao vremena da spasavam svet,
i uvek sam bio slepi putnik na oblacima ljubavi.
Bio sam samo još jedna kap
u moru stranaca i čudaka
sa onih strmih i stenovitih obala u magli,
s kojih je teško otploviti ceo.

I ako sam shvatio da su mi ruke
i noge samo misao
mene niko nije pomislio,
nikom nisam ni na pamet pao.

Ja sam verovao da ima tih malenih leptira
koji će leteti i u mojoj magli zbunjenosti,
i svako sam veče pevao uspavanku,
jednom belom gradu nesanice,
gore, nad ušćem,
u duetu s jednim pijanim pesnikom
i pod kišom zvezda padalica...

Dolazili su i drugi...
Ulaznica - sto osmeha
ulaznica - ljubav
ulaznica - pijanstvo
ulaznica - patnja...

Ali ne!

Što je više ljudi oko mene
ja sve više vidim koliko sam sam!
Jer, svi su oni nečim povezani!
Svi oni lako mogu da se uklope jedni u druge...

Iako se, možda, i po prvi put tek vide!

I šta mi ostaje od onih sto osmeha?!
Podsmeh!

Šta mi ostaje od ljubavi?!
Zabluda!

Od pijanstva - mamurluk!

Od patnje ostaje...
Sve!
Ona i dalje ostaje cela!

I ostavljaju me prijatelji pred kućom,
i ja biram da prvo prošetam,
jer su me dovoljno ostavljali do sada!

Bolje se vratiti sam,
posle počasnog kruga,
nego biti,
na bilo koji način ostavljen!

Ja ne tražim sunčanu stranu ulice!
S te strane uvek bije sunce u oči
i nikada ne možeš realno gledati na stvari.

Ali tražim da me neko izvuče iz ove tame,
iz ove dubine koju sam iskopao u sebi
tražeći način da se prilagodim ovom svetu,
ovom svetu koji te potapše po ramenu,
a onda kad se okreneš ka njemu
on ti okrene leđa.

Tužan umem da budem i zbog bolesnih pasa
i ptica slomljenih krila
i zbog, na prevaru posečenih breza.

I blesav mogu da budem zbog jednog proleća
ili jednog pogleda, rukovanja, smeška
i blesav sam, sam od sebe...
Bez nekog velikog razloga.

Zato, poštedi me makar ovaj put!
Makar ti!


OVO NIJE PESMA

Hajde pesnici!
Kupite svoje kovčege malo ranije,
opipajte njihove ivice,
opipajte svaku neravninu,
naučite napamet kutiju
u kojoj ćete provesti ostatak večnosti
do kraja, do kraja svega!
naučite napamet Vašu kutiju!

Jer i ovaj svet učite napamet!

Ovo nije pesma!
Ovo je sprovod,
ovo je zemlja od reči,
kojom se zatrpavam
poslednja pesma
koju lomim
kao slavski kolač
i delim sa Vama

Mrvu po mrvu sebe
u vaše gladne stomake
u vaše gladne oči

Hajde pesnikinje!
Pišite, odu
poslednjem vitezu
neuzvraćne ljubavi

Ponavljam, ovo nije pesma!
Ovo je smrt pesnika.

Umesto cveća
položite svoje reči

umesto sveća
zapalite svoje pesme


KAD SAM BIO SARTR

Moje misli su magle
za te ljude,
koji razmišljaju
kao morski rakovi
i jastozi.

Umiru reči
da bi rodile
malo tišine...

Video sam ih
u bibliotekama,
kako čitaju nešto
što ne razumeju

i onda kažu:

"Ja ovo ne razumem!
Poezija je nerazumljiva,
stoga, mogu i ja da je pišem...
Samo trpam reči!"

I tako bedni i dementni,
bacaju reči bez smisla i reda,
i odlaze kod svojih prijatelja
u tv emisije
i čitaju masi,
i masa misli:

"To je to!
I mi 'oćemo da budemo pesnici!
Samo treba da bacimo reči
bez smisla,
bez poruke...
I naći će se neko
ko će reći da je to poezija!"

I onda svi postaju pisci
i pesnici.

I izdavači štampaju.

Posle se žale
što ljudi ne kupuju knjige...

Šta da kupuju?!

Stavite prave pisce
i imaćete kupce.

I onda me neko ubeđuje
da je glumac,
vajar,
pesnik,
ujedno i slikar,
multitalentovan,
i ja mu kažem:

"Ako slikaš,
glumiš,
vajaš,
kao što pišeš pesme...

Onda uzmi dva revolvera,
stavi na obe slepoočnice,
za svaki slučaj, znaš?!

Ako jedan omane,
da drugi obavi posao...
Da ne bi kojim slučajem
ostao živ!"

I on se ljuti,
skida gaće,
i tvrdi da je to umetnost.

Kaže "Bio sam na televiziji,
i dobio sam nagradu žirija..."

I ja znam da je žiri,
ili rodbinski,
ili partijski nastrojen...

Ili možda,
takođe,
samo dementan.

I njih hvale,
isti takvi pesnici,
koji ne razumeju ništa,
jer time ujedno,
štite i svoju poeziju.

I časte glumce
vinjakom i najjeftinijim vinom,
želeći njihovo društvo,
i blate nas, pesnike,
blatom sa svojih stranica.

"Moje misli su magle
za te ljude,
koji razmišljaju kao morski rakovi
ili jastozi."

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR-ID 141175564
BKG 2 / 2008. Sveska 15.

Nazad