BRANKO ĆURČIĆ

Branko Ćurčić, rođen 8. septembra 1980. godine u Somboru.
Završio je Opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Zastupljen je u antologijama ,,Najkraće priče'' 2003, 2004 i 2005, te u zbornicima kratke priče ,,Donja strana priče'', ,,Vrata moje priče'', ,,Alisa u zemlji priča'', časopisima ,,Akt'' , ,,Emitor'' , ,,Pogonik'' , ,,Treći Trg'', ,,Ulaznica'', ,,Grad", knjizi ,,Najbolje priče iz reda za vize'', projektu beogradskog SKC-a ,,Reč u prostoru'' i internet portalima Litkon i Art-Anima.
Prvi je dobitnik nagrade ,,Đura Đukanov'' biblioteke ,,Jovan Popović'' iz Kikinde za najbolju zbirku pripovedaka autora mlađeg od 30 godina pod nazivom ,,Vetrenjača''.
 

 

SANTA MARIA DELLA SALUTE

 

O tužne ispraznosti! A ja samo želim da se stopim sa plavim nebom.
Da belim oblacima plovim plavim nebom.

Ratko Puzavac, pisac, esejista i slobodni umetnik iz Severnog M.A.

Svetloljubičasti oblaci svetlucali su na večernjem, prolećnom nebu. ,,Vreme je kao stvoreno za samoću i razmišljanje'', pomislio je Gradimir Gordić, mladi pesnik iz provincijskog mesta Severno M.A. u Vojvodini. ,,Idem na kraj grada, u šumu. Kupiću pivo, sesti na travu i razmišljati'', odluči Gradimir, uđe u mali diskont i umesto pozdrava osmehnu se dvadestogodišnjoj kasirki, inače manekenki lokalne agencije ,,Simo modeli''. ,,Dobro veče'', reče ona ljubazno. ,,Deset limenki jelena, još nešto?'', upita Gradimira manekenka. ,,Još jedan osmeh, može?'', reče Gradimir gledajući je u oči.. Kasirka se široko osmehnu i pokaza svoje lepe, ali tamno žute zube.

Gradimir Gordić, dvadesetpetogodišnji student filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu nagrađen je pre dve godine za svoju pesmu ,,Svetski pesnik'' od strane lokalnih novina ,,Severni M.A. Espreso'' koje su raspisale konkurs za lirsku pesmu na temu ,,Tolerancija je ljubav''. Dobio je sabrana dela Ratka Puzavca, modernog pisca, esejiste i slobodnog umetnika iz Severnog M.A.. Gradimirova tetka, Marta Marković, koja je uređivala sportsku rubriku u ovom listu na svoj način je ubedila glavnog urednika ,,Severnog M.A. Espresa'', gospodina Zariju Ištvana Hadži Rajića, da se Gradimirova slika pojavi na naslovnoj strani koja se jedina štampala u boji.

Od tada, Gradimir Gordić je poznat i većina njegovih sugrađana ga podrobno odmeri kada u prolazu prođe pored njega.

Od tada, Gradimir Gordić ima verenicu.

Od tada, on nije ništa napisao, ali konstantno razmišlja. Tako je bilo i te prolećne večeri kada je otišao u šumicu, otvorio pivo i misli pred nebom, jedinim svedokom njegovih mučenja.

,,Volim te Marija, ali na svoj način! Volim te u onim časovima kada ne obraćaš pažnju na mene, ali kada sam ubeđen da me i pored toga ti bez kolebanja želiš. Ali, avaj, takvih časova je tako malo, tako malo. A toliko su mi potrebni Marija. Već sam ti rekao koliko mi znači samoća, rekao sam ti da u tim trenucima najviše mislim na tebe mada nisam sa tobom. U tim trenucima akumuliram ljubav prema tebi, i onda kasnije tu ljubav prosopem po tebi. I ti si me shvatila. I voliš me! Ja to znam. Ali plaši me tvoja posesivnost. Plaši me da me nećeš razumeti, da će te savladati svakodnevna rutina. Svestan sam da mogu da posedujem i druge žene koje me žele. Koliko sam samo imao prilika! Prekjuče, dok si ležala bolesna, nisam ti ni rekao, bio sam na žurci kod mog komšije Gage. I tamo je bila Dunja Drakulčić, manekenka i kasirka u radnji u koju odlazim svaki dan. Pred kraj večeri sam je pijanu ispratio do njenog stana. I znaš šta je bilo Marija? Ništa. Samo me je željno pogledala, a ja joj poželeo laku noć. Imam neki strah pred tom tvojom ljubavi. Bojim se da će, ako te prevarim, tvoja ljubav dobiti oblik neke strašne zveri koja će mi jesti deo po deo mog umornog tela. Nazovi me kukavicom. Ali ja verujem u neki univerzalni zakon po kom svako mora biti kažnjen ili nagrađen za svoje postupke. A ta nagrada može biti i sama činjenica da je kazna izbegnuta. Nemam iskustva koje bi moglo da potvrdi ova moja razmišljanja, ali ja tako osećam. Davno je bilo kada mi je gatara na morskoj plaži rekla da uvek pratim svoja osećanja inače ću biti nesrećan. Ne! Ne volim te zato što moram Marija! Volim te jer te volim. Samo se plašim budućnosti, oblika koji tvoja ljubav može da poprimi. Već vidim da u tvojim očima nema više one radoznalosti koja uvek pita ,,zašto'' na gotovo sve moje obične i neobične zaključke. A tek ti je dvadeset i jedna. Da li si postala ravnodušna, da li te više ništa ne zanima osim tvoje ljubavi, da li sam i ja postao nebitan pored te ljubavi? Da li hoćeš da imamo decu? Kada sam primetio te promene kod tebe? Desilo se to kada si otvorila cibzar svog ekstravagantnog kaputa sebičnosti i iz njega izašla potpuno gola i spremna da mi se daš. Bez razuma, divlja. Nakon toga, ja sam tvoj kaput obukao, naslonio se na prozor i smešeći se maštao o beskraju. O kosmosu koji luči crnu sluz na zelena polja, ravna i tiha. O zvezdama i idealu. I ja sam postao užasno sebičan! Ponekad se tako užasno osećam. Mislim da sam najveća kukavica na svetu. A opet negde u sebi mislim da sam stvoren za velika dela. Za velike prevere! Ali, slomio bi me univerzalni zakon. Najužasnijom kaznom bi bio kažnjen. Samoćom. Večito sam. Toliko tragam za samoćom sada kada sam s tobom Marija, da se bojim da će me jednog dana ona sustići. I da će trajati večno. Voliš me Marija. Hvala ti na svim trenucima, koji su bili i koji će biti, ali meni je potreban jedan dug san...'', mislio je Gradimir Gordić. Gledao je u starije ljude koji su šetali skrštenih ruku na leđima i brzo pio pivo. Skriven u senci olistalih drveća, da bi izbegao radoznale poglede tih ljudi, Gradimir se smeškao svojim mislima.

,,Sanjao sam pre dva dana golu ženu. Imala je tvoje telo Marija, ali je imala glavu one tvoje prijateljice, pevačice iz onog rege benda, Zlate Brč. Uspeo sam da suzdržim orgazam u snu kako bi u stvarnosti mogao da vodim ljubav sa tobom. Sa tobom Marija, ne sa nekom drugom! Ne moram da zamišljam druge žene dok sa tobom vodim ljubav. Ti imaš sve kvalitete koji me uzbuđuju. Zaista čudno. Ali, eto, druge žene mi dolaze u snu. Zašto si ti zaljubljena u mene? Baš zato što mislim, rekla si jednom. I mislim i radim, rekla si crveneći od stida, ne usđujući se da upotrebiš smelije reči. A šta ti je bitnije Marija? Jako bi voleo kada bi ti moje misli bile bitnije od vođenja ljubavi... Da... sa mnom. Ali kako da ti kažem ono što stvarno mislim?'', mislio je tužno Gradimir Gordić, kada ga ugleda neki starac i pokaza svojoj ženi, smežuranoj starici okačenoj na njegovo rame. Starica mu mahnu. Gradimir se trže, brzo ustade i pobeže skačući poput zeca u suprotnom pravcu. Ostalo mu je jedno nepopijeno pivo.

Vraćao se kući sasvim iscrpljen i prazan. Noć je bila topla i svetla zbog velikog crvenog meseca. Još se dugo Gradimir Gordić besciljno vukao između zgrada. Pažnju mu je privukao glasan razgovor komšijske dece. ,,Ona sisata, jel bi ti tu, a Pljuco?'', pitao je jedan. ,,Dašta Šiške. Kada bi joj zavario, svo bi joj mleko isurilo!'', odgovorio je drugi. Gradimir Gordić nije dosad primećivao da to nisu više slatki mali bucmasti klinci. Bile su to groteskne kreature noći crvenog meseca.

Na ulazu u soliter, iznenada, iz stana u prizemlju izađe ista ona starica koja mu je u šumici mahnula. Gradimir se brzo zagleda u svoje poštansko sanduče kako bi izbegao susret sa njom. Primetio je da se u sandučetu nalazi pismo. Otključao je i uzeo pismo, adresirano na njegovo ime. Popeo se u svoj stan. Zavukao se u mali ugao koji je bio osvetljen svetlošću crvenog meseca i otvorio pismo.

,,Gradimire,
Nisam mogla drugačije. Pismo je jedini način, jednom si mi rekao koliko ti rukom pisano pismo neuporedivo više prija od e-maila. Znaš, onda, kada si imao temperaturu i nisi smeo nigde da se krećeš, ja sam imala malu avanturu. Sa Gagom. Momkom iz tvog solitera. Pozvao me je jedno popodne na kafu, ali smo posle kafe pili pivo. Popili smo desetak piva. Pričao mi je o boemskom životu impresionističkih i ludilu ekspresionističkih slikara. Znaš i sam koliko me ta tema zanima, posebno sada kada mi počinju pripreme za upis na Akademiju. Onda me je poljubio. Mislim da sam hrabra što ti ovo priznajem, jer je moglo sve da ostane samo tajna između Gage i mene. Kada se to desilo osetila sam se zbunjeno Gradimire. Kao da je neko sa uspehom odstranio neku izraslinu na mom telu koja mi je dugo smetala. Volim te Gradimire, ova avantura nije promenila moj odnos prema tebi. Ali sada vidim u kolikoj meri si izgubio onu spontanost koja te je krasila kada smo se upoznali. Kao da bežiš od sebe. Tako si neprirodan. Nedostaje nam komunikacija Gradimire. Na sva moja navaljivanja da mi kažeš da li je sve u redu, ti si ponavljao: ,,U redu, u redu, ok.'' A ništa nije bilo u redu. Tako mi sada izgleda. Razmisli. Ako se ljutiš razumeću, ako se ne ljutiš, prihvatiću Gagin poziv da mu poziram gola. Rekao je da me neće ni dotaći.

Voli te tvoja
Marija.''

Gradimir je bio miran. Kao da je negde u dubini duše davno očekivao ovo pismo. Otvorio je fijoku svog radnog stola i pogledao u pilule za spavanje. ,,Mislim da mi je potreban jedan dug san'', pomisli i uze pilule.

Svetloljubičasti oblaci svetlucali su na večernjem, prolećnom nebu. ,,Vidi ovo sunce, čoveče, kako izlazi iz ovog ljubičastog neba i kako neprirodno sija. Kao da on zaista dolazi po drugi put! Ovaj put stvarno! I možda je danas taj dan! Možda je danas dan kada će sve teološke spekulacije biti otklonjene, kada će stotine godina učenja raznih mislilaca pasti u vodu. On dolazi!'', mislio je gledajući kroz prozor svog stana na vrhu solitera Dragan Švraka Gaga, mladi nezaposleni nastavnik likovnog. Potom je otišao do svog radnog stola i lagano motao džoint. ,,Ovih dana sam morao da povećam dozu. Ne znam šta mi je. Četiri na dan. Teško neko vreme čoveče. Pa dobro, četiri džointa na dan i nije tako puno... Auh, ala prija... Mmm...'', gledao je kroz prozor i pušio. Pustio je muziku, disk ,,Najbolje od domaćeg regea'' i setio se Marije. ,,Auh čoveče kako dobar glas ima ova Zlata Brč'', pomisli.

Neko je zvonio ispred vrata njegovog stana.

Otišao je u kuhinju, otvorio frižider i uzeo salamu, kobasicu i kulen, koji su bile umotani u masne listove starog broja ,,Severnog M.A. Espresa'', zatim sir, nešto preostalih čvaraka i smrznute prolećne pihtije, specijalitet njegovih roditelja sa sela, Josifa i Ane Švrake. Izneo je hranu na kuhinjski sto i počeo da jede. Jeo je brzo i puno. ,,Poslednjih godinu dana ugojio sam se trideset kila, to ne valja. Baba Mara sa prizemlja mi reče da izgledam kao bure. Kako je samo naporna ta baba! 'Ajde zaposli se, nađi devojku, vreme je da se ženiš... Vidi kako si deb'o. Auh, čoveče'', mislio je Gaga punih usta. ,,Šta ću kad volim da jedem... Auh čoveče, zaboravio sam na hleb'', pomisli i ustade, ali se predomisli i sede da završi pihtije.

Neko je zvonio ispred vrata njegovog stana.

,,Sad u krevet. Sutra ujutro tražim posao! Kako je lep ovaj crveni mesec. O kako je lep'', mislio je Gaga. Mladi umetnik uključi malu lampu u uglu svoje sobe. Tamo je bilo veliko belo platno i slikarski pribor. Gaga jednim potezom, brzo, nacrta krug i prekrsti ruke. ,,Mesec, krug... Šta?'', mislio je.

Neko je zvonio ispred vrata njegovog stana.

,,Neko zvoni!'', pomisli i ode do ulaznih vrata. Pogleda kroz špijunku. ,,Marija!'', uzviknu u sebi. Glava mu je bila teška. ,,Surfing na bistrom potoku ispod svetlosti crvenog meseca, e to! To! Marija... Šta će ona ovde sade? Nisam je video sto godina. Ili jesam... Ima užasan teleći pogled. Samo nešto ispituje. Kako onaj moj komša Grada izdržava s njom?'', mislio je gledajući kroz špijunku. Zevnuo je i otišao u sobu. ,,Spavanjac!'', reče i brzo se skinu i baci na krevet. Mada je bilo proleće, navukao je na sebe debeo jorgan. ,,Žene vole duple špijune'', pomisli, nasmeši se i odmah zaspa. Gagino hrkanje je bilo toliko prodorno da je odjekivalo hodnikom solitera.

Neko je zvonio ispred vrata njegovog stana.
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR-ID 141175564
BKG 3 / 2008. Sveska 16.

Nazad