FRIGYES KARINTHY

 
 

ZELENE KAJSIJE

Proletos, na jednom velikom drvetu kajsije, kad je sunce počelo toplo i drugarski da sija, otvorile su oči malecke, zelene kajsije i radoznalo se osvrtale oko sebe.

- Baš je lepo toplo - rekla je jedna kajsja, koju su Gabor kajsijom zvali. – Odakle dolazi ova fina toplota?
- Od onog velikog žutog – reče kajsija Pišta, koji se, još dok je bio samo koštica, bavio izučavanjem estetike.
- Od onog velikog žutog tamo, preko puta nas, na plavom nebu.
- I šta je to veliko žuto? – naivno je pitao kajsija Gabor.
- Šta bi bilo – reče važno kajsija Pišta. I to je jedna kajsija, baš kao i mi, samo je nešto veća i sama je, sama visi sa nekog velikog drveta, koje se odavde ne vidi.
- I mi ćemo biti tako lepo žuti? – pitao je radoznalo kajsija Gabor.
- Kako da ne ! – reče ubeđeno kajsija Pišta. – Ako potraje ovo lepo, toplo vreme, onda ćemo i mi biti ovako lepo žuti.
Lepo i toplo vreme je zaista i potrajalo, pa su zelene kajsije počele lepo da žute. Posebno jedna, koju su zvali kajsija Šandor i koji je sedeo na kraju velike grane i koji je dobijao najviše sunčevih zraka.
- Ovaj Šandor prelepo napreduje – reče jednog dana kajsija Pišta, koji je voleo da posmatra kako se razvijaju njegova braća kajsije.

Od tada je Šandor bio u centru pažnje svih kajsija.
- Videćete – rekao je Pišta – on će biti naš Lajoš.

(Potrebno je da znate, da su velikoj žutoj kajsiji, koja visi sa neba i tako lepo greje, dali ime Lajoš.)

- Već je sad tako žut. Kolilo će napredovati ovaj momak, jednostavno je nepredvidivo.
Šandor je zaista bivao sve žući.
- Malo je manji nego Lajoš – kazao je Pišta – ali to je samo optička varka. Znate, Lajoš je dalje, a što je nešto udaljenije, to nam se veće čini.

Ovo naime, nije baš tačno, međutim, od jedne kajsije i ovo je lepo, kad zna ovako teške latinske reči, kao: optička varka.

- A zašto da ne? Nizao je dalje svoje misli, kajsija Pišta. – Recimo da je Lajoš izuzetna pojava među kajsijama, pošto izgleda, svi od njega uče kako biti žut, pa i ovaj Šandor, koji je poseban. Oscar Wilde na jednom mestu izričito kaže, da ne uči umetnik od prirode, nego priroda od umetnika.

Naime, nije baš tako rekao Oskar W. Ipak, nije li dosta od jedne mlade, zelene kajsije, da uopšte čita velike svetske pisce?

- Može se reći – nastavljao je posle nekoliko nedelja kajsija Pišta – da naš Šandor, ne samo da je tako žut, kaočcudesan i bogom dan Lajoš, nego još i žući.

Kajsije su podržavajuće mrljale. Slavljena žuta kajsija Šandor, odmahnu rukom i ogorčeno objavi, da je ostalima trebalo dva meseca da shvate. On je ovo već ranije znao o sebi. Ali, kod nas ne razumeju kajsiju, jer nema prave kulture.

- Tako je, žući je – vikali su sada svi.
- Uostalom, ko je uopšte taj Lajoš? Ranije, istini za volju, stvarno je bio žut i dok je bio mlad i zelen i neoformljen i naš Šandor je od njega učio-zapravo- kako da bude žut. Ispostavilo se da je Lajoš nesposoban da se razvija, nema više ništa novo da pruži. On je uvek bio ovako žut, nije se ništa promenio, a naš Šandor je sve šareniji i lepši, pompezno je crven i smeđ.
- Nedvosmislemo je – na kraju reče sveznajući kajsija Pišta – nedvosmisleno je da je naš Šandor ona prava, nova, savršenija kajsija, ultra-kajsija; rekao bih, kajsijastija kajsija. Lajoševo doba i njegova romantična nemogućnost razvijanja je prošlost. Treba srušiti Lajoša odatle,a Šandora postaviti na njegovo mesto. Vidite, - podvrisnuo je naglo – Lajoš je i sam osetio da smo u pravu – pogledajte! Sam je pao sa svog drveta.

Svi pogledaše tamo. Smrkavalo se, a sunce, koje greje i pomaže zrenje kajsija, u tom momentu je zaista, umorno zašlo sa horizonta.

Sa mađarskog prevela: Klara Antal
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR-ID 141175564
BKG 3 / 2008. Sveska 16.

Nazad