MAJKL VAJLDING

Majkl Vajlding rođen je 1942. u Engleskoj, u Vorčesteru. Nakon završenih studija u Linkon koledžu, odlazi u Australiju. Na Univezitetu u Sidneju postaje profesor engleske i australijske književnosti. Kao gostujući profesor predavao je i na univerzitetima u Kaliforniji, Santa Barbari, Kvinslendu i dr. Osnivač je australijske izdavačke kompanije Wild&Woolley.

Svetsku slavu stekao je svojim kratkim pričama i književnim kritikama. Objavio je mnogo knjiga, a najpoznatije su "Zajednički život" (srpsko izdanje u prevodu Davida Albaharija), "Ambasada kratke priče", "Falusna šuma", "Čitanje znakova", "Paragvajski eksperiment", "Divlji snovi".

Kod nas je zastupljen i u dvema antologijama svetskih priča koje su priredili David Albahari i Milisav Savić. Bio je gost KOV 1991. godine.

 

   

NOĆ NA ORGIJI

Odlučio sam da odem na orgiju. Još od vremena kada Dž. V. Holms nije dobio stipendiju da ode u Vijetnam kako bi napisao akcioni roman razmišljao sam o bližim područjima akcije na koja bih mogao otići. Danas sam pomislio na orgiju. Prvo, naravno, moram da nađem partnera, jer na orgije čovek ne ide sam.

"Možda bi mogao nekoga da iznajmiš zajedno sa rimskom togom" predlaže gospa iz časopisa.
"Nije to maskembal" rekoh. "Orgije predstavljaju ozbiljan savremeni fenomen."
"Ali ipak bi mogao nekoga da iznajmiš", ona ponavlja. Ponudio sam da pozovem nju, ponajviše zbog toga što su me žestili njeni stavovi. Ona je odmah prihvatila. "Mogla bih nešto da napišem o tome", rekla je.


Odlazimo u ranim jutarnjim časovima. Ona se napokon pojavljuje kada jedem dimljene ostrige u kuhinji i posmatram travnjak. Gotovo svi su već otišli kući.
"Jesi li spremna?" kažem.
"Hoćeš da se pozdraviš sa ostalima?" pita ona.
"Ne baš."
"Loše si se tucao, a?"
Na to ne odgovaram. "Mislim da se većina ljudi koji su ostali već pripremila za spavanje", napomenem.
"Sigurna sam da ne bi zamerili ako ih prekineš. Ili čak ako im se pridružiš. Neki hitri poljubac za oproštaj ili možda pušenje na brzaka?"
"Ja bih radije da pođemo", kažem.
"Pa", kaže čim smo krenuli, "koliko si ljudi uspeo da potucaš?"
"Ja sam uglavnom pravio neke pribeleške."
"šta si pravio?"
Pokazao sam joj svežanj nažvrljanih listova.
"Razgovarao sam sa ljudima i onda bih izišao u baštu i zapisao šta su mi rekli. Nisam hteo da pišem dok govore."
"I koliko ljudi si uspeo da potucaš, kaži mi dok se još sećaš. Beleške ćemo kasnije da uporedimo, to je drugi deo zabave."
"Nisam, u stvari, nikoga tucao", objasnio sam.
"Kako ćeš onda pisati o tome ako nisi nikoga tucao?"
"Tucao sam ranije".
"Verujem da jesi", rekla je ona sumnjičavo, što joj uopšte nije bilo potrebno. "Ali nije stvar u tome. Tucanje na orgiji je nešto sasvim drugo."
"Ne razumem zašto bi to bilo nešto drugo."
"Eto, to si mogao da doznaš, zar ne?"
"Više me je zanimalo kakvi ljudi tu dolaze, kakva je sociologija njihovog vaspitanja."
"Fino."
"Šta, jesi li ti koga potucala?" upitah je.
"Pa to je bila orgija", reče ona, "a ne konferencija za štampu."
"Nisi morala" rekoh. "Hoću da kažem da nisam mogao da uđem ako nekoga ne dovedem, ali nisam to od tebe očekivao - u smislu da od tebe nisam zahtevao."
"Dobro je što nisi", reče ona. "Ja se ne jebem okolo samo zato što to neki bedni pisac zahteva od mene."
"To sam hteo i da kažem. Možda je trebalo o tome da govorim pre nego što smo krenuli, ali mislio sam da ćeš shvatiti."
"Naravno da sam shvatila", reče ona. "Ne brini. Da sam drugačije shvatila, verovatno bi dobio nož u rebra. Ili bih ti odgrizla muda."
"Dobro je", rekoh. "Dobro je što se razumemo." Olakšan bar što se toga tiče.
Vozimo se kroz noć.
"Ali ipak si se poševila s nekim", pitam je.
"Naravno da jesam. U tome je cela stvar, zar ne?"
"S koliko njih?"
"O, to ne znam. Možda s četvoro ili petoro. To je približno najviše koliko se može."
"Zašto?"
"Zato što pica počne da te boli, eto zašto."
"Mislio sam zašto si se ševila sa četvoro ili petoro ljudi?"
"Rekla sam ti, počne da te boli i osetiš da ti više ne ide. Valjda zbog različitih veličina ili ko zna zbog čega. Kada se isto toliko puta potucaš s jednim čovekom uopšte toliko ne boli."
"Mislio sam zašto si se ševila sa toliko mnogo ljudi, a ne sa toliko malo?"
"Ne bih rekla da je to baš nešto mnogo. Ne znam šta ti misliš. To ti je kao kad bi rekao zašto si na zabavi razgovarala sa četvoro ili petoro umesto sa šestoro ili sedmoro ljudi? Valjda zbog toga što to želiš ili nešto slično."
"Zašto četvoro ili petoro, čemu ta neodređenost?" upitah.
"Moraš znati šta je - prvo ili drugo. Nemoguće je da si već zaboravila, nema deset minuta kako smo otišli."
"Izgleda mnogo duže."
Brojala je na prste jedne ruke, izgovarajući brojeve šapatom, polako.
"Izgleda da nisam sigruna", rekla je. "Jedan od njih mi je nekako uzgredan. Znaš, ako zaspiš nekoliko secundi, može nešto da ti promakne. Mislim da je i on zaspao. Valjda je bio umoran ili ko zna šta. I on je pisac. Piše o "vijetnamskoj ruži" i pokušao je da potuca što više može ljudi kako bi dobio sociološki uzorak rasprostranjenosti zaraze. Zašto se vi toliko uvaljujete u tu sociologiju? Mislim da je on malo preterao. Vi svi bolje pričate o seksu nego što ga primenjujete. Ti ga poznaješ", rekla je. "On tebe zna, znao je da dolaziš sa mnom i prišao mi je čim me je video i rekao mi da te pozdravim."
"Ko su bili oni drugi?"
"O, neki jebači. Verovatno ih znaš. I Dekster je bio; raspitivao se za tebe; i on je prikupljao građu za knjigu. I neki motorciklista koji tvrdi da pije u istoj kafani kao i ti. On je prodao svoje memoare jednom večernjem listu posle onog grupnog silovanja. Osvežavao je uspomene jer je kasnije trebalo da se vidi sa piscem koji mu sređuje rukopis. Sve u svemu, dobra orgija", rekla je ona.
Zaustavio sam kola kod njene kuće.
"Hoćeš gore?" pitala je.
"Ne, bolje da pođem kući, umoran sam, a i tebe previše boli."
"Ne boli me kada si ti u pitanju", reče ona.
"Ipak je bolje da pođem."
"To bi mi zaokružilo broj", reče ona.
"Ne."
Krenuo sam. Kada sam stao na semaforu, ponovo sam ih prebrojao. Bila su još dvojica za koje mi nije rekla.
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR-ID 141175564
BKG 3 / 2008. Sveska 16.

Nazad