JOVICA AĆIN

Jovica Aćin (1946, Zrenjanin), piše pesme, kratke priče i eseje, prevodi sa nemačkog, francuskog i engleskog.
Objavljene knjige: Unakrst divljina pamćenja (1970), Izazov hermenutike (1975), Paukova politika (1978), Šljunak i mahovina (1986), Poetika rastrojstva (1987), Duge senke kratkih senki (1991), Poetika krivotvorenja (1991), Uništiti posle moje smrti (1993), Gatanja po pepelu – o izgnanstvima i logorima (1993), Apokalipsa Sad – nacrti o Božanstvenom markizu (1995), Leptirov sanovnik (1996), Nezemaljske pojave (1999), Ljuba Popović – odiseja jedne senke (2000), Lebdeći objekti (2002), Ko hoće da voli, mora da umre (2002), Mali erotski rečnik srpskog jezika (2003), Seništa i drugi raskazi (na makedonskom, 2005), Dnevnik izgnane duše (2005), Dnevnik o vagini (2005), Goli demoni/ Nage žene (koautor-ilustrator M. Miletić, 2006), Pročitano u tvojim očima (2006), Šetnja po krovu: Sabrani crteži Franca Kafke (2007), Goli pripovedač: O svim stvarima izgubljenim i nađenim (2008).
Živi u Beogradu.

   

FRANC KAFKA UŽIVO

Pred vama je deo izuzetnog i jedinstvenog svedočanstva o Francu Kafki, koji je svakako među nekoliko najvećih pisaca ovoga doba, bilo ko od istinskih čitalaca o tome odlučivao. S nesumnjivom i potvrđenom verodostojnošću, ovo svedočanstvo nam predstavlja živog, svakodnevnog doktora Kafku. Drugi dokument ove vrste ne postoji.

Zapisane lične razgovore s Kafkom dugujemo Gustavu Janouhu čiji je otac radio u praškom Zavodu za osiguranje radnika od nesrećnih slučajeva. U to vreme je, kao pravnik, u istom Osiguravajućem zavodu bio zaposlen i Kafka. Jednog martovskog dana Janouhov otac je pozvao svoga sedamnaestogodišnjeg sina, gimnazijalca koji piše pesme, da ga poseti u kancelariji. I toga dana otac vodi sina u pravno odeljenje Zavoda gde ga upoznaje sa izvesnim doktorom Francom Kafkom kome je poznati pisac Maks Brod posvetio jednu od svojih knjiga. Doktor Kafka je pročitao mladićeve stihove i mogao bi možda da ga korisno posavetuje.

Od toga susreta, još kada je shvatio da je pred njim autor čudesnog Preobražaja kojim je već bio fasciniran, mladić počinje manje ili više redovno da posećuje Kafku i vodi s njim razgovore koje, potom, brižljivo zapisuje. Radoznali i zadivljeni Janouh bi o svemu da priča, a Kafka mu, očigledno blagonaklon prema svome mladom sabesedniku, i govori o mnogo čemu, o svome moralu, svojim viđenjima umetnosti, politike, religije, o drugim piscima, o svojim životnim pogledima. Svoje zapise razgovora Janouh će objaviti tek posle Kafkine smrti. Bliska piščeva okolina, Maks Brod, verni prijatelj i, srećom, neverni izvršilac njegovog testamenta, kao i Dora Diamant, Kafkina prijateljica iz njegovih poslednjih dana, biće dirnuti i zaprepašćeni pred tim zapisima. Pred njima je, rekli su, ponovo Kafka kakvog su lično poznavali, bezmalo živ, s njegovim izrazima i stavovima, s njegovom duševnošću i suzdržanošću. Takvi, zapisi razgovora s Kafkom su jednodušno pozdravljeni od svih znalaca i postali su nezaobilazni u pokušajima tumačenja piščevih dela i dana, uverenja i muka. Otuda oslanjanje na njih nalazimo i kod takvog strogog istraživača kakav je Klaus Vagenbah, ili u interpretacijama Žila Deleza s Feliksom Gatarijem, te kod Marte Rober...

Janouh nam, ukratko, ne izmišlja Kafku, niti ga konstruiše niti rekonstruiše počev od njegovih dela, Dnevnika ili na osnovu njegove prepiske. On se ograničava da jednostavno, poput stenografa, pobožno i doslovno beleži piščeve reči, bez ikakvog dodavanja i umetničkog majstorisanja, pa čak i u neredu, odbijajući i da naknadno bilo šta sazna o svome nekadašnjem sagovorniku.

Da, Janouh nije pročitao nijedan Kafkin književni tekst posthumno objavljen, niti ikakav odlomak iz njegovih dnevnika i pisama (čija prva publikovanja padaju tek od 1937. godine). Koliko god to moglo biti apsurdno, kako kaže Bernar Lortolari, prevodilac Razgovora na francuski, Janouh je izneo da je za to lično bio "nesposoban". Hteo je da se zadrži isključivo na čoveku kakvog je neposredno poznavao, i na njegovim radovima koje je bio pročitao jedino još za piščevog života. U tome kao da je sledio i samog Kafku koji je, kad god bi ga mladić nešto zapitao o nekoj njegovoj objavljenoj knjizi ili pripovesti, odgovarao kratko i brzo prelazio na drugu temu. No, sve to što bi moglo biti shvaćeno kao slabost ovih razgovora, upravo doprinosi njihovoj autentičnosti.

Postoje, ipak, izvesne granice u kojima su se ovi razgovori odvijali. Najpre, vremenske. Počinje da ga viđa marta 1920. godine, a prestaje 1. jula 1922. godine, dakle i pre nego što je Kafka otišao iz Osiguravajućeg zavoda u najavljenu penziju. U tom periodu, Kafka je i najmanje godinu odsutan iz Praga radi lečenja. U Meranu je od aprila do juna 1920. godine, na Tatrama od decembra 1920. do avgusta 1921. godine, a u Špindelmileu januara i februara 1922. godine. Ostaje, dakle, nešto više od godine dana, pri čemu je i tada Kafka, bolestan, često vezan za postelju po nedelju ili dve. S druge strane, Janouh nagoveštava da je ponekada proticala nedelja ili dve dana kada nije odlazio da vidi doktora Kafku. Osim vremenskih, tu su bila i ograničenja koja se tiču prilika i mesta susreta i razgovora. Janouh je svega jednom, koliko se može zaključiti, bio baš kod Kafke, u kući njegovih roditelja. Viđao ga je pretežno u kancelariji, pokatkad pratio kući, ili ga je sačekivao na ulici i zatim bi šetali Pragom.

Postoje i granice koje je diskretno nametnuo sam Kafka ili ih je Janouhu nametnulo njegovo, razumljivo, nedovoljno intimnije poznavanje samog pisca. Nigde se, tako, direktno ne spominju dve muke koje su baš u to doba zaokupljale Kafku i koji baš tada ne vodi svoj dragoceni dnevnik: njegov odnos prema Mileni Jesenskoj i njegov rad na romanu Zamak. No, možda zbog nezajažljivog Janouhovog divljenja prema Kafki i zbog neosporne Kafkine blagonaklonosti prema mladom sabesedniku, bez obzira na piščevu znanu stidljivost i suzdržanost, u razgovorima su pokretana najrazličitija pitanja. I u svakom piščevom objašnjenju, u svakoj njegovoj reči, prepoznajemo Kafku po njegovoj preciznosti i konciznosti, i po njegovom osobenom humoru, čak i kada on zbog svoje osetljivosti ne kazuje uvek misao do kraja...

Razgovori sa Kafkom
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR-ID 141175564
BKG 4 / 2008. Sveska 17.

Nazad