SLOBODANKA ŽIVKOVIĆ

Slobodanka (Bratislav) Živković (1951.) je rođena u Aleksincu. Školovala se u Aleksincu (Gimnazija) i Nišu (Pravni fak.).
Poznata je po svojim književnim ostvarenjima iz oblasti poezije i esejistike, za koje je dobila niz značajnih nagrada. Rukopisi su joj prevođeni na slovenački, ruski i engleski jezik. Objavila je tri knjige poezije, Odzvon (1997), Podrivanje tišine (2004), Divlje reke (2007), veći broj eseja iz oblasti savremene književnosti, likovne i muzičke umetnosti.
Autor je značajnog broja adaptacija i dramatizacija literature za decu i omladinu koji se izvode na sceni Gradskog pozorišta u Aleksincu.
Pored književnosti bavi se i novinarstvom, (Aleksinačka reč i Niške narodne novine).
Član je glumačkog ansambla Gradskog pozorišta``Teatar 91`` u Aleksincu. Radi kao saradnik – pedagog u Školici glume pri Gradskom pozorištu u Aleksincu.
Slobodanka Živković
   

MUK

Hodam kroz čudnovate predele u mojoj glavi.
Nalećem na sebe i prepoznajem se po prvi put.

Usamljenost je kletva.

Uključujem TV.
Civilizacija smlavljuje Erosa.
Eksplozija potresa ekran.
Svetlost pada iz vazduha i vazduh gori.
Noći konja je kraj!
Sad ljude ubijaju, zar ne!

O, dobri i plemeniti Bože!
Alku po alku iskovali smo lanac
Oko sopstvenog vrata.
Isus i dalje nosi svoj krst
Kao da se ništa nije dogodilo.

Daj nam ponovo Tvoj blagoslov!

U ehu krika – tišina...
Konačni muk.
 

PUTNIK

Nisam više putnik na drumu
Nego sam drum po kome prolaze
Gladni i siti.

Svi traže svoje izgubljene puteve
I od svega se plaše.
I da bi bili jedno,
Da bi u mraku videli duboko,
Svi zatvaraju po jedno oko.

Da ih prehranim, da ne poumiru,
Ignorišem ništavilo stvarnosti
I svima nudim Popinu Koru.
Po nevidelicama ih odvodim u grad
Tih, tih kao da je na umoru.

Ponekad i svoju senku među njima izgubim.

Obuzme me strah
Puteve povratka kako da utuvim
Pa nasumice izgovaram reči
Odbegle iz Kore,
Reči koje ne mogu izdržati
U zlatnom okovu pesme
Te se ponovo otvaraju nebesima
U starom svome liku:
Čujem poznati pseći udar
Udar zuba o zube

..........................
Vidim
Vidim ne sanjam

Milosrdne slonove ubijaju
Zbog elizabetanskog kaveza za ptice
A mnogoobličja slute samo oni
Koji mogu da se raduju,
Kao deca, bez straha i požude.

Sve stvari najednom dobijaju oči.

I nema znanja koje me može isceliti.
Ni Lazara vaskrslih za vedrinu praskozorja.
Samo drum... širok i zvonak kao tuga,
Drum što ide sve dalje a ne odvodi nikuda.
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR-ID 141175564
BKG 4 / 2008. Sveska 17.

Nazad