VESNA DENČIĆ

Vesna Denčić, rođena 30.11.1963. u Beogradu. Diplomirala novinarstvo, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Piše aforizme, poeziju, haiku, prozu, književne prikaze, recenzije, komentare i dr.
Do sada objavila: - U društvu se ne šapuće (1987) aforizmi; Svet ne može propasti bez nas (1996) aforizmi; Put do pakla (2001) aforizmi; INverzije (2003, 2007) kratke priče; Horizonti (2006) kratka proza (dvojezično); Stradanje u ciklusima (2007) aforizmi; Plavi pogled (2008) haiku; Podijum / Podium (2008) poezija (dvojezično).
Priredila: - Iz dnevnika budućeg ludaka, Radeta Petkovića (2003) izbor iz zaostavštine; Stradija danas (2003) panorama - koautor Vladimir Jovićević Jov; Satirične priče 2003 (2004) koautor Đorđe Otašević.
Prevela: (sa Olgom Lalić-Krowickom) - Tri dana kasnije, Vladimira Gasiewskog (2007), poetski triptih.
Multimedija: - CD rom Smeh do bola (2003); CD rom Smeh do bola 2 (2005).
Zastupljena u više od 40 antologija i zbornika kratkih priča, aforizama i pesama. Prevođena na poljski, nemački, bugarski, ruski, francuski, makedonski, engleski, slovenački jezik. Saradnik mnogih časopisa i novina.
Više puta nagrađivana u zemlji i inostranstvu.
Poslednjih desetak godina bavi se izradom web sajtova, od kojih je najznačajniji "Smeh do bola" (Aforizmi i sve o aforizmu) koji je više puta nagrađivan. Osnivač i glavni i odgovorni urednik prvog elektronskog časopisa za satiru Etna.
Pet godina bila urednik u izdavačkoj kući "Alma".
Saradnik na izradi Rečnika novih i nezabeleženih reči.
Član Udruženja književnika Srbije.
Urednica za satiru Balkanskog književnog glasnika.

Vesna Denčić

 

 

METAMORFOZA

Kada se jednog jutra nakon uznemiravajućih snova probudio, K. je shvatio da se pretvorio u jednog od najvećih autora svetske književnosti.

Proteklo je 125 godina od rođenja Franca Kafke, jednog od najuticajnijih pisaca dvadesetog veka, i 84 godine od njegovog fizičkog odlaska, ali po svemu sudeći on je danas prisutniji nego ikada.

Za života veoma skroman, strogog vaspitanja, strog prema sebi i sopstvenom delu, izuzev uskom krugu literarnih posvećenika, bio je gotovo nepoznat. Kao izuzetni perfekcionista, svoje rukopise davao je na objavljivanje tek kada je bio 150 odsto zadovoljan, navodi Rajner Štah, te je veoma mali broj knjiga i pripovedaka objavio. Tek nakon njegove smrti, zahvaljujući Maksu Brodu koji nije ispunio autorov zahtev da uništi njegov rukopis, najpre romani, pripovetke, a potom dnevnici, privatna korespodencija, crteži... pokrenuli su čitavu mašineriju.

Nesporno je da je Kafkin talenat obogatio svetsku književnost (i ne samo književnost). Njegova dela prevedena su na više od sedamdeset jezika; napisani su brojni predgovori i pogovori, eseji, objavljene publikacije, studije,  tumačenja, te se s razlogom smatra da je najtumačeniji pisac posle Šekspira. Njegovo delo tvrdoglavo se odupire vremenu i interpretabilnosti (zato je on tako i znamenit) naglašava Josef Čermak i dodaje: “Uzmite tu tzv. kafkijansku literaturu, od nje bi mogla da se napuni velika biblioteka, videćete koliko mogu biti raznorodni pristupi tome”.

Međutim, raznorodnosti pristupa, koji bi svakako bili prisutni sve i da je autor uobličio i priveo kraju svoja dela, doprinosi i to što je i sam Brod ostavio svoj pečat redigujući neobjavljene rukopise, naročito stoga što, kako smatra Kundera, nije razumeo modernu umetnost, bez obzira na to što je bio fascinantni intelektualac natprosečne energije. Pa ipak, ne može se prenebregnuti činjenica da je Brod među prvima uvideo značaj Kafkinog rukopisa, čija vrednost do današnjeg dana nije iscrpljena. Naprotiv! Nove analize, nova izdanja i nova tumačenja publikuju se u kontinuitetu.
 


 

Zürau aforizmi

Zbirka aforizama, Zürau aforizmi Franca Kafke, koju je priredio, napisao predgovor i pogovor Roberto Kalaso, aforizme sa nemačkog na italijanski preveo Mihael Hofman, a sa italijanskog na engleski preveo Džefri Brok, reklo bi se da je imala zanimljiv put. Štaviše, ima u toj pažnji trojice svetski priznatih autora i neke pritajene dirljivosti, stoga što su ti aforizmi najstajali u periodu od septembra 1917. do aprila 1918. koje je Kafka zbog tuberkuloze proveo u kući kod sestre u selu Zürau.

Identifikujući manifestaciju bolesti kao mogućnost, "privremeno odsustvo od muka normalnog života", Kalaso vidi kao neku vrstu hrabrog eksperimenta koji je moguć samo pod tim uslovima - kroz novu formu: aforizam. Međutim, većina ovih aforizama nisu ono što se obično pod tim podrazumeva - maksima - mada su neki veoma blizu. Kafkini aforizmi pre su parabole, pojedinačne slike ili narativni fragmenti kojima je pokušao da predstavi svoju filozofiju. Iako nije bio filozof, imao je sopstveni pogled na svet i način razmišljanja izuzetno originalan i bolno predivan.

Još kao student Kalaso je bio u prilici da vidi originalni rukopis ovih aforizama i primetio je da su zapisani na neobičan način. Kafka je obično pisao zgusnuto, dok je ovde svaki aforizam bio na posebnoj strani. Dakle, piščeva zamisao bila je da svaka misao ima dovoljno prostora, da diše punim plućima, da je izolovan entitet koji se može čitati sa maksimalnom koncentracijom. Stoga je, prisećajući se izdanja koje je načinio Maks Brod, odlučio da ispoštuje prvobitnu autorovu zamisao. Zürau aforizmi, svaki napisan na zasebnom vrlo tankom papiru, sa novim prevodom Mihaela Hofmana, predstavljaju nešto jedinstveno u Kafkinom opusu, rad čiji oblik je on stvorio istovremeno sa svojim sadržajem.
 

Omladina je srećna jer ima sposobnost da vidi lepotu.
Svako ko sačuva sposobnost da vidi lepotu nikada ne ostari.
_

Nakon određene tačke nema povratka.
Ta tačka mora biti dostignuta.
_

Ne postoji ništa drugo osim duhovnog sveta;
ono što nazivamo fizičkim svetom zlo je u duhovnom svetu,
a ono što nazivamo zlom samo je neophodnost
jednog trenutka našeg večnog razvoja.
_

Dobra stvar je na neki način tužna.
 

Postoje najmanje dva razloga za preporuku ove knjige, piše prof. Dejvid Kaufman u prikazu za knjigu Zürau aforizmi: solidan Hofmanov prevod i Kalasovi komentari koji nam mogu reći nešto zanimljivo ili važno o Kafkinom radu. Međutim, postoji i problem sa prevodom. Na primer kada Kafka kaže: "duh postaje slobodan samo onda kad prestane da bude podrška ili uporište". Nemačka reč Halt (zaustaviti) ovde je prevedena kao support (podrška) ili prop (uporište), zapravo je više evokativna. Što znači "iskustvo" ili "oslonac". Hofman pritom dodaje i nove reči koje remete konciznost: "Duh postaje slobodan samo onda kada prestane da se poziva kao podrška". Ipak, više zabrinjava to što je Hofman pokušao da očisti od nejasnoća ili da učini više literarnim pojedine aforizme, potpuno izmenivši ili suzivši značenje.

Ovo je samo jedan od primera metamorfoze Kafkinih dela, ali i primera intervencije koja, pogotovo u mikrostrukturi aforizma, kada čak i zarez, jedno izmenjeno slovo, redosled reči u rečenici, a kamoli pridodata reč ili više njih, može proizvesti sasvim suprotan efekat i posledice.

Specifičnost kratke forme, naročito aforizma, upravo jeste u tome da naglasi suštinu, i da, u zavisnosti od talenta autora, izazove intelektualni, emotivni ili estetski doživljaj.
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR-ID 141175564
BKG 4 / 2008. Sveska 17.

Nazad