ZORAN M. MANDIĆ

Zoran M. Mandić, je rođen 20. avgusta 1950. godine u Vladičinom Hanu. Gimnaziju Nikola Tesla završio je u Apatinu, a pravničko obrazovanje stekao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.
Objavio je sledeće knjige pesama: Koraci sumnje, 1971, Putnik i njegova nevolja, 1976, Opekotina, 1980, Upustvo za opstanak, 1982, Karinska trojstva, 1987, Čitaonica, 1989, Nišan, 1990, Kraj sezone, 1991, Bizarna matematika, 1991, Citati, 1992, Radovi na putu, 1993, Naspram čuda, 1994, Kraj sezone i druge pesme, 1995, Citati i druge pesme (iyabrane pesme, priredio Saša Radojčić), 1996, Nisam nikada napisao pesmu koju sam mogao da napišem, 1997, Apatin i pesme od pre, 1998, Usekline, prozora, 2000, Nestvarni štafelaj, 2005. i Mali (p)ogledi, 2006.
Objavio je knjigu mikro/eseja Mali naslovi, 2003. g., a drugo dopunjeno izdanje 2008. god..
Objavljeni su mu izbori iz poezije na italijanskom, Gospodovo pismo, u pevodu Dragana Mravovića, 1994. i na makedonskom, Ne brinem za nadu, u prevodu Riste Vasilevskog, 2004. g.
Zastupljen je u velikom broju antologija i pregleda Srpske poezije u zemlji i inostranstvu.
Bio je član žirija knjiženih nagrada: Brankova, Pečat varoši sremskokarlovačke, Pavle Adamov, Dušan Vasiljev, Ervin Šinko, Kruna despota Stefana Lazarevića, Knjiga godine Društva književnika Vojvodine, Lenkin prsten, Meša Selimović, Povelja Karađorđe i dr.
Za književni rad nagrađen je:Ervin Šinkom, 1975, Pečatom varoši sremskokarlovačke, 1976,
Oktobarskom nagradom Apatin, 1998, Iskrama kulture Vojvodine, 2000, Stevanom Pešićem, 2004. i Knjigom godine DKV, 2005. g.
Piše književnu i likovnu kritiku, koju je objavljivao u: Politici, Poljima, NIN-u, Borbi, Dnevniku, Zlatnoj gredi, Letopisu matice srpske, Koracima, Gradini, Književnoj reči, Književnim novinama, Kovini, Mons aureusu, Bagdali, Likovnom životu, Večernjim novostima, Dometima, Oku, Književnom listu, Stvaranju, Ovdjetu, Stremljenjima, Ulaznici, Rukovetima, Književnom magazinu i dr. kao i na TV Novi Sad u emisiji U sazvežđu knjiga i na RTS Beograd.
Živi i radi u Somboru i Apatinu.
Član je AICIL-a – Evropskog udruženja književnih kritičara sa sedištem u Parizu, Upravnog odbora Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije.
Zoran M. Mandić
   

RASUTE STVARI

Podsetnici na raznobojnim
papirićima
Zelene i žute fascikle
Dnevnici
Moji dokumenti
Moje slike
jedan i dva
Deo u iznajmljenom stanu
Deo kod kćerke
Deo u depou
Na netu su unete poslednje
Odrednice
Sahraniće me ljudi
Malo srce
Hteli mi to ili ne da
priznamo
Okviri
Gospođin vir
Mali naslovi
Ušinuto vreme više
ne okreće glavu
Ne vredi na jednu gomilu
sakupiti
Rasute stvari
One po sebi putuju i
Okreću se
Svaka na svoju stranu
 

BOG U PRODAVNICI OGLEDALA
(mali esej o slepilu)

Ugledao sam ga u prodavnici
ogledala
Mirno je obilazio rafove sa
bombonjerama
spakovanih u kutijama od
ručno izrađenog
plavog fabriano papira
na kome je Franko Maria Riči
odštampao Borhesovu priču
Kongres
na italijanskom
povezanu u crnu svilu ukrašenu
zlatnim slovima
Ne verujem da je On u prodavnici
mislio na Borhesa
niti da je delić svog pogleda
posvetio meni
Kretao se kao u šetnji morskom
obalom
kroz čije staklene pore je pristizala
voda dalekih reka
rođenih postrani usred
gluvoneme pustinje
Bez kravate ličio je na mog Oca
nakon što mu je zakasneli osmeh
raskopčao košulju ispod grla
O koje su mu neposlušni geometri
mira
kačili vrpce sa odlikovanjima rata
Ne znam kada je izmileo iz prodavnice
Kako se provukao između sabijenih
ogledala u stešnjenom trgovačkom
Prostoru
I zašto me je zauvek ostavio u
Lavirintu nemih bombonjera sa
plavim fabriano papirom
prezrenog i obnevidelog
uvijenog u crnu svilu ukrašenu sa
Zlatnim slovima
koju će opet neko kupiti da bi
uvezao knjigu
Simpozijum (p)ogleda i
potpisao je mojim slepilom
 

ZNANJE
(mali esej o zakasnelosti)

Znam
Na početku nisam razumeo
smisao rekapitulativnog
Pogleda
Gledali smo se u nedoumici
Dostojevski naspram Šekspira
ispred mrtvačkog kovčega
starice s kojim je otputovama
Moja Majka
Kroz stisnute zube
pustio sam nekoliko razglavljenih
Rečenica
Zaborav je sada revizor
kome u ratama vraćam dug
Reči
kroz koje pamtim neodigrane uloge
Belinu ostavljenu na neispisanim
tabacima hartije
Među zlim zverima
Rekapitulativnog pogleda
premetnutog u nerazumljivi govor
Pesme
sa peračima vode
presahlog (sa)znanja
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR-ID 141175564
BKG 4 / 2008. Sveska 17.

Nazad