HOSE EMILIO PAĆEKO

Hose Emilio Paćeko (José Emilio Pacheco), rođen 1939. u Sijudad Meksiku. Spada među najobrazovanije pisce srednje generacije. Pesnik, pripovedač, romanopisac, esejist i kritičar, njegovo delo je raznovrsno, impresivno, stilski briljantno. Hvaljen od samog početka karijere. Kao pripovedač objavio je zbirku El viento distante (Vetar daljine), knjigu dečjih pričica koje nisu za decu.
Što se tiče kompozicije njegovih romana ili pripovedaka, ona je besprekorna, savladao je sve tajne ove tehnike. Svaka priča, u skladu sa temom, napisana je u različitom obliku. Zna da izgradi likove i stvori uverljivu atmosferu, ali i da istovremeno razvija priču. Vešto prelazi sa logičnog na apsurdno. Iza činjenica lukavo skriva simbole. Osim pomenute, poznata je i njegova zbirka pripovedaka La sangre de Medusa (Meduzina krv); napisao je roman Morirás lejos (Umrećeš daleko) i priredio delo Antología de la poesía mexicana, Siglo XIX (Antologija meksičke poezije XIX veka).
 

Hose Emilio Paćeko

   

VETAR DALJINE

U uglu šatre čovek puši, posmatra dim i svoj lik u ogledalu. Žar se gasi, on više ne primećuje dim, u tami se gubi svaki obris.

Čovek je obliven znojem. Noć je gusta i sparna. Vazduh u šatri stoji. U putujućem vašaru prisutna je samo tišina.

On dolazi do akvarijuma, pali šibicu, pušta je da izgori dok posmatra to što mirno leži pod vodom. I razmišlja o prošlim danima, o onoj noći kada se uskovitlao taj vetar daljine, o dugom vremenu koje ih razdvaja i udaljava kao što ih te noći rastavljaju voda i bol, lepljiva tama.

Da bismo ubili vreme, da bismo zaboravili na nas same, Adrijana i ja smo lutali pustim provincijskim ulicama. Na jednom trgu smo ugledali šatre putujućeg vašara i Adrijana je tvrdoglavo zapela da se veremo po nekim od postavljenih naprava. Sišavši sa točka sreće i vrteške, i umakavši ispod biča, uspeo sam da sa sedamnaest dijabola pogodim čak jedanaest pokretnih olovnih vojnika. A onda sam nabacio sve obruče na glinene lutkice, izdržao strujne udare i od izdresiranog kanarinca dobio crvenu ceduljicu koja je otkrivala budućnost.

Adrijana je bila srećna vraćajući se u nekakvo jalovo detinjstvo. Bila je sita ljubavi, reči i svega što ostaje iza reči. Tog nedeljnog popodneva pronašli smo jedno primitivno mesto koje je pružalo zaborav i bezazlenost. Nisam pristao da uđem u kuću sa krivim ogledalima, i tada je Adrijana spazila usamljenu, ofucanu šatru na kraju vašara.

Čim smo prišli, čovek na ulazu je izverglao besmislenu žalopojku: „Uđite, gospodo, pogledajte Madreselvu, nesrećnu devojčicu koja je Božjom kaznom pretvorena u kornjaču jer nije slušala starije i nije išla nedeljom u crkvu. Pogledajte Madreselvu, čujte iz njenih usta priču o sopstvenoj nesreći.“

Ušli smo pod šatru. U osvetljenom akvarijumu nalazila se Madreselva. Imala je telo kornjače i glavu devojčice. Bilo nas je stid što smo tu i uživamo u glupiranju čoveka i devojčice koja mu je najverovatnije bila kći.

Kada je završila priču, kornjača nas je, iz akvarijuma, pogledala bespomoćno poput savladane zveri koja krvari pod lovčevom nogom.
– Užasno, grozno – rekla je Adrijana dok smo se udaljavali.
– Nije ni užasno, ni grozno: čovek je trbuhozborac. Devojčica kleči iza akvarijuma, a optička varka stvara utisak da zaista ima telo kornjače. Prosto kao i svi trikovi. Ako mi ne veruješ, dođi da otkriješ pravu igru.

Vratili smo se. Potražio sam otvor među naborima platna. Već sledećeg trenutka Adrijana me je zamolila da je odvedem i – nikada više nismo spomenuli tu nedelju na vašaru.

Čovek uzima kornjaču u ruke i vadi je iz akvarijuma. Odmah, na podu, kornjača svlači lažnu glavu. Njena prava usta izgovaraju nemušte reči koje se ne razaznaju van vode. Čovek se spušta na kolena, ljubi je i prislanja na grudi. Plače nad vlažnim, nežnim oklopom. Niko ne bi razumeo koliko je usamljen, niko ne bi shvatio koliko je on voli. Ponovo je spušta u mulj, guši jecaje i prodaje nove ulaznice. Akvarijum se osvetljava. Pojavljuju se mehurići. Kornjača počinje svoju priču.

prevela Biljana Bukvić
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR-ID 141175564
BKG 5 / 2008. Sveska 18.

Nazad