MARIJANA JOVELIĆ

Marijana Jovelić, rođena 6.12. 1974. godine u Subotici. U Somboru i Beogradu stekla osnovno, gimnazijsko i muzičko obrazovanje. Filozofski fakultet - grupa istorija, završila u Beogradu. U osnovnoj školi objavljivala svoje dečje pesme. Napisala knjigu pesama “Kanosa pred tvojom dušom“, a pojedinačne pesme su objavljivane u časopisima Gradina, Beogradski književni časopis, Polja, Zlatna greda i dr. Radim kustos u Vojnom muzeju u Beogradu. Zadužena za zbirku uniformi i nacionalnog kostima.
 

Marijana Jovelić

   

DEKAMERON

Da,......
to su trenuci kada sam brižljivo našminkana
gotovo previše
moje mrlje krvi su od morskih korala
dok glumim svoju ulogu do kraja
ja plačem uspravljena celom svojom visinom
kada umirem na meni je uvek nešto nečedno,
moji koraci su bliži od raskršća između mojih nogu
onda kada gledam svoju smrt kosimice,
sa spuštenim zenicama i disanjem koje brižljivo prati moj hod,
ja se borim istom snagom i sa leptirima i sa ajkulama
jedna protiv svih moja borba je nevina
i zato uvek na kraju postajem zla,
ja koja ne razlikujem dadilju od tamničarke dok se odvajam od sjajnog orlovog oka,
od sluge i sekire,
od konja koji se plaši čoveka,
od reči: “ako me voliš vreme je da ideš“
od porodilje koja rađa čudovište
od osmeha posle kojih više prija plač
od vremena koje ne stari sve dok san ruši prisvojene prestole
od mekušne nekrofagije uspomena
od raspuštenih i drskih cvetova u korovima
od kamenja o koje se spotiče a ne pada
od dobra koje u meni samo povećava osećanje zla
od savesti koja broji pesak i pije okeane
od jetkog boja posle kojeg dobijena bitka liči na pritvorstvo
od dvoboja sa samom sobom koji mi ostavljaju mogućnost da biram
kojeg protivnika ću da poštedim ili prevarim
od starosti koja samo liči na mladu borbu
od bola koji savija kolena jer,..

kada prestanem da dišem moj guru će samo staviti usne pored moga uha
dovoljno blizu a dovoljno daleko da ga ne dodiruje
sučeliće me sa jasnom svetlošću
obljubiće me u ležećem stavu lava
i ja ću čuti narikače ali one neće čuti mene kada ih dozivam
slavohodna opsena koja se kreće put horizonta u proleće
sa telom bez mesa i krvi ja imam samo zvukove i svetlost
onda kada poverujem i pre nego što se pomolim jer,....
Bog je „samo čovek koji je prolazio istim putem kojim ću i ja“
vragolanka koja nudi behare i preprečava mi stazu
slepa devojka kojoj se vraća vid samo u trenutku igre svetlosti i tame jer,...
sve se može dogoditi ako ja mogu bilo šta da izmislim da bih preživela sebe
onda kada se vratim sa gornjim zubima koji ugrizaju donju usnu
sa staklastim očima ispunjavajući svetove kao zvuci kojima se survavaju planine
i plakaću....
plakaću tako da me smrt ne čuje toliko glasno
da moje telo pomisli da sam stvarno mrtva.
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR-ID 141175564
BKG 5 / 2008. Sveska 18.

Nazad