РОЛФ ЈАКОБСЕН

Ролф Јакобсен важи за једног од највећих норвешких песника. Рођен је 8. марта 1907. године у Кристијанији, данашњем Ослу. Студирао је теологију, историју, филозофију, норвешки језик, али ни један факултет није завршио.
Када је збирком песама Земља и гвожђе (Jord og jern) 1933. године дебитовао о њему се говорило да је «један нови глас за једно ново време» и збирка је била проглашена за «норвешку прву књигу модерне». Позитивне критике на добија само у Норвешкој већ и у Шведској и Данској. Другу књигу Комешање (Vrimmel) објављује 1935. године.
Након немачке окупације Норвешке, 1940. године, постаје члан Националног савеза – покрета који симпатизира и тесно сарађује са нацистима. За чланство у НС и дужности шефа пропаганде после рата је осуђен на 3,5 године затвора и 10 година губитка грађанских права. На суђењу био је у друштву оптуженог нобеловца Кнута Хамсуна. Због лошег здравља пуштен на слободу октобра 1947. Касније је, када је објашњавао разлоге због којих је приступио у Национални савез, говорио је да је имао да бира «између две издаје». Сматрао је да су и Квислинг и Влада прекршили устав, и да је Енглеску увек видео као «највећег противника радничке класе». Сматрао је вероватном победу Немачке у Западној Европи и мислио је да Национални савез може дати сарадњу са окупатором у циљу «спашавања онога што се спасти може».
За живота објавио је још 12 збирки песама од којих издвајамо: Лето у трави (Sommeren i gresset, 1956), Тишина после (Stillheten efterpå, 1965), Пази на врата – врата се затварају (Pass på dørene – dørene lukkes, 1972), Вежбе дисања (Pusteøvelse, 1975), Мисли на нешто друго (Tenk på noe annet, 1979), Отворено ноћу (Nattåpent, 1985), и Све моје песме (Alle mine dikt, 1990) за које је добио бројна признања и награде. 1974. године примљен је у Норвешку Академију.
Ролф Јакобсен је умро у Хамару, 20. фебруара 1994.
Ролф Јакобсен
   

SNEGLEN

Gresstråenes lille vandringsmann i freden
med trompet på ryggen og de høye horn
som lydantenner ut i øst og vest
for sangeren den blinde, han som
ærbødig, alltid
kysser jorden.

Forsiktig bøyer han
hver strå tilside, lytter spent
om noen fare der. Så spiller han
på sin trompet den lykkelige
gressets sang.

Hjemløs, tidløs
liten venn i gresset, han som vandrer
på et kyss.
 

 

ПУЖ

Травина мала луталица у миру
са трубом на леђима и високим роговима
ка истоку и западу као звучним антенама
за слепог певача, он
пун поштовања, увек
љуби земљу.

Сваку травку
пажљиво у страну повија, напето
ослушкује тамошње опасности. Па
на својој труби свира срећну
песму траве.

Бездоман, безвремен
мали травин пријатељ, лута
за једним пољупцем.


Sa norveškog preveo Marko Vuković
Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2008.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR-ID 141175564
BKG 5 / 2008. Sveska 18.

Nazad