ZORAN SPASOJEVIĆ

Rođen je 22. januara 1949. godine u Kragujevcu.
Autor je knjiga poezije: „Dar praznine“ (1986) i „Glad“ (1998), knjiga kratkih priča „Odelo za odlazak“ (1997) i “Kratke priče bez muke” (2003), dramske trilogije “Amerika ima rupu” (2003), kao i knjige kratkih drama „Rezervat Srbija“ (2006).
Autor je TV drame „Amerika ima rupu 2“ (1999), scenarija humorističke TV serije „Bez naslova“ (2000) i radio-drame „Kratka istorija naizmeničnog stajanja i padanja“ (2004).
Zastupljen je u oko trideset antologija i zbornika kratkih priča i poezije. Njegove kratke priče, drama „Amerika ima rupu“, komedije “Gavrilov Princip ili kako sam postala baletan” i “Volis li me, Jakove”, kao i kratke drame iz knjige “Rezervat Srbija” najčitaniji su srpski književni tekstovi na Internetu.
Bavi se mejl-artom, kompjuterskom grafikom i kompjuterskom animacijom. Kompjuterske grafike objavljuje na razglednicama, u štampi i knjigama, kao i u brojnim internet magazinima. Objavio je preko sto mejl-art razglednica.
Za svoje radove nagradjivan je više puta.
Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i Udruženja književnika Srbije.
Od 2003. godine autor je izdavačke kuće „Alma“.

 

 

MOJ NOS

Moj nos zauzima središte mog lica. Onako odoka, ima ga o-ho-ho. Pravi se važan. Ništa ne skriva.
Ostali uređaji na mom telu: oči, uši, usta, ljubavni mišić, pokušavaju da privuku pažnju. Opremljeni su čulima pa misle da su važni. Prenose mi sve što osete, ne pada im na pamet da me ostave na miru.
Moj nos pun je dlaka koje hvataju razne bubice, grudvaju ih u mala klupka, oblažu slinom i pohranjuju na unutrašnje zidove nozdrva. Moj nos ne hrani se bubicama. Čuva ih na toplom sve dok ne postanu dovoljno velike da se same brinu o sebi, izađu na svetlo dana i same samcate se zapute u svet. Dok to čekam, pripremam se za taj srećni događaj puštajući da na moj nos padaju razne gluposti. Moj nos je pravo mesto za to. Gledam povorku malih i velikih budalaština, uredno poređanih, kako klize s nosa. Gutam ih jednu za drugom, pretvarajući ih u sok jednim jedinim zamahom jezika.
Ako u nozdrve mog nosa gurnem glave kućnih mezimaca i uvrnem im repiće, ne čuje se ama baš ništa, čak me ni ne golica.
Moj nos više se ne bavi politikom.
Oženiću se ženom među čije sise mogu savršeno da zabodem svoj nos.
Napomena: Pojedine rešenice preuzete su iz priče „Moj pupak“ Ticiana Skarpe i, sa znatnim izmenama, ugrađene u ovu priču.


SEKS NULA BODOVA

PETAK
Momci solo. Nakon dugo vremena planirani muški provod (izgovor).
Kola. Vikendica na plaži. 19:30. Crno vino. Šit. Crno vino. Crno vino... Vrištanje od smeha. Fali nam po jedna - zaključujemo. Crno vino + pljuga. 4:00. Mrak.
"- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
SUBOTA
Buđenje (1. put). Padanje u trans. 18:00. Buđenje (2. put). Kafa. Lep dan. Priča. Viski. Viski. Viski... Laprdanje. Nestalo viskija... Vodka. Pljuga na plaži. Mrak.
"- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
NEDELJA
14. avgust 2005. 15:00. Buđenje. Kafa. Kola. Kafana kraj puta. Jagnjeća čorba, jagnje na ražnju. Pivo. Grad. Razlaz. Kuća... Mrak.
"- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Jebi ga, ništa nije savršeno.


BILBORD

-Tvoj sledeći zadatak je da u skicen-bloku detetu nacrtaš gumicu marke “as“ – procvrkutala je moja žena.
-Od kada se to deci zadaje za domaći zadatak?
-Proizvođač je postao dobrotvor škole i onda je to okej.
-Taj artikl još nisam video. Ne mogu da nacrtam nešto što ne znam kako izgleda niti to mogu u pola noći igde da kupim.
-Ti zaista ne znaš kako ta dobra stvarčica izgleda?
Nasmejao sam se.
-Stvarno nisi video bilbord za mirišljavu gumicu marke „as“? - nastavila je s nevericom. Nasmejao sam se opet. Nasmejala se i ona.
Našao sam se u taksiju i rekao vozaču da obilazi grad sve dok ga ne nađemo. U ponoć se umalo ne sudarismo s đubretarskim kamionom. Ukočili smo i mi i kamion tačno ispred bilborda. Đubretari su psovali vozaču taksija majku. Ja sam spustio prozor da bolje vidim. Taj dobar mirišljavi kurton smešio mi se u lice.

 

Copyright © by Zoran Spasojević & Balkanski književni glasnik – BKG, 2006.

Nazad