Marijana Jovelić

Marijana Jovelić, rođena 6.12.1974. godine u Subotici. U Somboru i Beogradu stekla osnovnoškolsko, gimnazijsko i muzičko obrazovanje. Filozofski fakultet-grupa istorija, završila sam u Beogradu. Napisala sam knjigu pesama “Kanosa pred tvojom dušom“, a pesme objavljivane u časopisima Gradina, Beogradski književni časopis, Književni list, Polja, Gradina, Zlatna greda i dr. Radi kao kustos u Vojnom muzeju u Beogradu. Zadužena za zbirku uniformi i nacionalnog kostima.
 

Marijana Jovelić

   

SENKA ZBOG NAPISANE PESME

To je ravnodušna senka, kao pokret rukom.

U njenoj blizini je moja ćutnja slična osmehu,
umirućoj bolesnici u mirisima lekovitih čajeva
prema njoj nemam milosti onda kada odlazim u rat
otvorenih ruku i tvrde krvi.

Koliko je samo tu tišine.
Prijatne tišine koja glasno peva
da bi njen povratak izgledao nečujniji
jer strašno je napisati stihove na tako krhkom mestu kao što je svet,
tamo gde smo samo ti i ja pesmo,
ženo što sediš mirna u sobi-
kao da letiš.

Kada napišem pesmu,
senka namerno zaboravlja izbrisati lepotu sveta oko mene
ali zaboravlja i da sklopi moje gladne oči.

Dopušta mi punu strast.
Onu patnju koja tada postaje tajna.


ŽUDNJA ZA NENAPISANOM PESMOM

Zašto dolazi kada zna šta joj sve mogu reći?

Ispunjava me kao jedina riba reku.

A kada dočekamo noć, jedno uz drugo,
ona ne rasprema postelju.

Niko, čak ni kiša nema tako malene ruke kao ona.

Neću reći sve što mi je kazala,
jer ja sam žena-pesnik sa slabošću muškog Lanselota
jer da ne poznajem njegove lovačke priče, ja ne bih živela,
ne barem toliko dobro koliko umem da umirem
kada odajem njegovu pravu tajnu.


ZAŠTO PIŠEM?: OČI U OČI SA CIGANKOM

Pišem kao prva zora-
devica u licu, a žena u bokovima.

Tada sam muškarac koji je poverovao
da mi je oduzeo lepotu, a u stvari je samo stekao moje telo.

Moja pesma je žena sa pogledom konja,
okrenute glave prema večnosti,
žena čiji se let završava sklapanjem krila nad gnezdom,
sitno stablo što pati od prvog soka,
dete kojeg Cigani najpre sahrane, pa zatim odu u polja
jer niko se, osim pesme,
ne ume tako lepo poigrati mojim rukama Ciganke
onda kada tražeći dušu u telu naiđem samo na golu ženu
i razočaram se što sam predvidela kraj svoje lažne bitke,
zadnju intimu desne ruke i levog ramena
u trenu kada začikavam strah neke druge devojčice
a ipak prislanjam bradu na tu ruku,
samo da bi iz poluotvorenih usta
potekla voda kao iz prvog kamena.
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2009.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR–ID 141175564
BKG 1 / 2009. Sveska 20.

Nazad