Moris Šapaz

Moris Šapaz (Maurice Chappaz) je rođen u Švajcarskoj, 1916. Preminuo je 15. 01. 2009. Živeo je u Valežanskoj dolini. Prevodio Heraklita, obnovitelj zanimanja za liriku Lafontena. Na njegov glas prvi skreće pažnju Luj-Ferdinan Ramiz. Veliki putnik, pohodi Indiju, Kinu, Bliski Istok, Svetu Goru, Moskvu, Kvebek, Njujork.
Službu mrtvima objavljuje 1966. Šapazovu liriku karakteriše naoko paradoksalni preplet jezgrovitosti, stišanosti, putenosti. Peva o devičanskim, zavičajnim predelima prostituisanim komercijalizmom, o metafizičkoj zebnji koja bdije skrivena iza savremene potrošačke svesti, o istrošenoj veri, o potrošenim ljudima. Pripada, uz Sendrara, Žakotea, Šeseksa, onom značajnom nizu romanskih pesnika koji tvore glavni tok savremene francuske refleksivne poezije.
 

Moris Šapaz

   

Služba mrtvima

ISPOVEST

Za Šarla
 

IZRAZITE TO S LJILJANIMA

Život me darova Judinim celovom:
s jedne strane njegova je kratkoća
napitak gorki,
s druge, njegova se lepota,
zato što se čini boljom nego hleb,
zadobija isključivo izdajstvom.

*

- Jesam li pesnik, Ravi?
- Ti reče.
- Zdravo, Ravi.
- Radi svoj posao, prijatelju.

*

Nisam li čovek od celova?
(ovaj ili onaj!)
Saznah
da iziđoh iz tajne
u kojoj odah učitelja i prijatelja svog,
izdah sadrugove.
U meni se duša obesila
i spustila u jamu.

*

Prodadoše me
biću nepoznatom,
i more i nebo
mene biše.

*

Dolina plača,
radosti ili bola,
dolina u kojoj niko
ne može bez praštanja da živi,
niti da i jednu mrvu za sebe
zadrži.
No lepota se stiče
naklonošću
prema stvari lepšoj.
Ni manje ni više:
umreti treba da bi se nanovo rodilo.
 

SLUŽBA

DEO PRVI

Za Norbera, Pola i Aleksisa


GOSPOD JE STVORIO NEKOG KO NE POSTOJI

Neka laži od kojih sam sazdan
iz tela mog,
iz duha mog nestanu.
u tamnoj svojoj sobi
primiću Tvoj odgovor
kao čvrstu zvezdu,
kao barski cvet.
Daj mi da se jednom
sebi rodim, po istini.
Veliko ništa u meni
čeka, uzdiše.
Sva moja nežnost je u mrvi senke.


SMRT JE PREDA MNOM

Smrt je preda mnom
kao parče hleba,
život me isprevrtao u utrobi
kao vino u čaši.
Jedno drugim pokušah da ih objasnim.
Umočih hleb u vino,
sedoh,
puših,
divalj bejah sa ženama.
Nastojah da radim, sa rukama, sa duhom,
na delima koja dišu.
Sada sam u potrazi za mirisom
u noći.


KIRIJE

Početak je putu Gospodnjem
U kriku, suzama, povraćanju.
Utrojte: smiluj se!
Gospode, Hriste, Gospode.
I zver i duša: jedan jedini psalmista.


TELA VAZNESENJE

Sveće se plave,
Pčele gube svoje žaoke,
Reči napuštaju mrtve.
Imam reč za svoje raspadanje:
Gospode, usne tvoje moja usta poneće.


OPROŠTENA

Između crva i gavranova,
između vode i senke,
u suknu,
svom jedinom prostoru:
na Tebi je da veruješ,
prilazim potvrdno.


MEA CULPA

Da pevamo želimo u svetlosti samo.
Oni, petli, pevaju u tami.
Eto naše greške,
radi tog nikada ne sviće.
I pre umiranja mrtvi!


KRATKO O MRTVIMA

Svet se za nas raspituje:
groblja čine šta mogu,
cvetaju bezrazložno ruže.
A najteže je da se ne zaplače.


ODGOVOR MRTVOROĐENIMA

- A život? – Ah, život!
Goruća odsutnost,
besmislena draž.
Sneg je oproštenje.
- Voliš li sunce?
- Čudo najveće, to je noć.

Nemojte se miriti sa tim!
Upoznajte tamnicu svoju,
stupajte u bračnu odaju.
Budite čisti, beli poput ivančica.


DE PROFUNDIS

O, ludi, mi ko petli kričimo
svu gorku noć,
o, mi smo slomljeni
i predani.
Niko do mrtvih
nas ne sluša.
Prihvatih,
sastadoh se
s tamnim delom sebe.
Ko tako ponižen biti može?

*

Šta, ukoliko je trunak ludila
jedan od puteva koji ka Njemu vodi,
naš saodnos s neshvatljivim?
Mudraci moje zemlje
sveci su lišeni genija.
Jesu li sveci?
Vičemo na Tebe, Gospode,
Naše se psovke bar mere s hvalama njihovim.
Ko za Tobom čezne,
Koliko nižnji Tvoji?

*

Ti znaš da živeti ne mogu
bez ljubavi.
Zamalo se, kao dete, ubih.
Kakva se ironija krije u tuzi!
I na svemu Tebi zahvaljujem.


REQUIEM

Na krčmi znak: ajkula.
Večiti prosjaj trave.
Tišinu slušam.
Ka čemu si to stremilo, srce?
Ne išti više da budeš voljeno.


ZBOGOM

Svako u sebi nosi svoje vrhove ledne.
Crn sam od smrti,
a od mesečine plav.
Ovaj me tren napadaju živi:
odakle ta potreba da imaš sadruga
bitnijeg od svakog brata?
Beži,
oslobodi se,
nadaj se.

Oni mašu svojim maramicama.
Budite, već od danas, senke.


NA PUTU ZA RAJ

Izvori noći: jedni guču, drugi cvrkuću, treći zadrhte tek. Pevaju po koritu, po kamenu, po mahovini, po toku. Pristizali sa planine aleluje. Po svetu razasuti, u tebi pounutrašnjeni. Trčao si, sa svojim nogama živinskim, sa glavom anđeoskom. Danju si pokušavao oči da sklopiš, ali ništa čuo ne bi. Da li proničeš u smisao noći? Crni mrav na crnom kamu crne noći: vera. No radost molitve! Putena je, čedna, prožima i hrani sva bića. Smrt, to će biti ljubav ostvarena. Veruj, ovde ništa bolje nije do ove milosti neznanja.

*

Kada stupate u duha carstvo, učitelj kaže,
učinite korak koji se ne nalazi nigde.
 

SLUŽBA

DEO DRUGI

Za Norbera, Pola i Aleksisa


POĐITE S MIROM!

Neka majka mi prva osoba bude
koju hvalim sa one strane!
Još dok na sisi bejah ona mi reče:
”Budi mučaljiv”.
A-a-a,
to je prvo slovo onostranog,
nastavniku rekoh.
Najmanja sreća,
radosti višak.
Odviše čeznem.
Iz same svoje zemlje izaći moram,
iz zemlje u kojoj teku med i mleko.
I ništa ne treba da ponesem
osim duše svoje,
koja moja nije.
Ona osamljena je
i peva
svoj sastanak sa noći.


ALELUJA

Izađite iz domova svojih,
iz dela svojih!
Smrt je poput rose sveže.
To sam Gospod diše
kad mu se poverite.
Smrt se u srcu mome uspinje
poput ševe.
Smrt je kao dah dečiji
u zimi.
Njemu kažem: radost mi daješ.


DRUGO ALELUJA

U srcu mome smrt
je ševe let.
Blago onoj koja se s Ljubavi sjedini.
Sav dan nada mnom kliče
jedan pev.
Zar neću zapisati na vratima svojim:
umirati svetu?


ŠAPAT

Pred moj polazak Vale je bio lepši nego ikad: studen, svež, čist, beo. Beo sa svim mogućim prelivima, a stene ko tečni kristal. Vale je bio prozračan, svetao. A ja sam se zauvek oprostio s njim.


GROBARIMA

Otvorite jamu,
otvorite vrata
sveta koji se gubi u tami.
Jeli smo bobice
od zore slađe.
Nećemo se vratiti.


ANĐEO

U kosturnici
bi čežnja bila zvuk.
Anđeo koji na lobanjama sedi čeka.
Ukoliko imaste nekog dana nutarnjeg
za ljubav misao,
izbiće.


PRIČEST

Kopljem Mu je ostrugao srce.
Hodate, učenica smrt, i Ti.
Izbrišite na ovoj strani
Pepeo s knjiga.
Otvorite usta,
Primajte ono što jeste!


STRAŽAR

Da li imam kad da cveću izrazim zahvalnost?
Smrt mi je na očima
poput šuma mušice.
Očekujem i dve suze,
žurim, strahovito.
Iznenađen, jer mi je sve promaklo.
Da li imam kad da Ljubav zamolim za oproštaj
jer je ljubio nisam?


BUDITE S KOSOM

Smrt kosi veliku livadu.
Bezdan bezdani i
dvama cvetovima zbori:
u meni večeras bićete
više mirisni no živi.

*

- Na šta zemlja misli?
- Misli na svog prijatelja Ništa.

*

Kosci niz brežuljke slaze.
Na đačkim stolovima od trave
Prepisuju glagol voleti.


KOD NAS

Smrt pristiže kao živahni trkači
ptičijeg grudnog koša,
s grudvom snega na skijama.
Smrt je usporena, svečana
mala služavka.
Zastaje pred mojim pragom.
- Dobar dan, Ti! Kažem joj.


DOLAZI LI VELIKO PROLEĆE?

Spiju, spiju prijatelji!
Družina veli:
- Imaš li leka?
- Kakvog leka?
- Potpunu radost.
- Pijem protiv žalosti.
Hej, stražari!
Ali sve, čak i vinogradi,
teži nevidljivosti.
- Noć je zaljubljena
u ovaj svet.
Budi željen i ti.

*

Nije me strah da odem
ka grudima šupljim,
kao prema izvoru kom.
Smrt je žudnja za Mesijom.
On inače ni došao ne bi.

*

Smrt družinu propituje.
Izgovara moje ime,
proleće niz crna stabla promiče.

- Ko je smrt? Upita duša.
- Tu si, zemljače, kazaće Hrist.


JEDNA ZVEZDA

U jednoj flaši poslednja poruka:
Blago patnicima!
Velike nepravde izbrisa krvi malo,
Nepravde male, malo vina.
Borove lađe idu pod zemlju.
Iz onostranog otkrivam mrvicu plavu.
Tu je grad od ljudi.
Ljube se, svi.
Od samoga zla
Gospod čednost sakova.

*

Za mene, budućnosti slika, to je čitava vasiona lica, ona su sva u Hristu ponovljena, i poznaćemo milione naših braća, ponaosob svakoga, i taj čas oboženja, to je zvezda, to je večnost.

Sa francuskog prepevao Boris Lazić
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2009.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR–ID 141175564
BKG 1 / 2009. Sveska 20.

Nazad