Vesna Korać

Vesna Korać rođena je u Vrbasu 05.04.1969. godine, osnovnu i srednju školu završila je u Bačkoj Palanci. Apsolvirala istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Knjige pesama: Sarkazam reprodukcije, 1994, BG Beletra; Uninije, 1998, NS Prometej; Pesme i druge priče, 2001, NS Svetovi, Vitez od Ravnih Gomila, 2008, Kulturni centar B.P.
Roman: Divlja loza, bršljan, 2007, NS Adresa

Poezija i proza objavljivana u književnim časopisima: Književne novine, Književna reč, Sveske, Ovdje, Polja, Zlatna greda, Ulaznice, Metafora....
Zastupljena u pesničkim antologijama. Učesnik mnogih književnih manifestacija, domaćih i međunarodnih. Osnivač knjiženog društva Pečat u Bačkoj Palanci. Član DKV od 1998. godine. (Član Upravnog odbora DKV, predsednik Komisije za prijem novih članova u DKV) Roman Divlja loza, bršljan bio u užem izboru za nagradu Knjiga godine DKV.

Živi u Novom Sadu. E-mail: vesnako@sbb.rs
 

Vesna Korać

   

BEZAZLENA UZBUĐENJA KADA SAM
POČEO DA ODBIJAM


Koliko će mi trebati da ponovo
ponovo da uzmem knjigu
otvorim je i počnem
Nakon toliko godina toliko godina
koliko će mi trebati da ponovo se ostrastim
Povučem za sobom ovo živahno telo što ustaljenim
mrtvim linijama se kreće
progovorim najdublje reči izustim
Koliko će mi trebati da te prepoznam
kada mi nazoveš dobro jutro
Strast me je godinama kotrljala
i sad treba s nekim da progovorim
a ništa ne primam i ne dajem već dugo
Ako sam se promenio nisam izbegao najprostije rešenje
koliko će mi trebati da ponovo
sad kad više ni na koga ne mislim pomislim na tebe
Bezazlena uzbuđenja kada sam počeo da odbijam
koliko će mi trebati
I čemu ta igra unutrašnjeg života
ja više ne mogu da objasnim ono što vidim
Nikome


ŠEĆER I PAPAR

Nameštaću polako svoju kuću
do smrti prikupiću sve što mi treba
Prvo ću kupiti stolicu
sešću za sto i posmatrati kako se spušta
noć sa zvezda
Opremaću svoj dom
vremenom biće u njemu svega
Stajaće tu šoljice za kafu i poslužaonik
peškiri u kupatilu i spužve
imaću zavese i tepih
Jedne ću se godine probuditi u krevetu
čiji se pogled probija
do polica kuhinjskih i zadržava na rečima
šećer i papar
Polako ću doći do frižidera i dok on sasvim ne zarđa
pribaviću šporet
Imaću pedeset godina i moći ću da primim goste
pozvaću tad nekog da kod mene dođe
i pitati ga kako sada stvari stoje
Da li je i dalje tako


SVE I SVI

Varao sam se dakle po svim tačkama
oduvek
Zašto: zato što sam budala ili
tako mi se više sviđalo tek
veliko anonimno buđenje usred junskog dana
gde najzad zauvek izgubih sebe
(sasvim sasvim se
udubivši u snove)
Hoće li neki moj prijatelj zažaliti
ljubav koja me još nosi u sećanju
čovek neki
Neće
neće niko a bog je nepristrasan
I ko je na posletku ostao da te zaštiti
sve i svi su pustili da odeš
postaneš neko drugi neprimetno
Uskoro ću i svoja šegrtovanja zaboraviti
najnaivnije dane snagu ludaka
i time će zauvek biti izbrisan moj život
koji je velike šanse imao
Da iako tek pozajmljen
razoruža svaku neveru smrt i zakon
i oduči ljude


TEK TREĆEG DANA

Na godišnjem odmoru
tek trećeg dana rekoh sebi
na godišnjem sam odmoru da se isplačem
Moralo je proći vremena da začepljen sa svih strana
raznim pampurima prsnem
Nisam ni znao dokle sam narastao
koliko me ima i da me je ostalo
Da ću se preliti preko svih brana majke oca
supružnika deteta
Svakog zadatog roka
da su moje moći nesagledive
Rekoh sebi trećeg dana oče naš koji si na nebesima
neka se sveti ime tvoje neka dođe carstvo tvoje
neka još koji dan ostanem ovde
nemoćan
pocepan svime što znam
Neka me sopstvena so
nadomak velikog peska obnovi
dok guram ispred sebe bebinja kolica
Zatrpan svetinom
dok mi se pogled probija do magličastih pukotina
horizonta
Da oživim ja porodični čovek
udahnem izdahnem opet udahnem
sporo izvodljivo
obnovim se


UČITELJ LOBISTA

Ključ uspeha je znanje reče
da bi preživeli imate sve što vam treba
može vas ubiti samo ono sa čim ne znate kako
jer nije isto progutati ovog ili onog guštera
Sakupljati kapi iz ove ili one vodene žile
Ovde je vlažnost stoprocentna i
mala posekotina dovodi do sepse
Ne možeš se boriti protiv džungle
s njom se sarađuje pokazaću ti kako
Brzaci te mogu odneti u času
a stene oštre kao žilet porezati kožu
Jedini je spas ići ka vrhu
odatle zazivati
s tačke koju svi vide
Možeš naići na nepremostive klance
koje ćeš preći preko položene klade
Veoma klimave gde je ne žuriti od važnosti prve
ne gledati iza sebe
tek nikako ispod sebe
sve je ionako mnogo dublje
Istina je samo da možeš preći na drugu stranu
dok teren je sve strmiji a toplota raste
Održati dobro raspoloženje jasno
pola od toga si naučio u vojsci
Iz mladog zrnevlja uzimati vitamin i dragoceni endorfin
koji luči radost
poderotine zavijati u provereno bilje
Na čistini odmoriti to vrlo je važno
noć u džungli pada brzo i pitaš se kuda sve ode
Logor pripremiti na vreme da gmizavci i škorpije
ne naprave haos
Ključ uspeha je znanje odmori
već pri prvoj svetlosti nastavićeš dalje
tek kada sve prođeš nekolicina onih što sede među oblacima
što čini se dolaze odozgo a ne znaš odakle dolaze
pružiće ti ruku jer ako si džunglu preživeo
trebaćeš opet
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2009.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR–ID 141175564
BKG 1 / 2009. Sveska 20.

Nazad