ZORAN M. MANDIĆ

Zoran M. Mandić je rođen, u oficirskoj porodici, 20. avgusta 1950. godine u Vladičinom Hanu na jugu Srbije. Gimnaziju Nikola Tesla završio je u Apatinu, a zvanje pravnika stekao na novosadskom Pravnom fakultetu.
Objavio je sledeće knjige pesama: Koraci sumnje, 1971, Putnik i njegova nevolja, 1976, Opekotina, 1980, Upustvo za opstanak, 1982, Karinska trojstva, 1987, Čitaonica, 1989, Nišan, 1990, Kraj sezone, 1991, Bizarna matematika, 1991, Citati, 1992, Radovi na putu, 1993, Naspram čuda, 1994, Kraj sezone i druge pesme, 1995, Citati i druge pesme (izabrane pesme, priredio Saša Radojčić), 1996, Nisam nikada napisao pesmu koju sam mogao da napišem, 1997, Apatin i pesme od pre, 1998, Usekline, prozora, 2000, Nestvarni štafelaj, 2005. i Mali (p)ogledi, 2006.
Objavio je knjigu mikro/eseja Mali naslovi, 2003. g., a drugo dopunjeno izdanje 2008. god., za koju je dobio prestižnu nagradu Stevan Pešić.
Objavljeni su mu izbori iz poezije na italijanskom, Gospodovo pismo, u pevodu Dragana Mravovića, 1994. i na makedonskom, Ne brinem za nadu, u prevodu Riste Vasilevskog, 2004. g.
Zastupljen je u velikom broju antologija i pregleda Srpske poezije u zemlji i inostranstvu.
Prevođen je na više jezika – francuski, italijanski, nemački, slovački, mađarski, makedonski...
Bio je član žirija knjiženih nagrada: Brankova, Pečat varoši sremskokarlovačke, Pavle Adamov, Dušan Vasiljev, Ervin Šinko, Kruna despota Stefana Lazarevića, Knjiga godine Društva književnika Vojvodine, Lenkin prsten, Meša Selimović, Povelja Karađorđe i dr.
Za književni rad nagrađen je: Ervin Šinkom, 1975, Pečatom varoši sremskokarlovačke, 1976, Oktobarskom nagradom Apatin, 1998, Iskrama kulture Vojvodine, 2000, Stevanom Pešićem, 2004. i Knjigom godine DKV, 2005. g.
Piše književnu i likovnu kritiku, koju je objavljivao u: Politici, Poljima, NIN-u, Borbi, Dnevniku, Zlatnoj gredi, Letopisu matice srpske, Koracima, Gradini, Književnoj reči, Književnim novinama, Kovini, Mons aureusu, Bagdali, Likovnom životu, Večernjim novostima, Dometima, Oku, Književnom listu, Stvaranju, Ovdjetu, Stremljenjima, Ulaznici, Rukovetima, Književnom magazinu i dr. kao i na TV Novi Sad u emisiji U sazvežđu knjiga i na RTS Beograd.
Živi i radi u Somboru i Apatinu.
Član je AICIL-a – Evropskog udruženja književnih kritičara sa sedištem u Parizu, Upravnog odbora Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije.
 
Zoran M. Mandić
   

PRINCEZA I MAZA

1.

Kako da ti objasnim neobjašnjivo
Nevreme tvoje autonomije za koju sam
Založio sve svoje rukopise
Stari i Novi zavet mojih versa
Prvopozvano čitanje Remboa
Moje verbe za verbalizaciju tvog
Unutrašnjeg lika
Zato
Nikada me nećeš odgovoriti da napišem
Sonet o Princezi i Mazi
Da ne otpišem svaki dan bez ijedne
Tvoje poruke
Dok sam te nervozno šetajući usred grada
Slikao očima
Spajao božanske linije tvog lica u
Jedini portret koji sam naslikao
I evo njegove izložbe u mojim pesmama
Darujem te u njima muzikom svetaca
Jovana i Andreja
Sa kojima pijem crno vino sa ukusom
Tvojih usana
Tvojim nepristajanjem da mi budeš sve
U ovim godinama
U čudu da zaista postoji čudo
Princeza iz mojih crvenih krvnih zrnaca
Usred patetike s kojom je prekidam dok govori a
Ja umirem
Od straha da je sve privid
Igra Jovana i Andreja
Koji mi na taj način saopštavaju zamerke na neke
Moje verse
Ali i oni znaju da je između patetike i ljubavi
Ljubav
Dan usred koje noć podiže ugled propasti
Opšteg
Jer ljubav ne može da se prepisuje i baca kroz
Prozor Remboov
Kroz Usekline, prozor
Ljubav je svetlost koja dolazi sama iz svoje
Neopštosti
Iz onog što jesam
Što ne može iz prvopozvane pojedinačnosti

2.

Da li onda Maza (tvoja imenica za
Strah)
Može da se oslobodi konfuznosti u
Pripitomljavanju opisa
Muške intuicije u opsadama suprotnog
Pola
Nedovršenog dara u predskazanjima
Među polovičnim prijemima slika u
Njihovim rebusima
Ali
Zar nisam pomenuo njihovu izložbu u
Mojim versima
Izložba je otvorena
Put obeležen
Put između mene i tebe je put
Ka tebi
Jedini put na kome se ne osvrćem čak ni na
Svoje verse
I verbe izolovane u jednom aluminijuskom kovčegu
Među nekim drugim godinama
Iscepkanog vremena
Kada te nisam čuo
Kada si šaputala uspavanke svojoj deci
Svojim mazama
Sada učim da pišem
I prepisujem
Tvoje svevreme u sebi
Za sebe
Ne moraš da me kinjiš esejima o tvojoj slobodi
Iako volim te eseje i kada dugo čekaju da ih
Odštampaš
Možda ću ovaj rukopis nekada završiti
Tvojom rukom

(Apatin, 2006. god.)
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2009.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR–ID 141175564
BKG 1 / 2009. Sveska 20.

Nazad