Jasmina Marinković

Jasmina Marinković, 15.09.1981., Loznica.
Završila fakultet muzičke umetnosti, odsek klavir, u Beogradu.
Objavljivana u studentskomčasopisu za književnost i teoriju književnosti, TXT (2005)

 

Jasmina Marinković

   

Maskarada

Maske su pale!

Tup udarac o pod,
tera me da zatvorim oči,
na kratko...

Svi su providni.
Pokušavam da uhvatim
obrise tela,
uzalud...

Vidim samo
široki prostor okrugle dvorane
i maske na parketu!


Osvojena

Osvojena je ova planeta ludosti.
Nema te više da pod
teškim oklopom napadaš tvrđavu,
kopljem probiješ i sam kamen.

Dobijeno je ovo utvrđenje dugom borbom,
na izmaku snage, u neočekivanom trenutku.
Zagrcnut prašinom, krvavom nadom,
osušenim suzama i znojem... pobeđuješ!

Mirno jutro šetaš utvrđenjem,
dok izlomljene kapije priželjkuju još neki udar,
tiho prikradanje sa istočne strane,
neočekivani dodir hladnih zidina,
tvojim prstima!
Volela je ova gomila kamena blizinu juriša,
potres peta zabodenih u mokru zemlju -

A tu si! -

U saplitanju dana o mesečevu senku,
navika je da te vidim u borbi.
Treba poverovati da su
izbrisani tragovi zarđalih okova,
da sam slobodna i osvojena!


Las Vegas

Kockanje tuđim životima
vekovima je stara igra.
Učio je da žonglira njenim danima,
zaboravljajući da su je već davali u zalog,
a oni koje prodaju najbolje poznaju pravila igre...

Loša je procena da na kartu
ponižavanja odigra ovu partiju.
Potcenjujući jačinu protivničkih asova,
traži brisanje svih granica ljudskosti.

Osmeh zadovoljstva pred trivijalnim,
odaje nadmenost neiskusnog kockara,
zadovoljstvo pred lako stečenim bogatstvom,
dok bez svesti kuda ova igra vodi,
uživa u trenutnoj pobedi.

Kockao se, sa rizikom
da je izgubi... i dobio!


Parkovijada

Došla sam da vidim jesen,
parče mirisa u gustom gradu.
Zamoliću te da sedneš do mene,
u prvi red...
ovo je najbolja klupa u parku!

Sedi,
želim sa nekim da podelim ovaj film,
da i kada se predstava završi,
do kasno u noć,
pričamo o ovom raspadanju leta,
list po list...

Ne otkrivaj istinu
slučajnim kritičarima,
da smo beznadežno izgubljeni
u mirisu osušenih boja... i kiša!


Mađioničaru čarolijašu

U tvojim rukama
sve je samo igra vajanja...
oštra ivica vremena gubi surovost,
daješ joj mogućnost lako ostvarivog cilja.

Moje vreme si lako skratio.
Jednom rukom praviš oblike,
prstima druge oslikavaš bravure:
svaki oblik izgleda moguć,
savačiji haos saglediv,
jezici savršeno prevodivi...
u tvojim rukama!

Pokretom predviđaš
linije mojih dana,
nalaziš rupe u zakonu haosa,
sve umeš da objasniš bez obmane.

Jedino je tvoje vreme zatočenik,
mučeno i proganjano od istog sudije...
Snaga primenjivosti slabi,
kada tvoja patnja doće na red...
vrata su joj unapred zatvorena,
ključevi progutani,
tuđi trikovi jeftini,
a drugi maćioničari odavno prognani!

Gde da kupim čaroliju za tebe?!


Nestašna kiša

Neću danas da vodim kišu u šetnju.
Istrgne mi se iz ruke,
isprska prolaznike,
pa im na kraju dana ja budem kriva!
Igraćemo se u stanu
dok ne prođe oblak za kojim juri,
pa ćemo na miru da šetamo:
ja i kiša u meni!

A vetar?!

Vetar je još teži za šetnju.
Ustvari ja još ne znam šta on tačno radi:
šeta, skače, leti,
zviždi, zavija, savija, peva?!
A ako je stvarno raspoložen,
otme mi kišu iz ruku,
pa hoće da je ljubi,
da zajedno sa njom pleše...

Nikoga danas neću da vodim u šetnju...
videćemo se uveče,
kada dođu da prespavaju u meni.
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2009.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR–ID 141175564
BKG 2 / 2009. Sveska 21.

Nazad