Tamara Lujak

Tamara Lujak (1976, Beograd) piše kratke priče, aforizme, književne prikaze i dr. Bavi se prevođenjem. Saradnik i urednik brojnih časopisa. Prevođena na poljski. Objavila zbirku priča Vilina planina (2006).
Aforizme objavljivala u časopisima Naš trag, Putevi kulture; zbornicima Aforizmi i aforističari 6 (2006) i Dribling duha (2007). Dobitnik povelje "Kraljevskog književnog kluba Karađorđević" za aforizam 2006. godine. Dobitnik treće nagrade Umetničkog udruženja "Multi Art“ iz Zrenjanina, prve nagrade Druženja žena "Sva lepota sveta“ i prve nagrade udruženja građana "SCI&FI“ za kratke priče.
Kratke priče objavljivala u časopisima: Galaksija, Politikin Zabavnik, Naš trag, Orbis, Znak sagite, Signal, Ulaznica, Blic zabave, Trash, Nova zora, Putevi kulture, Mons Aureus, Kvartal; Internet časopisu Balkanski književni glasnik; na Internet stranicama: Anti Trafficking Centre, Bunker, Art-Anima, Bundolo; Internet fanzinu Helly Cherry; fanzinima Emitor, Zeleni konj, Nova; interaktivnom CD izdanju Monthly scream 01; nedeljniku Grad; elektronskom nedeljnom listu Satir; radiju "Plana“ iz Velike Plane, radiju "Naksi" iz Beograda, Radio Beogradu; zbirci priča Nova srpska SF i OFF priča (1999) i zbornicima Najkraće priče 2004 (2005), Vrata moje priče (2005), Najkraće priće 2005 (2006), Alisa u zemlji priča (2006), I posle priče priča (2006), Jednostranične priče (2007), Ženske priče (2007), Gradske priče 2 (2007), Treća stvarnost (2009).

 

Tamara Lujak

   

Svež dah Istre

Odrasli u "srećna" vremena kada se na odmor išlo laganim hodom, kao deca oduvek smo se čudili strancima koji su svoje dvonedeljne odmore planirali strogo unapred, trudeći se da u što manje dana posete što više mesta. Danas, kad svako od nas ima porodicu i sami smo postali dugoročni planeri (što zbog posla, što zbog situacije u zemlji i svetu). Novac za odmor se skuplja tokom godine ili se pozajmljuje od rodbine i prijatelja, podižu se krediti ili se uplaćuju aranžmani godinu dana unapred i otplaćuju na rate.

Kad se najzad krene na put, ne putuje se sa brdo kofera i putnih torbi kao nekad, već sa lakim prtljagom: jedan do dva kofera i putna torba ili ranac. Put se planira unapred (blagodareći Internetu moguće je isplanirati odmor na Tahitiju, a ne samo u regionu), itinerer se pravi u toplini porodičnog doma a karte kupuju preko Interneta ili rezervišu uz određeni popust. Najčešće se odlučujemo za voz kao (i dalje) najjeftinije prevozno sredstvo ili za autobus ukoliko put ne dozvoljava prvu varijantu.

Odsedanje u hotelu ili privatnom smeštaju obično podrazumeva kupovinu hrane i kuvanje ili ishranu u lokalnim kafanama i restoranima, što danas, barem u regionu, nije preterano skupa stavka, ukoliko ne ručavate u ekskluzivnim restoranima. Za provod i zabavu takođe nije potrebno izdvojiti mnogo novca, ukoliko pod provodom ne podrazumevate noćne klubove i diskoteke. Glavnica vam dakle ostaje na troškarenje po gradu, kafićima i muzejima. Evropa je poznata po skupim ulaznicama, ali region i dalje protiv toga uspeva da se izbori.

Kao najudaljenija turistička destinacija stare Jugoslavije Istra je mnogima ostala u sećanju kao nezaboravna oaza mira ili kao nedostižan san. Potpisnik ovih redova spada u tu drugu kategoriju, te je pažljivo isplanirao svoju četvorodnevnu posetu hrvatskom delu Istre, danonoćno pretražujući Internet u potrazi za što iscrpnijim turističkim informacijama. Od celokupnog sadržaja izdvojićemo samo jedan, ali vredan, dan proveden u Istri.

Pazin

Pazin

Kao centralna žila kucavica hrvatskog dela Istre Pazin je idealno mesto za turiste. Ukrašeno kaštelom iz mističnog srednjeg veka (prvi put se pominje 983. godine), podignutim na steni iznad nadaleko poznate Pazinske jame; zvonicima župne crkve sv. Nikole podignutom u XIII veku, crkve Pohođenja Blažene Device Marije i Franjevačkog manastira podignutim u XV veku, Državnim arhivom Pazina i Spomen domom, ovo razvučeno mestašce podseća na primorski i planinski grad istovremeno, jer je podjednako udaljen i od mora i od okolnih planina. Takođe se nalazi na podjednakoj udaljenosti od gotovo svih većih i važnijih gradova Istre sa kojima je povezan kako autobusom tako i vozom.

Idealan polazak na jednodnevan izlet je rano jutro, između četiri i pet sati, ili oko šest ukoliko ne volite da ustajete u pola noći. Jednostavnije je unapred raspitati se kod meštana o udaljenosti pojedinih gradova i satnici autobusa i vozova a potom, zahvaljujući iscrpnim informacijama, pažljivo isplanirati put. Najzgodnije je najudaljeniji grad posetiti prvi, te se posećujući bliže gradove, polako vraćati u Pazin.

Pula, mali veliki grad

Pula

Prošavši pored romantičnih malih mesta poput Hekija, Svetog Petra u šumi, Žminja, Vodnjana, put nas prvo dovodi u nezaboravnu Pulu. Autobuska i železnička stanica izmeštene su pa valja pešačiti do centra, ali neka vas to ne brine, sve su ulice u pravoj liniji. Ako želite da vidite sve znamenitosti (ili kafiće i prirodne lepote ovog grada), budite spremni na višečasovna pešačenja. Stoga, putujte lako i u udobnoj obući.

Prvi ljudski ostaci otkriveni su u Šandalja pećini u neposrednoj blizini Pule i potiču iz neolita, dok je prvo naselje na ovim prostorima osnovalo autohtono ilirsko pleme Histri. Rimljani, koji su gradu doneli vodovod i kanalizaciju, podigli su u dobro zaštićenom zalivu blještavo beli Amfiteatar, kolosalno zdanje iz I veka p.n.e. Otvoren za posetioce još od devet izjutra nudi očaravajuću priču o istoriji jednog grada.

Izgrađena uz glavni put Via Flavija (koji je iz Pule vodio u Akvileju i Rim), kao poprište gladijatorskih borbi i borbi sa divljim životinjama, Arena je korišćena i kao pozorište, dok je danas u podzemnim prostorijama smešten muzej sa eksponatima iskopanim (ili izvađenim iz mora, poput amfora) u različitim delovima grada.

U zaleđu Amfiteatra smešten je, iza Dvojnih vrata iz antičkog perioda, Arheološki muzej Istre koji preko vikenda svoja vrata otvara samo grupama, te ga kao pojedinac ne možete posetiti. U njemu su, na dva sprata, smeštena praistorijska, antička, kasnoantička i srednjovekovna zbirka sa brojnih lokaliteta u Istri (praistorijske pećine, gradine i nekropole, kuće i groblja iz doba antike itd).

Zato možete da posetite Malo rimsko pozorište iz I veka smešteno na brdu iznad muzeja (Dvojna su vrata nekada bila ulaz u ovo pozorište), kao i kastrum, odnosno mletačko utvrđenje u njegovom zaleđu, dom Povjesnom muzeju Istre u kojem su smeštene kulturno-istorijska zbirka gradskog života, zbirka istorije pomorstva i brodogradnje, zbirka starih razglednica i fotografija i mnoge druge. Jedino ovaj muzej duhom podseća na muzeje iz vremena stare Jugoslavije.

Nakon prijatne posete muzeju koji se uzdiže iznad starog gradskog jezgra, i razgledanja zidina, možete da se spustite strmim stepenicama pored crkve i samostana sv. Franje (s kraja XIII veka) do glavnog gradskog trga koji su u I veku krasili hramovi Jupitera, Junone, Minerve i Avgusta (danas jedini sačuvan).

Ako nastavite sa razgledanjem grada uskim i živim ulicama, zakrčenim suvenirima, kafićima i usrdnim stanovništvom, doći ćete do Slavoluka Sergijevaca ili Zlatnih vrata, podignutog u I veku p.n.e. u čast tri brata iz istoimene porodice.

Ovde možete napraviti pauzu i pojesti nešto u Meku po vrlo pristupačnim cenama, a potom krenuti natrag ulicom uz obalu mora (prizor baš i ne oduzima dah jer je ovo industrijska zona, zakrčena svakojakim kranovima, mašinama, vozilima i kontejnerima). Ako je prohladan dan, obucite se dobro jer će vas vetar dobro izduvati pre nego što stignete do autobuske stanice.

Na ovom ćete putu proći pored kapele bazilike sv. Marije Formoze i katedrale Uznesenja Blažene Device Marije, obe iz VI veka, koje svakako zavređuju pažnju ali su, iz različitih razloga, zatvorene: kapela, jer ulazi u sastav Arheološkog muzeja Istre, izgleda kao da godinama nije korišćena iako se nalazi na očaravajućem mestu, uklještena između pešačke zone i glavne žile kucavice kojom se odvija gust saobraćaj; dok se katedrala trenutno obnavlja, ali je ipak dostupna da se u nju zaviri makar na tren.

Rovinj

Rovinj

Put vas dalje vodi autobusom do Rovinja kroz živopisna mesta poput Fažana i Bala, kopija srednjovekovnih gradova u malom, gde su se još u antičko vreme gajile masline i grožđe (čarobni maslinjaci i danas krase ovaj put). Grehota što putovanje ne podrazumeva makar polučasovno zadržavanje u svakom od gradova. Ali tada vam ne bi ostalo vremena za sam grad na obali mora, podignut tako da omogućava kružno kretanje spletom uskih, pustih uličica. Kako je Rovinj manji grad od Pule i kako smo ga posetili van sezone u vreme vikenda, bio je gotovo pust, ali očaravajući.

Krcata marina sa nizom crkvenih tornjeva koji se uzdižu iznad katarki prelepih i preskupih brodova, dominira pogledom na grad. Starom jezgru, nastanjenom još u praistoriji (bronzanom i gvozdenom dobu), možete prići sa nekoliko strana, ali je najbrži put, ujedno i najkraći, glavnim ulicama, oštrim usponom do samog vrha, na kojem vas, poput nagrade, čeka crkva sv. Eufemije (čiji je mermerni sarkofag, po lokalnoj legendi, jula 800. godine doplovio do obala grada), sva u belom, okupana, sada već, popodnevnim suncem (podignuta na mestu antičkog kastruma Rubinija, koji se prvi put pominje u VII veku). Šum borova i pogled na morsku pučinu velika su nagrada za uložen trud.

Spuštanje ide daleko brže i pruža vam priliku da posetite Zavičajni muzej grada Rovinja, Centar za povjesna istraživanja, Eko muzej "kuća o Batani" ili Centar za istraživanje mora Institut "Ruđer Bošković", kao i mogućnost da predahnete od istorije i kulturnog nasleđa uz izvrsnu kafu i prelep pogled na opustele ulice grada i uvek drugačiju morsku pučinu.

Pri povratku na autobusku stanicu ne dajte se namamiti u kakvu radnjičicu sa suvenirima ili knjigama, jer autobuski saobraćaj je proređen i iako su vozači izuzetno ljubazni i predusretljivi, može vam se desiti da izgubite prevoz. Stoga, samo kratko zadržavanje kako bi se fotografijom ovekovečila poseta i trk ka sledećem gradu koji je tek na korak od Pazina.

Poreč

Poreč

Maleno mestašce do kojeg se dolazi preko Limskog kanala (izdubila ga je u kraškoj steni reka Pazinčica, ista ona koja je "kriva" za nastajanje Pazinske jame) i bajkovitih gradova i gradića (Varvari, Bujići, Musalež, Vrsar, drugi grad posle Bala koji je posetio čuveni Đakomo Kazanova, Funtan – nit manjeg gradića nit većeg broja crkava), još je više utonulo u san, jer je dan već uveliko odmakao i kraj pustolovini se bliži.

Smešten i organizovan gotovo na identičan način kao i Rovinj (kao i drugi gradovi u Istri, poput Vrsara ili Pirana u Sloveniji) nudi daleko manje uzbuđenja, ali podjednako pleni lepotom i šarmom malog, uspavanog primorskog mesta.

Da je svojim izvanrednim položajem privlačio još pre više od dve hiljade godina govori i podatak da su Rimljani pokorili starosedeoce (H)Istre i na omanjem poluostrvu osnovali kastrum - vojno utvrđenje, današnji stari grad, koji je sačuvao ondašnji raspored ulica: Decumanus i Cardo Maximus još uvek stoje u prvobitnom obliku.

Samotna je šetnja van sezone ulicom Decumanus koja je spajala trg Marafor u zapadnom delu grada sa kopnenim gradskim vratima na njenom istočnom kraju. Na trgu se nalazio rimski Forum sa hramovima posvećenim rimskim bogovima, a sačuvane su Romanička kuća i nekoliko mletačkih palata, koje u popodnevnom miru podsećaju na pozorišne kulise. Poreč je bio opasan obrambenim zidinama (od XII do XIX veka), od kojih dve obrambene kule i danas stoje na ulazu u stari grad.

Biskup Eufrazije je u VI veku na ostacima katedrale iz IV veka podigao baziliku, impozantno zdanje i najvažniji kulturni spomenik Poreča. Enterijer bazilike, koja se od 1997. godine nalazi pod zaštitom UNESCO-a kao spomenik svetske kulturne i prirodne baštine, ukrašen je neponovljivim mozaicima.

Grad ne bi bio potpun kad ne bi pored kulturnih destinacija nudio i provod i zabavu druge vrste. Tako je moguće, ako vam satnica to dozvoljava, opustiti se na dugačkim plažama i uživati u najčistijem moru Hrvatske, ili se zabaviti na raznoraznim igralištima, popiti kafu u brojnim kafićima ili baštama hotela, kupiti po neki suvenir u robnim kućama i dućanima. Na povratku iz grada pored slatke, ušuškane marine, pozdravlja vas malo ostrvo Sveti Nikola. Provlačeći se pored niskih, zbijenih dućana, izlazite na stanicu, sedate u poslednji autobus toga dana i nakon nekih sat vremena vožnje stižete u Pazin, mesto iz kojeg ste krenuli u ovu jednodnevnu avanturu.

Kao što vidite, ti šašavi stranci su ipak bili u pravu. Više gradova se ipak može obići u jednom danu. Treba samo dobro se raspitati o svemu, pažljivo isplanirati put, provesti na nogama najmanje dvanaest sati, jesti s nogu, zabavljati se u razgovoru sa lokalnim stanovništvom, upoznati se sa lokalnom istorijom, napraviti nekoliko nezaboravnih fotografija i vratiti se taman na vreme kada počinje noćni život u Pazinu. Jednostavno, zar ne?
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2009.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR–ID 141175564
BKG 2 / 2009. Sveska 21.

Nazad