Bojan Savić Ostojić

Bojan Savić Ostojić (1983), pesnik, prevodilac, esejista. Diplomirao francuski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Master studije iz komparativne književnosti završio u Nici.

Objavio knjigu pesama Stvaranje istine (SKC Kragujevac, 2003.).

Poeziju, prevode sa francuskog i eseje objavljivao u periodici. Sarađuje sa nekoliko izdavačkih kuća kao slobodni prevodilac.

Kourednik je internet-časopisa Agon posvećenog savremenoj poeziji (www.agoncasopis.com).

Bojan Savić Ostojić

   

Stereorama

(fragment)


zašto je iščezla
kopulacija?
– to je naslov

u nađenom tekstu dalje piše: iz instinkta
je prešla isključivo u sliku.


film koji sledi
rekonstrukcija je onog što smo, izgleda, bili,

na osnovu naznaka, malobrojnih
svedočenja, preostalih par rečenica.

slobodnog tumačenja te fragmentarnosti, pod geslom,
silom prilika, sačuvanim: jučerašnje distopije danas su

davno zaboravljene,
teško prihvatljive stvarnosti.


(lagodna muzika)

„let me put my arms around your head,
gee, it’s hot, let’s go to bed“

„don’t forget to turn on the light
♫ ♪ ♫ ♪ (…)“


subotom, uparadirano, u parovima, s rukama oko respektivnih vratova,
masovno se odlazi u bioskop drive-in saturday, na obrazovnu projekciju, pod
     otvorenim svodom.
u sumrak pristigli, gase se motori, farovi upiru u platno,
stavljaju se naočare.

vlada potpuna, mistična tišina, dok se
na platnu, zumirana, pojavljuje
deu-sex-machina
(istovremeno s naslovom):

sa bočnih strana joj pristupaju, nagi, žensko i muško,
kinici, prethodno otiskom kažiprsta pristavši na posredovanje u kopulaciji ®
svako ka unapred određenim vratima.

u uskom, belim svetlom zasutom hodniku deu-seks-mahine, korak po korak,
     posađeni na kliznike, bliže se jedno drugom,
naizmenično zumirane genitalije.
iz frejma u frejm (tako brzo da se nagim okom gotovo ne razlikuju):

jedan zid hodnika: ogromno ogledalo
drugi: ukrašen ikonama, freskama nagih tela u dodiru,
od kojih, na svakih četvrt sekunde, jedna zablešti u prvom planu,
bliži se tačka kolizije („dodir“).

žensko se užadima veže za plafon, nogu, raširenih u špagi, naročito dobro
     pričvršćenih.
anatomsko u prizoru vulve ublaženo je kratkotrajnim reminiscencijama na
     pitoreskno iz prizora
uklesanih u malteru.
falus, ženskom kamerom kadriran, raste,
centrira se u vulvu: frejmovi, nižući se, sugerišu bubrenje.
ritam određuju pretpostavljeni supozitorijumi, navigatori, iza kamere:
gurnu li, napred, muška kamera skrene ka ogledalu;
povuku li, nazad, ženska se zagleda u freske,
u deliću sekunde.
međusobno se niti gleda niti dodiruje.

žmureći iza naočara, svako za sebe, u sebi, šapuće sugerisani tekst,
interpretirajući, svako za sebe,
podražavajući, svako isključivo na sebi,
svedočanstvo iz poslednje iščezle deu-seks-mahine,
„poslednje univerzalne kolevke“ (plaćeni citat iz reklame za kopulaciju ®),

nedoraslim, nevičnim pokretima, čisto ilustrativno,
s namerom, s naporom, da ono što je iz tuđe uspomene doprlo,
koliko god nerazumljivo,
posluži za neko buduće snimanje:

neće biti zgoreg, neće biti suvišno,
i tačku kopuliranja savladati.
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2009.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR–ID 141175564
BKG 3 / 2009. Sveska 22.

Nazad