Nenad Novak Stefanović

Nenad Novak Stefanović, novinar i književnik, rođen 6.11.1961. u Beogradu
Objavio:
- Darovi mrtvih (roman) 1988.
- Prisustvo Boga (roman) 1990.
- Pijemont (roman) 1992.
- Pokrštavanje petokrake (hronika) 1994.
- Sneg u julu (hronika) 1996.
- Jedan svet na Dunavu (hronika) 1996, šesto izdanje 2007.
- Odbrana Beograda (hronika) 2000.
- Peti oktobar, godina posle (hronika) 2001.
- Da li je neko video moje zdravlje (roman) 2005.
- Zemlja u koferu (putopis) 2007.
Prevođen na nemački i engleski.
Autor dokumentarne serije „Peti oktobar, poslednja revolucija u Evropi“
 
Nenad Novak Stefanović
 

 

Čuvati na propisani način

Obilazili su sa grupom turista dvorac u Montreju. Posle nekih pola sata kad su već bili na spratu, izdvojili su se iz grupe. Tačnije rečeno, grupa je nastavila obilazak po predviđenoj ruti, a oni su se zadržali u spavaćoj sobi vladara dvorca. Tu ih nije privukla, kao što bi se očekivalo, romantična postelja s baldahinom. Ne. Samo su je s dužnim divljenjem odmerili; Sana je samo uzgred primetila da prekrivač od crvenog damasta pre budi nego što uspavljuje, a on je dodirnuo rezbarene stubove okićene mnoštvom mitskih čudovišta iz fiziologa, i ništa nije rekao, možda je pohvalio rad nekakvom grimasom. Ali, u toj sobi je bilo i nešto drugo, što ih je privuklo da se izdvoje iz grupe.

Desetak koraka od raskošne vladarske ložnice, uza sam naspramni zid sobe, podignuto je drveno postolje. Ličilo je na nekakvu drvenu tribinu; do gornje površi stizalo se preko dva široka, isto drvena stepenika. Toj gornjoj površi ili poslednjem stepeniku plafon je bio toliko blizu, da bi kada sedi, nekom naročito visokom, teme dodirivalo plafon. Iako je površina tribine u spavaćoj sobi bila dovoljno široka za dvadesetak posmatrača, logično je zaključiti da bi oni gledali događaje na širokom bračnom krevetu, ipak su bila obeležena samo dva mesta. Obeležili su ih sa dva poklopca, isto, naravno, drvena.

Pošto su ostali sami u sobi, Nebojša i Sana su se popeli na tribine. Podigli su poklopce. Zazjapile su dve rupe kroz koje je zapištao vetar. Otvori su sunovraćivali poglede nekih pedesetak metara niz stenu, oko čijeg podnožja su penili talasi Lemanskog jezera. Na sivkastoj steni, videlo se jasno, ostao je trag, prilično dugačak, onoga što se izbacivalo kroz dva otvora u spavaćoj sobi vladara. Veličina traga je govorila o vekovnoj smeni vladarskih parova.

- Ovi su se baš voleli! – začudila se Sana. – Šta misliš? A? – sela je na otvor bliži zidu. – Kako mi stoji?
- Pazi, ej, dole je provalija!
- Ja mislim da je ovo bilo njeno mesto.
- Ovo škripi, samo da znaš!
- Škrip, škriiip... Zamisli kako je ovo noću škripalo. Tišina, čuju se talasi. On mora da je sedeo pored nje.
- U određenim situacijama, verovatno, kako se ono kaže - po nuždi.
- Uopšte nisi romantičan. Zamisli kako je bilo divno bez televizora. Sedi ovde, ajde sedi.
- Preteruješ, pući će daske, vidiš da je sve crvotočno.
- Daj mi ruku. Dok su sedeli ovde oni su se držali za ruku.
- Misliš?
- Ubeđena sam. Tako, vidiš da je sve u redu. Neće da pukne. Škripi tek toliko da bude romantično. Nekada su ljudi u braku bili mnogo bliskiji.
- Zašto to misliš? Zbog ova dva nokšira, jedno pored drugog?
- Pa dobro, i ovo naravno. I svi ti ratovi, pogibije, sve to stvara bliskost. Je l' bi ti meni pričao kad bi ovako sedeli?
- Pričamo, upravo pričamo i tako sedimo.
- Ma ne mislim ovako, nego stvarno. Da li bi mi sve iskreno pričao?
- Biću iskren, za moj ukus ovo je malo previše ogoljeno.
- Ali je potpuno jednostavno, iskreno, u tom braku nije bilo tajni.
- A šta fali tajnama? Svako ima pravo na tajnu. Ja imam pravo da se zaključam na određenom mestu, hoću pravo na sveto mesto privatnosti. Aj'mo odavde.
- Volela bih da si iskren prema meni.
- Jesam.
- Nisi.
- Ovo je mesto na kojem ćemo o tome da raspravljamo?
- Aj'mo. Samo da znaš ovo je odlično mesto da se o tome raspravlja.

Grupa ih je već čekala na brodu. Nastavili su obilazak jezera. Dok su se udaljavali od dvorca, s njegove zadnje strane ukazala se stena: sivkasta litica s uočljivim mrkim tragom. Ona je i dalje bila ljuta.
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2009.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452-9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR-ID 141175564
BKG 3 / 2009. Sveska 22.

Nazad