Ivan Rajović

Ivan Rajović je rođen 14. septembra 1956. godine u Ušću. Piše poeziju, prozu, pesme za decu i bavi se novinarstvom. Pesme su mu prevođene na beloruski. Dobitnik je Novembarske nagrade za doprinos kulturi grada Kraljeva, Zahvalnice SO Kraljevo i nagrade “Stražilovo” za najbolju pesničku knjigu 1990. godine. Do sada je objavio:
Knjige poezije: Psi će vladati svetom (KOS, edicija Pegaz, Beograd, 1982), Pakt (Narodna biblioteka Kraljevo, 1987), Muzej voštanih figura („Novo delo", Beograd, 1988), Velika predstava („Stražilovo", Novi Sad, 1990), Bioskop u provinciji (Književni klub Kraljevo, 1992), Koketa („Apostrof", Beograd, 1997), Pesme („Prosveta" Beograd, 2001).
Knjige za decu: Strašljivi lisac i druge pesme („Naučna knjiga", Beograd, 1994), Vitez slinavog nosa („Sfairos", Beograd, 1997).
Knjige dokumentarističke proze: Zajedno pred Milutinom („Publik pres" Kraljevo, 1997), Četrdeset jedna priča („Ibarske novosti" Kraljevo, 2001). Zabeleške iz bezumlja (Hendikep centar i Ibarske novosti” Kraljevo, 2004). Autor je tekstova za dve pozorišne predstave: THE Kraljevski čabare i Vitez slinavog nosa.
Živi u Kraljevu i radi u “Ibarskim novostima” na mestu urednika izdavačke delatnosti i urednika kulturne rubrike. Urednik je za Srbiju slovenačkog časopisa “Kontakt” koji izlazi u Mariboru. Dopisnik je dnevnog lista “Danas”.
Glavni i odgovorni urednik RTV Hend i istoimenog časopisa u okviru medijskih aktivnosti kraljevačkog Hendikep centra i dugogodišnji je aktivni pratilac i aktivista OO Crvenog krsta u Kraljevu.
Pesme Ivana Rajovića su, kao jedinog pesnika iz Srbije, objavljene u knjizi "Mostovi prijateljstva" koja je štampana pod pokroviteljstvom Evropske unije. Počasni je član Štajerske zajednice.

Ivan Rajović

 

 

ZORA

Zora je gnjavaža koju prespavam uvek.
Noćne more se nje boje i zadah joj ubijaju
bajanjem. Kloparanje dana nikada ne najavljuje
pad, niti se peni u pojilu mozga. Dok ležim
budan, misli češljam kao lutkice
i smišljam sopstveni uspon. Žalosno je
kikotati se sebi u ogledalu ili najurenoj
ljubimici na papučici voza. Ljubiti treba,
a ne plakati uštrojen i bos. Zov prirode
te tera na to i laž ti spira razornu sa usana.
Moraš znati da svako ima svoj svet, kao nevinost
ili muziku ciklona u trbuhu. Vonj jutra nije vime
sneno da ti želje raspali i pupak ti obaspe pahuljama
i kapima ruma. Toliko puta sam rekao sebi
da ću zoru dočekati raspevan i nag, a sada
se stidim pred zebama i prepelicama koje me
pohode krišom. Oklop bih da imam roz
sa kićankom belom, jer sam nadmen i svojeglav
pre svitanja ako se ogledam u klozetskoj šolji
i krljušt noći spiram sa kapaka. U podne već,
ljubav doživljavam kao molitvu i pristupam
joj oprezno kao hrt. Nema reči runih, majstore,
ni misli kusih i milookih u zagrljaju. A kada
dođu izbacivači, radost me preplavi i postanem
noj. Perecu tada grickam oprezno i pupim pod
sunčevim zracima. Pakost me ne zatiče u dronjcima
i ne zavlači mi se pod kožu poput lososa da me
namami na plovidbu i greh. Nihilista sam postao,
eto, ližući zvezdane tufnice sa krovova dvorca
u koji ću ući kao viking i pustiti koren
da buja pod naslagama nadolazeće radosti
oglednih miševa i skretničara u delirijumu.


CVRKUT

U ovim godinama život je samo cvrkut
u zatvorenom svetu sobička
s pogledom na kosturnicu mamuta. Nemam
paranoju, ali osećam gađenje nad strahom lotosa
u ringu. Hodočasnik sam milosrdni
što gluvari po brežuljcima i među
palatama ratnih profitera. Gubavce će
opet spaljivati kao masne krpe
ili državne zastave.
To plaši nojeve i policajce koji
zabludom prelivaju svoju mahnitost,
kao ljubavnici na orgijama u Luvru.
Krateri na kontinentima su plod
crkvene dogme i preljube device.
Na pozornici putujućeg pozorišta
veštačku vilicu ima konjanik i lisice
srebrne, tatice. Plesačice ga zato
sendvičima mame, topot da mu oslušnu,
pre potopa, najavljenog davno.


KOMAD ILUZIJE

Dan metalnoplav s podmuklim treskom
bane i razbije mi san u koji bežim
zgađen nad svekolikim svetom. Lice mi se
diskretno razvuče u maglovitu grimasu
s kakvom mesečari dočekuju buđenje.
»Dobro«, kažem obično u takvoj prilici,
»nema više komada meni tako neophodne iluzije.«
Potom se obesim o iskeženu vešalicu
i rasporim se žiletom nekolikim
davno naučenim rezovima. Upotrebljeni žilet
kočijaški ispljunem. Vešalicu spokojno
vratim u ormar da na nju
okačim svoju frotirsku pidžamu. Zgužvanu
i ispljuvanu ali nezamenljivu kao rekvizit
za kratkotrajno bekstvo
u nedosežno purpurno kraljevstvo.
 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2010.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov.
– Elektronski časopis. Način dostupa (URL) http://balkanliteraryherald.com
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online)
COBISS.SR–ID 141175564
BKG 2 / 2010. Sveska 24.

Nazad