ANA MARIJA GRBIĆ

Ana Marija Grbić, rođena u Beogradu 1987. godine. Apsolvent komparativne književnosti. Bavi se pisanjem poezije i proze, poetskim stripom i organizovanjem poetskih večeri (ARGH!). Prvu knjigu izdala 2012. godine u ediciji Prvenac pod nazivom Da, ali nemoj se plašiti.
Trenutno završava svoju drugu zbirku poezije.

Jadranski ciklus je deo završene zbirke Tri čoveka na krovu. Eskapizam koji se vratio kući i izazvao pesme. Muzika koja prati jadranski ciklus ostala je na moru. Nju čuju samo turisti/dakle ona ne postoji. Jedino što se pamti iz Jadranskog ciklusa je borba za stene i nežnost. Simultanost. Sve što se oseća u njemu je dozvoljeno i zato je on usamljen. Ono što objšnjava Jadranski ciklus više ne postoji ali će se ponavljati svakoga leta. I zato je on usamljen.

 

 

Jadranski ciklus

 

 

Vode su prezasićene kao ove pesme

Samo se vode u stvari i ne kreću, a pesme

I previše i svuda

(desilo se da sam plakala)

 

 

 

I

Tople vode kvare ribe.

Njima ispadaju oči kada se mreste,

Mešaju im se i rasipaju gnjile ikre.

Zlatnim truljenjem natopljene obale

privlače talase

koji bezbrojem jezika prete da upropaste

stečena, stručna, ozbiljna i suštinska znanja

o svetu punom snega i blata.

Tu nema zaobilaženja,

život je tako sužen na:

toplo i

hladno,

kaže jednolidna Sini iz Tokija,

Smrtno zgrožena starenjem.

 

Toplo kvari sve.

Daleko, kod kuće

uznemiravajuće,

svakim satom,

Truli voće u kuhinji

i mačka gladno stenje pored slivnika.

 

Bezbroj  dana

Zbeg užeglih voda rastvara

Ljudske kože

U platna na kojima priroda pobeđuje.

I Sini,

Operska pevačica koja pati od nesanice i prejedanja,

Sada je samo razblažena osobenost stene,

Učestala pojava,

 

Skoro kao sunce očekivana,

Skoro kao sunce zarobljena.

 

II

Zaustavio se prizor ravnomernih gradova

Gde nikada, ništa

Nije u pokretu.

 

U klizavim mehovima ljuljaju se

ludi duhovi stranaca.

 

Izvan njih,

oni ostavljaju govna i pikavce po obalama,

Cipelu obrišu o šljunak,

i odu svojim putem.

 

Bez smrada, nikada se u grad

nije zatvorila gomila kuća.

 

Starci su u kesama skupljali kamenje,

i onda ih prosuli,

ne snalazeći se

Vode nemaju snage ni da se podignu,

i tako zauzdane,

puštaju naftu i penu zaustavljenih brodova:

Prospu smeh po zalasku sunca,

Prospu ljude po moru,

I onda mirno spavaju,

kao ratnici,

Kao starci koji gledaju uvlačenje rublja u guzove.

 

Postoji jedan san koji u zaustavljenom gradu proskiči van galebova.

dovoljno velike ruke juga,

izdižu svu so  mora

Oslobađaju ga ljudi i rakova,

Tenzije koja se oseća u desnima i dahu.

 

Te ruke,

(svi smo ih jednom sanjali)

skidaju zube i dopuštaju ustima da krvare gnoj

puštaju gradove da besnilom opet zažare

providne oči kojima se ugađa,

i mišiće koji rade šta žele:

Dole/kroz rebra od hladnog dušeka

Gore/nisko i niže

Unutra/spolja.

 

Ti, koji ovo srčeš,

Pobedniče ispranih ruku,

U tom snu, u kome se konačno sve pokreće,

Umireš vrišteći o tome kako si živ,

I jedeš, sereš, ali pre svega toga, voliš i imaš prijatelje.

 

I kako ti se to samo snažno oduzima.

(I tu se zaustavlja)

 

III

Zapeti mir nad ribarskim krovovima.

On ne prepoznaje u ovim noćima istoriju

I suvi duhovi su već umočeni u talase.

 

U noćima mirnijih mora, ti duhovi grizu so sa dna i

Dišu, da u potpunosti nestanu.

U glatkim ulicama u kojima se ceni nepostojanje,

Mnogo više i vernije od mutnih smenjivanja dobra i zla,

Žustrih i kratkih slomova pred san.

 

Iza mene stoji tiho nevreme.

 

Bilo kakav prekid bi doneo hiljade raspolućenih jabuka na plažu,

Oblake nepoznate morske pene i sasušena ostrva kože.

I ko

To

Pamti

Ako nije Mesec?

I kome je to potrebno, ako može da spava.

 

Iza mene stojim.

 

Pretežno nevino

More

Ipak, pamti samo satelit i šumi:

Iz svog ovog smeha i laganja

Jednom mora izroniti pesma.

 

 

IV

Iz svog ovog smeha i laganja

Jednom mora izroniti pesma,

Kaže treći čovek, koji naročito voli

Putovanja na lažni jug,

miris iskorišćenih tela

Posete drugim predelima sa istim zalaskom sunca

 I istim pregledom preko zatvorenih gradova i voda.

 

Sa teškim talasima pod plećkom,

Stoji ohridljen i neopaženo usađuje mene,

Prvog čoveka,

Na stenu, rasparčanu ustajalim školjkama,

Na kamen preletan albatrosima, koji su sada

Samo prosjaci gladni hleba a ne ribe,

Predebeli za preletanje bilo čjih snova

Degenerici žutih okrzanih kljunova.

 

Pernato okamenjeni, oni bude bes i gađenje

Iz crvenog stomaka ka usijanim tabanima

 

Mučnina. Čovek se najbolje u besu pronalazi.

 

Dok gmižu i te poslednje vrane sunca

Senka kojom me treći ispisuje postaje bolnija i tvrđa-

Moj je bes neograničen,

Moja je usamljenost kratkotrajna,

Moja mlaodušnost nedodirljiva,

Ja sam opasan čovek.

 

 

V

Praznih stomaka, mlade devojke umiru u horizontu.

Bez tona, primetno osmišljene prirodom.

 

Mora mršavije, vreme brzo prolazi, mora podignutije

Vreme brzo pada i pravi telesine po pesku.

 

Novi smo ovde.

 

Juče smo se rodili daleko od kuće:

ruke nam je davno odnela plima

I na obalama ujednačavamo budućnost,

Treći čovek, zemlja i ja.

Okrutno ustaljeno rađamo

Mene, drvorede maslina i mir.

 

Devojke umiru u horizontu

More odlučnije odseca tabane.

 

 

VI

Zaustavilo se.

Zdravo parče Meseca je preguralo ljude preko mraka

I napustilo ih na ostrvima za osobenjake.

Obične, nasmejane ljude,

Napustila je mesečina na vrhovima stena

 

Baš sve će bez buke nestati.

 

Tako, posredno muškarci svršavaju,

U ovim krajevima lažnog juga.

Tastatura, krevet, svetlo, slabi mišići i sati rođeni za mir,

Ipak, bezimeno kucaju

i ne zovu nikoga

 

Oticanje se čuje i na dnu mora,

u koje je uronio Mesec da čeka,

Sramnu smrt leta,

napuštene logorske vatre,         

dnevne novine,

domaće žene.

 

 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2014.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov. 
– Elektronski časopis.
Način dostupa (URL)  http://www.balkanskiknjizevniglasnik.com/  http://www.balkanliteraryherald.com/
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online) 
COBISS.SR–ID 141175564 
BKG Sveska 25


Nazad