BRANISLAV RADIŠIĆ

Branislav Radišić rođen je 1953 godine u Beogradu. . Svi pokušaji da napiše svoju biografiju a da nema prefiks ''auto'' do sada nisu uspeli jer sve posle 1953. godine, (koja je bila prekretnica u njegovoj egzistenciji) , jeste jedna igra u kojoj se, kao u svakoj drugoj igri ređaju pobede i porazi. Njegova igra ne pripada ni Alei, ni Ilinx-u, već Agonu, tako je doživljava i nastavlja sa njom. Najljući takmac mu je Bane Radišić.

Igru na javnoj sceni započeo je 70-tih kao novinar u Radio Beogradu i bivšem JRT-u. Bio je novinar i saradnik u omladinskoj štampi (Omladinske novine, NON) i urednik u nekoliko nezavisnih radio stanica. Od 1992. godine napušta žurnalizam i posvećuje se umetnosti. Drugim rečima, promenio je prostore u kojima je moguće igrati se i biti svoj.

 

DA LI VIDIŠ

Da li su ti rekli
Prijatelju moj
Da je davno umro
Čarobnjak iz Oza

Binarno je drvo
Sada je to
Na kojem rađa
I vino i loza

Zar još veruješ
Prijatelju moj
Da punjene ptice
Mogu da polete

Nalepljene oblake
Na plafonu
Fluorescentne zvezde
Gleda tvoje dete

Da li si video
Prijatelju moj
Kako reč svaka
Svojim repom mlati

I Biblijske Zveri
Postaše ljubimci
Svaka se za svojim
Gazdom klati

Zar još veruješ
Prijatelju moj
Da svako srce
Kuca živo

Mrtve su reči
U praznoj glavi
U gipkom telu
Mrtvo tkivo

O da li vidiš
Da li vidiš
Prijatelju moj
Il’ vezali su ti oči
Kroz koje gledaš
Da nema više neba
I više boja nema
I da je došlo vreme
Vreme da se predaš

DIOGENOVA PESMA

Livada
Livada
Livada

Sva od

Asfalta
Asfalta
Asfalta

Cveta
Cveta
Cveta

Mnogim

Kesama
Kesama
Kesama

Od

Lahora
Lahora
Lahora

Kosa mi

Čađava
Čađava
Čađava

Duša mi
Duša mi
Duša

Za Bojom

Skapava
Skapava
Skapava

 

DVOPESMA

Istina je
Draga moja
Da istina
Nije važna
Doživljaj je
Merilo njeno

Ili ispisano kao haiku

Cvet leptira zove
A on bojama pijan
Niz vetar odlazi

 

GODINE GAZE SVE
(ostaju samo ljušture)

Velika je ova kuća
Velika
Nekeda je bila premala
Velika je ova soba
Velika
Nekada je bila pretesna
Veliko je ovo telo
Veliko
Nekada je bilo prusko
Mali je ovaj duh u njemu
Mali
Nekada je bio potaman
Baš potaman

 

HAIKU  I 

Uvek me veseli
Čudna razdraganost kompasa
U mojim rukama

 

HAIKU

Prerano je za zoru
Prekasno za san
U sobi punoj praznine

 

HAIKU O MENI

Kako je to čudno
Da mi sveća gori
Na dnu okeana
U čiraku
Od čistog korala

 

ISKRENA (MALOGRAĐANSKA) PESMA

Noćas se ubijam rakijom
Sutra ću
Kada se probudim
Biti isto govno

 

JEDINO

Sve će reči vetar odneti
Sve će slike kiša razmrljati
Sva će dela prostaci popišati
Svo će vreme miševi izgristi
Ostaće samo Ljubav nevidljiva
I Ti

 

JULSKI INTERMECO
ili
MENJAMO AKUTRAKUTRAKUTRA

Nit žaljenja
Niti želja
Nit kajanja
Niti dela
Niti reka
Niti mora
Nit zemlje
Nit nebesa
Ničeg nema
U mom rancu
Osim hleba
I vina

 

LJUBAVNA PESMA

Ne veruj draga
Da mogu da sročim
Ljubavnu pesmu o tebi
Jer
Kao što se muva
Kloni vrelog lonca
Tako se i reči
Klone vrelog srca
Kada jednom
Sve se smlači
Stihovi će moji
Tebe
Opevati

 

LJUBAVNA PESMA

Noćas mi se
Nešto ne jeBe
Džaba Victoria secret
Džaba vrele butine
Noćas mi se
Nešto ne jeBe
Noćas mi je
Do tvog vrata
Noćas mi je do
Tvog dlana
Noćas mi je
Do tvoje zenice
U koju hoću
U koju želim
Da potonem
Noćas mi se
Nešto ne jeBe

 

LOKI JE SLOBODAN

Čujem
Zemlja puca
Krši joj se kičma
Iz dubina
Krik
Htonskih glasina
Prizivanje tmina
Što pod Nebom
Žedno ištu
Draž pukotina

 

O NEIZREČENOM

Na vlati trave
Na oštrici njenoj britkoj
Ja klovn, smešan a vešt
Ekvilibriram
O dođite svi
Željni smeha smrti
Da vas uveselim

Kostur ambrele
Nad glavu ću da dignem
Drugom rukom žongliraću
Leteće u nebo
I u ponor pasti
Reči oble i uglaste
Ko ispoved šarene

Tapšite mi! O tapšite
U meni alu hranite
Što me ždere bolno
Prazninom stiha strašnog
Koji do srži seže
Samrtno teških
Reči neizgovorenih

 

O PUTNIKU

Mora da postoji put odavde
Gde svi putevi smrt nađoše
Mora da postoji staza
Koja put ne sanja
Mora da postoji prašina
Koju sa nogu
Mogu da otresem
Na mestu gde
Putevi smrt nađoše
Jer ja sam putnik
Hodač
Što smrt ni jednog puta
Ne vide

 

O PLAMIČCIMA

Kada pritisne čama
Kada mrak postane gust
Kada srce zanemi uplašeno od svog ritma
Kada nemoćno sednemo pod Hrast
Sa grana njegovih počnu tada da slaze plamičci
Ko zna odakle, iz kog budžaka vredno počnu da vade utehe:
Miris slavonskih knedli u saftu
Zapanjujuću lepotu prvog bicikla
Crtanje prstom po maglenom prozoru tramvaja
Ukus štrudle sa opojnim makom
Vlažnost ljubljenih usana
Kašalj od dima prve cigarete
Rastanak sa Vimbldonkama
Aroganciju digitalnog sata
Karneval životinja Sen Sansa
Očevu fotografiju iz vojske
Neslućenu slobodu

Mirijade plamičaka skupe se u jedno svetlo
Kao dubok  dah lekovito

 

PIJACA KALENIĆ

Sve moje knjige
Sve moje sveske
Sve moje ploče
Postaće đubre
Ljigavi trag
Puža golaća
Što vremenom prođe

O! radoznali neznanče
Kada nedeljom prođeš
Kraj tezgi prašinara
Na Kaleniću
Znaj!
Taj krš
Te knjige
Behu
Jedan čitav život
I muka

 

PIJANA PESMA

Noćas mi nešto korak
Na levo ide
A desna mi nešto
Na desno vuče
I koji ću moj
Tu gde sam kren'o
Kad noć tek zri

Ambro, Zoran
Mika, Bojan
Bole, Boda
Na mah tu su
Podno lampe
Što se gasi

Oko jedno sklapam
Nišanim mu pravac
A leva mi levlje
A desna mi dešnje
I koji ću klinac
Tu gde sam kren'o
Kad me ni tamo
Ni ovde
Nikad neće biti.

 

 

 

 

 

 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2014.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov. 
– Elektronski časopis.
Način dostupa (URL)  http://www.balkanskiknjizevniglasnik.com/  http://www.balkanliteraryherald.com/
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online) 
COBISS.SR–ID 141175564 
BKG Sveska 25


Nazad