FAHRUDIN ŠEHU

Fahredin Šehu (Orahovac, 1972), pesnik, prozni pisac i esejista, prevodilac i kaligraf.
Diplomirao je orijentalistiku na Filološkom fakultetu Univerziteta u Prištini.

Knjige pesama: Nun (1996), Kun (2007), Demontiranje mržnje(2010), Odjeci kristala (2011) i Rosa punoće (2012).
Knjige proze: Nevidljivo mnoštvo (2000) i Elementi (2006). Romani: Nektarina (2004) i Dudinje (2012). Knjiga eseja: Smaragdni makadam (2012).

Prevodi sa srpskog, turskog i engleskog.

Pesme i proza Fahredina Šehua prevođeni su na engleski, francuski, švedski, turski, arapski, hebrejski, španski, rumunski, kineski i srpski jezik. Aktivno se bavi kaligrafijom, gde otkriva nove tehnike i medije ove specifične vrste umetnosti.

Član je Kosovskog PEN centra.
Živi u Prištini.

 

U rascvetalom vinogradu

U hladovini starog oraha
Koji je zasadio moj deda čije ime
Dan danas nosim ponosno
Okupili smo se sa svim
Gromovima koji su
Svoju moć praznili
Na stabla izlečena
Sunčevim zracima

Naš je obed šareno grožđe
Sir i stvrdnuti hleb

Kada su me pitali
Odakle snaga odgovorih
Od sirćeta vode i mladog crnog luka

Pod istom hladovinom
Jednog proleća namirisanog
Mirisom rascvetalog grožđa
Seli smo kušati vatru poljupca
Da bi sebe našli zbunjene
Na klupi u gradskom parku
A halogena oranž svetlost
Bojila je našu odeću
Šafranastom svetlošću
Ne mareći za juče
Ne mareći za sutra

 

Sunčani dani

Jaganjci su veselo i lako
Skakali pod stalnim nadzorom šarplaninca
Belog bića tamnih duša sivih vukova
I isterivača medveđih smeđih duhova

Pašnjaci ukrašeni cvetovima žutića, mošnjaka, belih rada
A ja u naramke
Snopove kantariona i hajdučke trave sabrao za babu
Koja je uz venčani dar donela Narodni Lekar Vase Pelagića
Naravno za to saznadoh
Prekasno

 

Njeno DA

Gazim po kamenju stare ćuprije
Podignute nad Prizrenskom Bistricom
Prisećam se stopala terzijskih kćeri i zlatarevih
Nakićenih zlatnim haljinama i u brokatnim ogrtačima
Ponekad i bosonoge u bekstvu
Kada od uzbuđenja i kamene hladnoće
Kosa na glavi naježi se i nakostreši poput konjske grive
Prisećam se kako gledam Danicu i Mesečinu
Uz svirke koje do mene dopiru iz turskih restorana
Kraj mosta čujem žubor svih vrsta naboja
Šarenilom duge
Avaj duša mi svira na eterskoj harfi i čujem pojanje hijerofanata
Prizrenske Bogoslovije
U susedstvu prelepe Sinan Pašine džamije

Ližem usne ispucale od zlih vetrova
Brišem suze od sumporne pare
Vile i gnomi zasejali su leje šumskih jagoda
U njeno dvorište virim
I sa čežnjom čekam njeno “da”

 

 

Kome je stalo do lirike

Sinoć je tetka donela
Pekmez od ružinih latica
Krčag vina i hlepčić
Na suncu osušeni šarski sir

Na terasi skupa
Smeh se razvija ko top
Transparentnog satena
Suze osušeni sedef popadale
Po damastnom stolnjaku
A ja sakupio u kutijici
Iranskog šafrana kojeg
Je Abood poslao iz Bejruta

Teča je voleo Džibrana a tata Rumija
U početku mojih studija ja zavoleh nju
Kome je stalo do poezije

 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2014.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov. 
– Elektronski časopis.
Način dostupa (URL)  http://www.balkanskiknjizevniglasnik.com/  http://www.balkanliteraryherald.com/
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online) 
COBISS.SR–ID 141175564 
BKG Sveska 25


Nazad