GOCE SMILEVSKI

Prateći istoriju Spinozinog života i ostvarujući nesvakidašnji susret sa njegovim mišljenjem, roman Razgovor sa Spinozom otkriva uzbudljivu sliku Evrope XVII veka. Ta slika je sačinjena od privatnog i javnog, od dužnosti i slobodne volje, od strasti i mišljenja, od nužnosti i od prekoračivanja svih zadatih granica. U svetu ovog romana slobodni i sve više kosmopolitski nizozemski gradovi nastanjeni su novatorima i istraživačima, eklekticima i avanturistima koji iskušavaju sličnu sudbinu ljudske i intelektualne slobode kao političkog i egzistencijalog rizika.

Roman Razgovor sa Spinozom, ispunjen žudnjom i znanjem, raskošno i intrigantno pokazuje jedan život koji je bogat, ali je vrlo retko kada srećan, i jedno vreme u kome se uzbuđenja smenjuju, a izazovi nailaze odasvud.

Po romanu je 2010. godine u Dramskom teatru u Skoplju izvedena predstava u režiji Zoje Buzalkovski. 

Arhipelag je objavio ovaj roman u okviru edicije 100 slovenskih romana. Goceta Smilevskog je kao svog predstavnika u okviru navedenen edicije predložio makedonski žiri. Sve slovenske zemlje koje učestvuju u projektu imaju pravo da same odaberu dela i pisce koje smatraju da na najbolji način predstavljaju njihovu savremenu književnost.

Bibliografija:

Romani:
2011. Sestra Sigmunda Frojda (Arhipelag - u pripremi, Evropska nagrada za književnost)
2002. Razgovor sa Spinozom (2004., Arka SM/ 2008., Arhipelag/ Nagrada Utrinski vesnik za roman godine u Makedoniji)
2000. Planeta iskustva

Drama:
Tri mala plesna koraka preko granice (2007., Arka SM/ Nagrade Austrijskog i Makedonskog PEN Centra i nagrada Central European)

Esej:
Incest u Buci i besu Vilijama Foknera i Čovek bez karaktera Roberta Muzila (Nаgrаda Blаže Koneski)

 

 

 

 

Za BKG razgovor vodio Marko Radojičić

U okviru 2. Beogradskog festivala evropske književnosti, u nesvakidašnjem književnom okruženju Doma omladine, imao sam izuzetnu čast da porazgovaram sa trenutno najpopularnijim i najtiražnijim makedonskim mladim piscem, Gocetom Smilevskim. 

Goce SMILEVSKI je rođen 1975. u Skoplju. Školovаo se nа Univerzitetu Sv. Ćirilo i Metodije u Skoplju (Odsek za komparativnu književnost), nа Kаrlovom univerzitetu u Prаgu (Češki jezik i književnost) i nа Centrаlnoevropskom univerzitetu u Budimpešti (Rodne studije i kultura). Rаdio je kаo kаo nаstаvnik mаkedonskog jezikа u Kаvаdаrcimа i kаo аrhivistа u Skoplju. Najmlađi je član makedonskog PEN Centra. Autor je nekoliko romana i drama. Dobitnik je nagrade Central European Initiative za evropskog pisca do trideset pet godina. Kako kaže za sebe, voli da čita poeziju iako nikada nije napisao nijedan stih. 

Njegovi najpoznatiji romani, Sestra Sigmunda Frojda i Razgovor sa Spinozom imali su ogroman uspeh, ne samo u Makedoniji, gde su napisani i objavljeni, već su imali i više izdanja koja su dobila mnogobrojne prevode. Što je najvažnije, stekla su mnogobrojne čitaoce. Goce Smilevski nije samo nova zvezda evropske književnosti već je pisac koji je napravio uspeh kakav istočnoevropski pisci poslednjih decenija nisu imali. Svi razlozi su opravdani za takav uspeh. Kada vidimo sa kakvom se usredsređenošću ovaj pisac bavi bližom i daljom istorijom i u isto vreme govoreći o vrlo važnim stvarima u sadašnjem trenutku.

BKG: U poslednja dva romana suočavaš se sa velikim istorijskim ličnostima, o kojima nisi želeo da pišeš ni biografije ni biografske romane, već si tražio novo u njihovim biografijama, u njihovim ličnim pričama. Odakle ljubav prema njima?

SMILEVSKI: Oduvek sam želeo da pišem o Baruhu Spinozi, još kada sam čuo za njega u srednjoj školi. O ljudskom biću koje je usamljeno, koje živi sa svojim idejama, da više razmišlja o životu nego da ga živi. On je poznat kao filozof razuma koji je govorio da razum treba da nadvlada osećanja. Strasti i tuga su nešto što se mora odbaciti i prevazići. Govorio je da ne treba razmišljati niočemu što je kraće od večnosti. Za nas, iz ove perspektive, život Spinoze je jedna velika, gotovo neispisana stranica. Poznate su neke činjenice, veoma dramatične u vezi njegovog života, ali ostaje toliko praznina. Kada neko pokušava da nađe nešto o njemu iz biografskih knjiga naći će  pretežno o njegovoj filozofiji, a da je sasvim malo rečeno o njegovom životu. To je na neki način prednost autora koji želi da napiše roman o Spinozi. Portret Spinoze se može napraviti uzimajući kao konture upravo njegove filozofije. Poznata tačka iz njegovog života je ekskomunikacija iz jevrejske zajednice. Nije naveden razlog, iako je to poznato. Između ostalog je negirao da su prvi ljudi Adam i Eva i govorio je da je jedini put do Boga individualni put, a ne preko posrednika. On je zaista verovao, uprkos ceni koju je morao da plati. Mislim da danas živimo u veku usamljenosti, da način na koji živimo sve više eskomuniciramo od drugih pa i od samih sebe. I sam Spinoza je ponirao sam u sebe, iako je imao par ljudi sa kojima je gajio duboka prijateljstva. Možda mi danas imamo osećaj, da zbog svih savremenih načina komuniciranja i društvenih mreža da smo bliskiji i bliži jedni drugima. Osećaj je da to ide ka površnosti, dok je Spinozina usamljenost išla ka dubini. 

BKG: Roman Sestra Sigmunda Frojda povezuje dve činjenice. Frojd kada napušta Beča pred naletom nacista stiče pravo da sa sobom povede priličan broj ljudi, ali nije sa sobom poveo svoju sestru Adolfinu. Druga činjenica je da su njegove četiri sestre umrle u holokaustu, uključujući i nju, za koju je negde napisao da je njegova najdraža sestra. Kako se objašnjava Frojodov postupak za to?

SMILEVSKI: Za razliku od Spinoze, Frojd je bio sasvim drugi slučaj. O njemu je poznato gotovo sve. Znamo šta je napisao, kako je tumačen od svojih savremenika, do nekih sasvim, sa moje tačke gledišta trivijalnih stvari tipa, koliko je sati pravio pauze sa svojim pacijentima da bi kupio sebi cigare. Zato je meni bilo zanimljivo da se posvetim jednom liku koji je ostao u njegovoj senci, a to je upravo njegova sestra Adolfina. Istoriografija je nauka zaborava. Ona zapravo pamti samo određene ljude i pitanje je koliko ima istine u tom pamćenju. Pamti osvajače, uticajne ljude i ljude od moći, a gde su tu obični ljudi koji jednostavno prožive svoj život i prosto nestanu i više ne znamo ništa o njima. Želeo sam da dam glas jednom od likova koji su ostali u senci i čiji je život potpuna nepoznanica. U Frojdovim biografijama su dva podatka koji su uvek postavljeni odvojeno. Jedan da je u London poveo ljude koje je sa sobom želeo, a sa druge strane da su četiri od  pet njegovih sestara završile u logorima. Malo sam više istraživao o tome i shvatio da je Frojd zaista sastavio tu listu i velika je tajna zašto je tako učinio. Kasnije je pokušao da ih spase, ali nije uspeo. Zapitao sam se: Zašto Frojd nije spasao njih? Zašto nije spasao Adolfinu? To me je pitanje potreslo.  Poželeo sam da joj dam glas da ona bude ta koja govori i koja će završiti svoju priču. Zanimljivo je da je logoru bila smeštena sa sestom još jednog poznatog pisca, Franca Kafke. Kafka je jednom napisao da je savršeni odnos brata i sestre jedan savršeni platonski brak. On je tako gledao svoju sestru, a u mom romanu Adolfina je tako gledala na svoga brata.

BKG: Danas kada se sve manje čita i kada postoji tržište i u književnosti, kako je biti bestseler pisac u jednoj jezički maloj zemlji, kao što je Makedonija?
 
SMILEVSKI: Ne mogu reći za sebe da sam bestseler pisac. Status bestselera može postati jedino tamo gde postoje realni pokazatelji i norme. Rekao bih da se na našim prostorima ne može potvrditi neki konkretni kriterijum. Sa druge strane sam pojam bestselera je veoma promenjen u zadnjih desetak godina. Ako pogledate liste bestselera u prvoj polovini dvadesetog veka, npr u Britaniji, pored dela Virdžinje Vulf, jedna od najprodavanijih knjiga je bila i Uliks, Džejma Džojsa. U Americi su vladali Hemingvej i Fokner. Oni su bili bestseler pisci. Nakon II svetskog rata se dogodila potpuna degradacija u umetnosti i kulturi i mislim da je zaista retkost da u bestseler liste uđe roman koji je stvarno vredan. To može da bude roman Ime ruže, Umberta Eka, ali opet mi govorimo o romanu koji je izašao pre više od trideset godina. 

BKG: Savremene tendencije tržišne ekonomije dovode do marginalizacije svih segmenata kulture, pa i književnosti. U vremenu smo kada se ciljano finansiraju većinom romani na kojima se očekuje zarada. Dovodi se do komercijalizacije književnosti i polako se gube prave umetničke vredosti. Kako to objašnjavaš?

SMILEVSKI: Živimo tako brzo da smatramo da je bitno uraditi nešto za ovaj trenutak, ništa za sutra. Iz te perspektive sve se podleže materijalnim stvarima. I to je izraženo na više nivoa. Veliki novac se daje nevladinim organizacijama da bi se bavile objašnjavanjem šta bi umetnost trebalo da znači. Sebe su morali da postave visoko iznad kulture da bi zadržale svoj status, onda su strašno ponizile kulturu. Ne samo stvaraoce, već i publiku, aktuelnu i potencijalnu. U tome leži veliki problem.

BKG: Kao mladi pisac, dobio si pozitivne reakcije i od strane kritike i od strane publike, za poslednja dva romana. Da li postoji osećaj odgovornosti objavljivanja narednog romana, da li postoji neka težina u tome?

SMILEVSKI: Težinu donose neke duboko lične stvari u čoveku, a ne neke stvari kao što su očekivanja, koje možda ima društvo ili publika. To jednostavno ne osećam. Za mene je bitan neki ljubavni odnos između autora i onoga o čemu piše. Ne dopuštam da to utiče na mene. 

Autor intervjua se srdačno zahvaljuje izdavačkoj kući Arhipelag na organizaciji festivala i druženju sa Gocetom Smilevskim.

 

smilevski

 

 


Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2014.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov. 
– Elektronski časopis.
Način dostupa (URL)  http://www.balkanskiknjizevniglasnik.com/  http://www.balkanliteraryherald.com/
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online) 
COBISS.SR–ID 141175564 
BKG Sveska 25


Nazad