MARKO STOJKIĆ

Rođen 1981. godine u Smederevu. Od 1997. do 2011. živeo u Beogradu.
Trenutno živi u Nemačkoj (Filingen-Šveningen), gde radi kao lekar.
Poeziju je objavljivao u časopisima Polja, Letopis matice Srpske, Koraci, Ars, Znak i Povelja, kao i na internetu (Agon, Metafora…).
Objavio zbirku pesama Laki bolovi (Mostart, Zemun, 2011) i Šecele (Povelja, Kraljevo, 2012). Prevodi sa nemačkog jezika, uglavnom savremenu poeziju (Tomas Kling, Gerhard Fakner, Neli Zaks…) i eseje (Bertolt Breht, Karl Krolov…). Pesme iz knjige Šecele zastupljene su u antologiji nove srpske poezije Prostori i figure Vladimira Stojnića (Službeni glasnik, Beograd, 2012).

 

 

 

SANOVNIK ZA NESANICU
(noćni dnevnik)

(23:07)

kesa sa natpisom firme čiji radnici
u ovom trenutku negde u aziji
vredno kroje bluze haljine i majice.
pored kreveta papuče, oživljavam ih
za ovu priliku, papuče gledaju
u nogu od stola u svežanj kablova,
noć je, papuče strpljivo čekaju
budilnik psovku i lampu,
sanjiva stopala.

(23:35)

ono kad gledaš vojsku postrojenu, kad gledaš
umoran neispavan nedojeban, kad gledaš
vojsku postrojenu koja čeka da vikneš,
da narediš, da uzmeš,
pod kontrolu njihove neodlučne živote.

(00:03)

a more je šaputalo da možda treba
odustati stati i kao noć gole crne device,
cvetovi afrike, kapljice na bedrima,
pena na gležnjevima stepenište
krvavi rukohvati i tako dalje

(00:17)

gore s jeseni jata crnih
čipkastih gaćica, usamljeno dahtanje,
kiša brushaltera
perje i krljušt i svi anđeli
u slobodnom padu,
čudna erekcija.

(00:45)

frigidna moć, imperijalna impotencija,
sakate tautologije, samouverenost,
upadanje u reč, izvežbana mimika,
časovi hipnoze, meditacija, fitnes,
svake večeri tabele i grafici,
kvantifikacija uspeha, crveno
obeleženi gubici, propusti,
problematična imena, odstrel,
rapidno poboljšanje, fašizam,
zdrava ishrana, vegetarijanstvo,
biti ispravan, pozitivan, tačan,
birati prijatelje, birati neprijatelje,
uspeti, gaziti, svaki dan uspevati.

(00:47)

voljeni glas konvertovan
iz nula nula jedan nula nula,
voljeno lice na ekranu,
dve tri milisekunde do mrežnjače,
konverzija, neuronski krugovi,
a na liniji hipokampus-amigdala,
pa nukleus kaudatus, kurcšlus
u komšiluku vernikeove zone,
moja ljubav primabalerina,
na krovu, u vazduhu, na autostradi,
moja ljubav tačan kod signala,
algoritam, epifiza temporalni režanj.

(01:09)

neopisivo savršenstvo,
otvorenog kišobrana na podu,
uzglobljena razapeta metalna konstrukcija,
na njenih osam krajeva sedišta
zanjihana i zamrznuta u pokretu
karusela sa jedva vidljivim
patuljcima koji vrište.

(01:31)

na podu pored zida leglo kablova,
evo već siktavo gmižu, prepliću se, trljaju,
i alavo hrle ka utičnici.

(01:59)

sanjaj tunel i grotlo,
zakuvaj neki košmar,
obraduj se.

(02:03)

vrata vinskog podruma su teška,
brava zarđala, stari ključ u njoj
samo što se ne polomi u potrazi
za pravom dubinom i uglom,
teško škripavo otvaranje,
po licu i vratu svrab paučine,
prekidač, treperavo žutil,
korak-dva, unutra boce,
prst prašine, dve-tri stolice pacov
i jedan anđeo na sekund.

(02:10)

požuri,
u pupoljak se sklupčaj,
govori glasno o međuprostorima,
na tankoj žici kako se skupljaju vrapci
i gore na krovu zamka, četiri vrane,
spomeni ih kako se osvrću, ne zaboravi
pogled na izvijena leđa amazonke
sve te znojave snošaje, požuri.

(02:21)

noć je lomljiva, zastave pocepane,
krijući se od ljudi, ćutljiv, na pragu,
u zaklonu, jedan starac, nada
i uspomene, opiljci nečega
što si voleo da zoveš spremnost,
pogledaj nizbrdo na vrapce, motocikliste,
decu u trku, noć je lomljiva.

(02:30)

žamor i vreva, bruj motora
u naletima, zamor, praskavo
otvaranje prozora, plač
bolesnog dečaka u komšiluku,
mirisi emigrantske zaprške,
limuna, sapuna, uvelih
ruža u kanti, čula naoštrena,
na silu zatvore oči.

(02:49)

dimnjaci i tornjevi, dalekovidi, pomisao
na nejednakost, na sav taj
nepomirljivi suživot, krovovi
gromobrani, oluci, slivnici, pločnik,
pogledi u mimohodu, onda
iznenadni susreti, divlji seks,
onda ponedeljak-petak po osam
radnih sati, pred ekranom među
ordnerima, pogledi kroz prozor,
pauze za ručak, pa živi asvalt
na putu kući, bela isprekidana
linija linija linija, vozila,
u njima ljudi viđeni jednom
jednom jednom.

(02:53)

ne verujem
u novac i zdravlje, prezirem
sigurnosne menice, gravitaciju,
nemam omiljenu pesmu,
ne pevušim,
ćutim ne citiram.

(03:00)

recimo repetitivno, šare
na kaputu, karo-tekstura, pamuk,
fini reljef, peckavost, prelivi,
i onda rez
paučina, batrganje, prekidač,
mesečina i naravno opet
koža, led, jeza pri pomisli,
recimo repetitivno, šaržer,
samoobmana, iz čistog
besa, jedan jedini
pokret, obarač, tekstura,
zavist, sastaviti se,
sašiti se iz krpica.

(03:09)

smrt
sve njene pijavice

(03:53)

jen dva tri vrteška kosa
oko usta vrisak krupan kadar
pramen sokne cipele jedan
dva tri devojčica

(04:07)

možeš, kažem,
možeš, dozvoljeno ti je
da lebdiš, da se prostireš.

(04:15)

instant-mudroserije, očinsko
lelemudanje, kilobajti citata,
narodno pamćenje, totemska koma,
ni danas niko,
ni danas, izvesno, ništa
neće reći.

(04:51)

zelena paučina, jutro u satu,
glazgov koma skala, spektri
vidljive svetlosti, nivoi
budnosti, upaljač, novine,
lekovi, uređaji, sav nameštaj,
brišem
ceo prizor.

(04:59)

potop, krovovi čamci, oluja je
opet imala neko kurvinsko ime,
dole jato riba kroz prozor oko nogu
od stola, kroz kuhinjska vrata,
jedna kornjača kroz drugi prozor,
mehurići, grozdovi, ribizle, šaržeri
mehurića iz mojih usta dok ovo pričam.

 

(05:03)

neumoljivo,
glavobolna rasejanost,
neka zelena reč,
kao da sviće.

 

 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2014.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov. 
– Elektronski časopis.
Način dostupa (URL)  http://www.balkanskiknjizevniglasnik.com/  http://www.balkanliteraryherald.com/
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online) 
COBISS.SR–ID 141175564 
BKG Sveska 25


Nazad