NADIJA REBRONJA

Nadija Rebronja (Novi Pazar, 1982) je pesnikinja, esejistkinja, književna kritičarka. Doktorirala je književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kao stipendistkinja se usavršavala na Institutu za slavistiku u Beču i Filozofskom fakultetu u Granadi. Poezija joj je objavljivana u zbornicima i časopisima u inostranstvu u prevodu na engleski, španski, francuski, italijanski, turski, persijski, slovenački i poljski jezik. Prevodila je poeziju sa turskog jezika. Objavila je knjige poezije Ples morima (NB Dositej Obradović, Novi Pazar, 2008, nagrada Aladin Lukač) i Flamenko utopija (Povelja, Kraljevo, 2014); naučnu studiju Derviš ili čovek, život i smrt. Religijski podtekst romana „Derviš i smrt“ Meše Selimovića (Službeni glasnik, Beograd, 2010), izbor iz poezije na španskom jeziku Alfa, Alef, Elif (Alea Blanca, Granada, Španija, 2011). Radi kao asistentkinja na Departmanu za filološke nauke Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Zamenica je glavnog i odgovornog urednika Balkanskog književnog glasnika.

 

FLAMENKO UTOPIJA

ja ne pišem pesme

samo slušam ljude

            i gradove

 

 

paolo i markos, na terasi, o modernoj istoriji

 

 

jedan ka drugom

koračali su

po dugačkom zidu

dva čoveka

možda i dve žene

zid je bio

sazidan

od knjiga

nečijih udova

lažnih događaja

na kraju su se sreli

put i nisu

baš najbolje

zapamtili

 

 

 

manuel, o nečemu što je video

 

večerao je.

tri jaja na oko i salatu.

ona se tuširala.

potonuo je, sasvim.

gledala je kako tone

u slivnik njene kade,

poloveći viljuškom jaje na oko,

majušan.

bio je svestan njenih grudi nad sobom

negde na nebu.

 

 

migel, bankar

 

čovek je

očistio cipele

obukao jaknu

u prolazu

pljunuo u vodu

otišao na posao

nije mislio

na neprijatelje

te večeri je voda

i rastvorena pljuvačka u njoj

ispljunula telo čoveka

na površinu

 

 

enriko, psiholog

 

grad

komadić leda

pada na zemlju

udara o kamen

nebeski kamen se topi

i sliva po zemaljskom kamenu

u blizini

policajac je otrgnuo ženu od kuće

zbog neplaćene

hipoteke

zemlja je upila vodu i krv

sunce je osunčalo kamen

nepromenjen

 

 

 

 

 

svirači u metrou

 

mi smo beli prostor

uokviren brojem nula

krug je horizont

krug je omča

oko vrata

 

esma, oskaru, prijatelju

 

sinoć sam pronašla
geografsku mapu na tvom licu
pokušavala sam da shvatim
da li sam rođena pored tvog oka
ili u blizini usana
mada i dalje ne razumem
zašto je to uopšte važno

ako se nasmešiš
možda se na tvom licu
desi neki zemljotres
ili raspad jugoslavije
i tvoje se oko premesti kraj tvog uha
možda se rodim
kao tvoja sestra bliznakinja u motrilu
mada i dalje želim
da sve to može biti
sasvim, sasvim nevažno

 

 

nadija, marokanka od koje sam kupila kastanjete

 

ja i moja drugost

retko se srećemo

samo ponekad

u tišini

zajedno jedemo kroasane

namrgođeno se gledamo

i uglavnom poričemo

da ova druga postoji

 

oni koji me sretnu

uvek nju zapaze

jer kažu već je poznaju

mene uglavnom

i ne primete

 

 

prolaznik, u metrou

 

ljudi čuju moje ime

lome ga, razbijaju

boje me

jednim po jednim slovom

čitaju šta sanjam

šta ću raditi u sumrak

pouzdano

pouzdano znaju

koga sve mrzim

nomen est omen

čovek je čoveku nem

 

 

irena, kada je posjetila poljsku

 

izašla sam iz aušvica

zgužvala muzejsku kartu

kupila vodu

sjela u autobus

vratila se u krakov

ručala

ne mareći za dijetu

pojela dezert

pokušala da čitam knjigu

pa je zatvorila

stideći se

stideći se

zaspala

 

 

oskar, slušajući eho

       

mrtav si

kad ti proključala krv

neće na jezik

 

 

sonia, karimu, prijatelju

 

kada zakoračim ka tebi

iz mog arapskog kvarta

ka katedrali

prelazim

samo jednu ulicu

kapiju elvire

ispod nje

ciganin po imenu fausto

peva mi flamenko

i čujem sve

o miru besu i siromaštvu

 

 

 

patrisija, flamenko plesačica

 

plešem

cipelama osvajam zemlju

na tom mestu

gradim utopiju

 

moj prostor na kom plešem

pripada celom svetu

nikada

ne prestaje da postoji

tu nalazim glumce i lutke

četvorostrana

pozorišta

brod i u njemu vrt

sve stranice nestalih knjiga

prašinu iz muzeja

kamenje i pesak

sva otvorena vrata

 

plešem

zvuk briše

obode planina

 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2014.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov. 
– Elektronski časopis.
Način dostupa (URL)  http://www.balkanskiknjizevniglasnik.com/  http://www.balkanliteraryherald.com/
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online) 
COBISS.SR–ID 141175564 
BKG Sveska 25


Nazad