РУЖИЦА ЈОВАНОВИЋ

Ružica Jovanović, 1970. živi i radi u Šapcu. Inženjer hemijske tehnologije 1992. Šabac. Profesor srpske književnosti i jezika (1996-2000.) Filozofski fakultet Novi Sad. Magistarske studije (2003-2006.) Filozofski fakultet Novi Sad, Šabac i Mačva u pripovetkama Milorada Popovića Šapčanina. Doktorat 2009. Filološki fakultet Beograd, Šabac i Mačva u srpskoj književnosti druge polovine XIX veka. Objavljena monografija - Pero realizma (2009) Nagrade - Povelja Kraljevskog književnog kluba Karađorđević, I nagrada za poeziju na latinskom jeziku, Beograd, 2001. objavljena u Zborniku svesrpskog saveza - Druga nagrada za minijaturu, fantastika (Art anima - Grad Kruševac 2009.) objavljeno u zbirci Gradske priče 4.

 

 

Сенкино сестринство свевремене снаге

 

     Књижевно дело од времена записивања на глиненим плочама до данашњег дана, без тенденције да своју сврху измени и у далекој будућности, има две  намере: писац њиме саопштава своје схватање Света и све што Свет подразумева без жеље да се то било коме посебно свиди или записује мисли са жељом да се другима изразито свиде, зависно од сензибилитета и искуства у литерарном стварању. Књижевност као уметност човекове интиме и најискренијих схватања, и психологија као наука тумачења, повезане су нераскидивим везама. И једно и друго пречесто се баве питањем неизреченог и сакривеног. Филозофија проучавања књижевног дела, наука је која тражи систематско праћење на темељима предзнања како читалачког, тако и општег. У времену када се границе међу наукама бришу, одговорност писца при портретисању књижевних ликова постаје већа, ни случајно мања. Живећи у времену које свакога дана поставља нова питања, књижевно дело и његови аутори носе одговорност пружања одговора чак и на неизговорена питања.

     Када је Бранислав Јанковић  словима осликао лик Сенке у роману О вуковима и сенкама (Лагуна, 2011), можда јесте, а можда и није имао намеру да отвори питање храбрости  жене, ратника у конкретним борбама, али и ратника прошлости, садашњости и будућности у свакодневици. Сенка, чувар хришћанских вредности, унука, ћерка, саборац, теолог, васпитач младих, јесте симбол улоге жене у времену. Приставши да буде трагач за чуварима паганске тајне, јер поменути роман јесте прича о паралелној историји хришћанства и прехришћанских вредности, у којима се победници и побеђени смењују, и без губљења наде настављају битку, она пристаје да демонстрира и докаже своју снагу  у мушком свету. На моменте њена личност борца и личност жене долазе у сукоб, борац бива надјачан паганским обичајима плодности, који залазе у саму срж њене женствености, разоружавајући је, само на тренутак, натеравши је да бира између борбе и  исконске жене у себи. Сенка заправо, ако мало шире анализирамо њен лик, јесте само представница сестринства, широког, свеобухватног, данашњих жена, које се свакодневно упорно и смело боре.

     Захтеви које поставља време, друга деценија 21. века, испреплетани су са незамрлом традицијом коју жене наших простора носе у генима. Када ће и како психологија објаснити тај сукоб који доживљава свака од нас трудећи се да не изневери нити традицију нити време, остаје отворено питање без обзира колико савремена наука о души човека увелико покушава да на њега одговори. Баш као што се Сенка на самом крају романа са уживањем препушта улози мајке и супруге, не губећи ни своју прошлост нити свој статус борца, данашња жена покушава да усклади то исконско задовољство жене-мајчинство са свакодневним захтевима савременог живота. Делује једноставно? Није, нимало. У природи је жене да све око себе покуша да учини срећнијима. Путеви ка испуњењу тога циља мењали су се кроз векове. Од жене патријахалне породице која је, само мање видљиво, наставила традицију матријархата, бивајући главнокомандујућа породичном срећом, али из сенке названа патријархатом, преко покрета који су женама дали равноправност, зачињену са још више одговорности, али са непромењеним циљем - учинити све око себе срећнима. Колико је то могуће и колико труда захтева? Захтева ни мање, ни више од ангажовања и срца и душе, све снаге коју жена поседује и још више од тога. Ако више од тога може да постоји. Све савременице  знају искуствено, да сваки атом воље, жеље и способности бива употребљен у тој свакодневној борби. Мајка, супруга, стручњак у области коју је изабрала за животни позив, пријатељица, одана пријатељству, ослонац свима око себе, рачунајући и сопствене родитеље и сопствену децу, праћење свакодневице која је све свеобухватнија...Укратко су набројани  задаци  жене. Колико је то тешко, колико захтевно? Сигурно неупоредиво више од циљева које жена 19. века имала зацртане, да чак и не помињемо давно прошла времена, чији је задатак био искључиво праћење и поштовање правила патријахалне породице. Данашњица је донела пре свега доминацију шаренила у зацртаним циљевима, а није обрисала исконске задатке жене. И тако долазимо до парадокслане ситуације: савременост, већег степена оптерећења, са свим неизбрисаним и непрерасподељеним задацима. Схема: послушна девојка - вредна жена - мудра старица... коју је наметало време давно остало иза нас, никада није до краја обрисано. Али данас жена има пред собом мноштво компликованијих задатака, који захтевају другачији начин размишљања, уз испуњавање исконске улоге жене. Тешка борба. Потпуно несхватљива онима који све те захтеве прећутно постављају. А постављају их сви.

    Да ли је савремена жена губитник или победник пред тим циљевима и у тој борби? Победник, наравно. Како? Уневши у своју свевремену савременост  своју снагу, сву љубав за све око себе, не штедећи ни најскровитији део душе, онај који би требало да сачува само за себе. Не жалећи пред било којим компромисом, суочава се са питањем ко је заправо она и постоји ли уопште, када све што има, може и жели  троши нештедимице. Постоји, наравно. Јер баш то, несебично жртвовање  представља есенцијалну женственост од памтивека до данас. Било да читамо у роману О вуковима и сенкама, како о Сенки, борцу, тако и о њеним женским прецима, женама спремним да се жртвују за љубав свог живота, женама спретним видарицама, било да читамо у дневној штампи о подвизима  домаћица, научника, учитељица, лекара... Живот намеће причу о женској снази било да о њој сазнајемо из књижевности, из комшијских прича уз кафу, или из властиитог искуства.  Та женска снага понела је, а и даље носи на својим наизглед слабим плећима, судбину и породице и народа и човечанства као целине, одувек и  убудуће. Романи служе да нас на то подсете, да то забележе. Психологија да проучава, анализира и тумачи.А жена? Да да све од себе, за срећу свих око себе. Ма шта то у датом тренутку подразумевало.

 

 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2014.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov. 
– Elektronski časopis.
Način dostupa (URL)  http://www.balkanskiknjizevniglasnik.com/  http://www.balkanliteraryherald.com/
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online) 
COBISS.SR–ID 141175564 
BKG Sveska 25


Nazad