SINIŠA OREŠČANIN

Zovem se Siniša Oreščanin. Živim i radim u Inđiji.

 

 

***

ako te ljudi napuste
čineći ono što
moraju,
pustivši ih
njima samima,
oproštaj
će
biti
samo to

 

GODIŠNJICA

ona je spremila večeru
a bilo je i vina
koje sam doneo
ranije
pa sam popio
čašu-dve
ona se odlučila za kolač.

dok smo jeli
gledali smo neke
spotove
ali nije bilo ništa
zanimljivo pa smo prebacili
na
sportski kanal
i gledali
borbe

borili su se nabildovani lik
i mršavi lik

prvo su se odmeravali
razmenili su po koji udarac
a onda se nabildovani
neoprezno otvorio
i mršavi ga je zategao
u glavu
preciznom snagom
i tu je bio kraj

bilo mi je drago zbog toga 
i sve u svemu
bila je to dobra borba
čak se i njoj dopalo

onda smo uradili ono što
obično muškarac i žena
rade
ali ja nisam mogao,
samo ona je svršila

nasmešila se i poljubila me
a ja sam sipao još
jednu čašu vina
kresnuo upaljač i
namestio se bolje u kauču

zagrlio sam je i
pomislio – ja sam neki
obespravljeni kralj koji
uvek zaboravlja
na to.

počinjala je nova borba na TV-u.
ona je zapalila cigaretu
i promenila kanal.

 

IGRA 64 POLJA

on crta čitavog dana
a ja blejim čitavog dana
i kasno uveče sednemo
da igramo šah
on dobija
i ja dobijam

uvek uzima bele figure
a ja sam uvek crni
tako je još
od prve partije
kad smo bili klinci

imamo za sobom
istoriju igranja šaha
ali najviše partija
smo odigrali
u proteklih nedelju dana

stalno koristimo ista
otvaranja
i ako je partija dobra
razrađujemo je kasnije

nemamo mnogo strpljenja
ali imamo strategije

on pravi zbrku na poljima
i tada obično dobija
dok ja menjam figure
i
čistim situaciju
da bi
pobeda bila čistija
i brza
i moja

postoji tu neki rivalitet
među nama
mi smo ipak braća

i znamo
mržnju bes i nasilje
isto kao i ljubav

i znamo šah
i svako polje na tabli
ima svoju figuru
kao što ja imam mesto ovde
i on seda preko
i pali neonku sa svog
stola za crtanje
i
počne sa postavljanjem

 

JEDNA ZA SVE PRIJATELJE

ja znam samo za sobu
za kafanu i park

tri puta sam bio na većim koncertima
dva puta u muzeju
i oba puta je bilo dosadno
nekoliko puta u bioskopu
i gledao sam,mislim,samo dve pozorišne predstave

ja znam samo za sobu
košarkaški teren i park
i verujem da sam samo gubio vreme
nisam ispunio očekivanja
ni svoja ni tuđa

radim i radio sam samo fizičke poslove
među pijancima i mladim ljudima
sličnim meni
i pizdeo uvek kad zakidaju na plati
ili kad kasni

bilo je i vreme kad sam delio
sa porodicom
kartonsku kutiju kao sto

bilo je vreme kad sam
pržio cigaretama svoje meso
i želeo da poludim
do kraja

tu sam negde
ali nisam uspeo u tome
kao što sam mislio da će biti

i izgubio sam još pre
deo sebe deo sveta
deo sna

možda sam ja vaš čovek
i ovo vaša pesma

 

NIŠTA OD TOGA

ne mogu da pronađem
utehu
ni za tebe ni za
sebe
u ovom svetu i
ovoj sobi
mogu samo da zapalim
još jednu
i zatvorim stranice knjige
koju čitam

posle mogu da odem da
pišam
posle mogu opet da sednem
onda da kuckam svoje zube prstima
leve ruke neko vreme
pa da napunim čašu
i opet zapalim

mogu još neke stvari

ali ništa od našeg spasenja

 

 

PRIČA

radimo i lik do mene
mi govori
neku priču o
nasleđenoj kući
i o tome šta je planirao
da uradi sa njom
kad bude
imao decu.

sve to loše deluje na
mene
misli mi krenu u tom
pravcu,postajem depresivan
a posao je sam po
sebi dovoljno težak
ali nastavljam da radim i mislim
o tome
a on i dalje
brblja o kućama,imanjima,provodima,
izvesnoj budućnosti.

pravim se da slušam
i skidam
blok po blok
sa trake
a
kad nešto treba
da bude smešno,
nasmejem se.

to ga ohrabri
pa se teme smenjuju,
reči postaju oblak koji sve jede,
svet je pun surove nade,mislim ja
radimo i on priča,priča,priča
i tako
svakog dana
kao i u ostalih 300 miliona
fabrika na ovom jebenom svetu.

 

STARAC

skoro svakog dana
vidim tog dedu
kako stoji negde na
trotoaru i
gleda oko sebe

uvek nosi šešir
sako i pantalone
sa neprimetnim prugama

često stoji baš ispred
kuće u kojoj
živim
zagledan u kevino cveće
ili nešto u daljini

ponekad ga posmatram
kroz prozor
i čekam da nešto 
uradi
nešto za šta se svaki dan
sprema tu
na ulici

ali jedino što se
dogodi
su spori koraci
dok se premešta na
neko drugo mesto

obično ga samo pozdravim
mada je
par puta govorio
nešto o amerikancima i rusima
i o tome što će
moguće biti
nikakvo sranje o iskustvu i mudrosti
on je samo čovek
koji oseća prazninu svojih godina
i ne zna šta će
sa sobom,
ali nedovoljno da se ubije

kao i ja.

 

SVIRKA

otišao sam na džez svirku
u ovdašnji bioskop

kako je bilo još vremena
seo sam u kafanu
popio dva vinjaka i dve vode
popušio nekoliko cigareta

za šankom su pričali
o jučerašnjoj velikoj utakmici
kupa UEFA u beogradu

slušao sam ih
bili su razočarani
njihov tim je izgubio
a kriv je bio trener i
određeni igrači

i ja sam bio razočaran
i krivio sam samo sebe

platio sam i otišao
pred bioskop i čekao da počne svirka
dosta ljudi je bilo ispred i u holu
i oni su isto čekali

seo sam na naslon klupe
i zapalio cigaretu

prišao mi je fotograf u pokušaju
i malo smo popričali
isprobao je svoj fotoaparat na meni
želeo je da slika koncert
pa da ga malo razradi
onda mi je pričao o komunikaciji
onog sa slike sa onim što posmatra
izloženu fotografiju
i da zato ne valja da
gledam u stranu

previše sam fin kad nisam pijan
a u oba slučaja ne znam da se ponašam
ali ljudi su počeli da ulaze
što je prekinulo «foto-sešn»
pa sam i ja ušao
i seo u drugi red
jer drugde nije bilo mesta

nakon uvodnog preseravanja
i aplauza
koncert je počeo
i posle sat i po bio gotov

sve vreme sam se osećao neprijatno
zbog svih tih ljudi što su sedeli iza mene
i što su mogli da me vide sleđa
navikao sam da sedim skroz pozadi
bilo gde da sedim

dok sam izlazio odlučio sam
da ne idem u neki kafić
i napijem se
nije mi bilo do toga ni do
ljudi koje ću tamo sresti

seo sam opet u onu kafanu
bila je prazna
stari konobar je zatvarao
ali mi je dopustio jedno piće

vinjak i čašu vode – rekao sam

popio sam piće u dva gutljaja
platio i izašao

kupio sam kutiju cigareta u blizini
i krenuo kući

u 23 i nešto, 26. oktobra
bio mi je pun kurac
mog života

 

TUŽNA DEVOJKA KOJU ZNAM

ne spava noćima
grize svoje usne do krvi
i gleda u zid.

ona sluša kasne
emisije na radiju
čita Hamsuna i tako
dočeka zoru
i onda zaspi

njene more ni tu ne prestaju
i ona ne zna kako
da ih se otarasi

 

pamtim kad mi je,nedugo nakon što sam
je upoznao,rekla:

«mislim da ludilo počinje onda
kad čovek ne može ili nema vremena da
razume svoje misli»

setim se toga često

pijem sad ovo vino
i želim joj da izdrži sve ono
što hoće da ubije,
i ono što hoće nju da ubije,
ili je to jedno-isto

svejedno,vino i pesma su za nju.

 

VEČNA VATRA

moguće da je ovo pakao;

sediš u mraku
i mesečina ulazi kroz prozor
slušaš vesti na
radiju
a sat otkucava tvoj život
sa velikom hladnokrvnošću

mesečina pravi senke na zidu
i gledaš u njih
glasno prdneš
onda malo grizeš nokat
na malom prstu
leve ruke

moguće da je ovo pakao;

što više misliš o tome
više veruješ
u to

 

 

***

neobično je kad neko s kim
si nekad živeo
umre

vidiš slike u svojoj glavi
u kojima je ta osoba
živa i čuješ
izgovorene reči
prepoznaješ glas koji je
nekad bio živ

iako je to 83-godišnji starac
kojeg si video jednom
u zadnjih deset godina

iako je on bio pijanac
i okrutan čovek

smrt nije nimalo
drugačija
nego obično

 

VAN GOGOVA BEZLIČNOST

od suncokreta u ruci
pločnici i lica
gaze me
i
razlozi jači od mojih
kao što su
gostoprimljivost,
trezvenost
bacili su moje
uho
u
pisoar

 

MLADIĆ, DEVOJKA  I  RADIO

gledam te kako spavaš
i slušam tvoje
glasno disanje
mračno je i radio je
uključen
i pokrio sam te svojim duksom
a ti si mi okrenuta
leđima i tvoja desna
podlaktica stoji uspravno

ležao sam pored tebe
a sada te već sat vremena
posmatram
sedeći na podu,
s cigaretama,
želeći neko piće,
i imam osećaj
da se nalazimo u balonu ni od kuda.

mirno je, čujem samo tebe i radio.

od kako te znam govorila si
da voliš da spavaš,
da bi prespavala
čitav svoj život.

možda to i jeste rešenje
i mi 16 sati svakog dana
svakog svog života
radimo pogrešne stvari
a vazduh je spor i mi smo spori
i sve je prebrzo za nas.

bilo kako bilo,
lepo je biti ovde blizu
tebe
dok ova soba postaje
mesto kojem ništa više
nije potrebno.

 

BEDA

juče su upali u kuću
i odneli paklo i po drine
i 450 dinara iz moje sobe
ništa drugo
a i ništa drugo nije ni bilo
da se uzme
nešto knjiga,stare garderobe
i jedan audio cd

pušim i pijem crno vino i grejem se
uz peć i mislim
na šta sve beda natera ljude;

njega da rizikuje batine za pola fiksa
a mene da pišem o tome.

 

 

***

ništa više da se kaže
ništa da se uradi
kao da je ovo sve bila samo nečija
pomisao

ti stojiš naslonjen na zid
i umorno trljaš oči
ja motam cigaretu na kauču

ljude poput nas stavljaju u prve redove
i brzo zaboravljaju,
žive ili mrtve,
mislio sam to da ti kažem

ali nisam

onda si izašao
a ja zatvorio vrata

 

***

ja sam bog,
anđeo koji je umro
neobrijan

nikad nisam sanjao bolji
svet
ja
sam
od sveta napravio
kocku
od
kocke sam
napravio
krug
i
krug se pokazao istinit

to je sasvim dovoljno

sada mogu
slobodno
da
umrem

 

* * *

nekad je imao dve i devet
i seo je
u
svoja kola
da bi
opet imao devet

nekad je imao dvanaest
samo da bi imao dvanaest

imao je i zelene boje
dosta  dosta zelene boje

nekad je imao
zelene boje
mnogo
zelene boje
samo da bi je imao
samo da
bi zelenio

nekad je imao
dve i devet
i zelenio bi dve i devet

 

DOBAR

nešto me je  preseklo po glavi
oči su se sklopile za
trenutak
a kad
sam
ih opet otvorio
sve je bilo tu
krevet, papuče, pivo, TV.

onda mi se glava
otkotrljala do nogu
a
ja pripalio cigaretu
i pokušao da shvatim.

i bio sam dobar
ugasio sam TV
pokrio se i okrenuo
da spavam.

 

SJEBAN

došao sam s
basketa,
istuširao se,
i sad
jako, jako osećam

 

 

NA  KRAJU

kažu da na kraju
oni to i urade
bez imalo bola
ili žaljenja
samo zarone u sebe
sve traje veoma
kratko
i to je najbolje od
svega 
kao kada  čuješ da se
neko smeje

zbog toga ih očevi sveta nazivaju
kukavicama
ali ono što je važno
je to da su bili tu
i da su uočili neke stvari
i da su bili dovoljno pametni
i dovoljno hrabri i dovoljno
ludi
da urade to nešto malo
za sebe

i
kad ti to uradiš
biće to
bez bola ali
ne verujem
da ćeš se smejati
znam da
ja
sigurno neću
samo ću ostati iza
da čekam
svoj red

 

 

 

 

Copyright © by Balkanski književni glasnik – BKG, 2014.
CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 82 
BALKANSKI KNJIŽEVNI GLASNIK, [Elektronski izvor] / Glavni i odgovorni urednik Dušan Gojkov. 
– Elektronski časopis.
Način dostupa (URL)  http://www.balkanskiknjizevniglasnik.com/  http://www.balkanliteraryherald.com/
ISSN 1452–9254 = Balkanski književni glasnik (Online) 
COBISS.SR–ID 141175564 
BKG Sveska 25


Nazad